15:48 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    2262
    Pratite nas

    Pravoslavni vernici slave praznik Vladimirske Bogorodice, koja je izuzetno poštovana u Rusiji. Prema predanju, njen autor je apostol i jevanđelista Luka. Naučnici ne isključuju mogućnost da je ovaj Hristov učenik mogao naslikati portrete Device Marije.

    Lekar, advokat i slikar

    Tri, pet, deset ili dvadeset — crkveni izvori navode razne podatke o tome koliko je Luka naslikao ikona. Vernici veruju da je on neke slike naslikao koristeći skicu Bogorodice.

    Nije ni čudno što je Luka jedan od prvih sledbenika njenog Sina. U Svetom pismu on je među sedamdeset učenika koje je Spasitelj blagoslovio da bi ljudima doneo Božiju reč. I 30 godina nakon preobraćanja u drugu veru, postao je najbliži saradnik apostola Pavla tokom putovanja u Rim.

    Svedočenja rimskih hrišćana, stara oko 170 godina, donela su do naših dana podatke o Luki. On je bio lekar, odlično je poznavao pravo, bio je poznat kao dobar umetnik. Širok spektar talenata nije iznenađujući: drevno obrazovanje, iako je bilo vrlo skupo, bilo je svestrano. Budući jevanđelista, verovatno se školovao u Antiohiji, najvećem naučnom i kulturnom centru prvih vekova naše ere.

    Apostol Luka
    © Foto : wikipedia
    Apostol Luka

    Veruje se da nije napisao samo jedno od četiri Jevanđelja i najvažniju novozavetnu knjigu za Crkvu — „Dela apostolska“, već je i postao prvi ikonopisac.

    „Apostolski karakter“

    Postoji oko devet slika Bogorodice koje su ustaljenog tipa, ali ima i oko trista individualnih cenjenih primeraka. Vladimirska je najpoznatija ikona koja se pripisuje Luki. Pored nje, tu su i Tihvinska, Jerusalimska, Čenstohovska, Korsunjska, Vilnjuska.

    „Da li su stare dve hiljade godina?“, pitali su se istraživači. Sporove su vodili i sekularni i crkveni učenjaci. Bunilo ih je to što se većina ikona jako razlikovala jedna od druge.

    Reprodukcija ikone Vladimirske Bogorodice
    © Sputnik / Юriй Kaplun
    Reprodukcija ikone Vladimirske Bogorodice

    Međutim, postoje i zajedničke osobine. Na primer, prodorni pogled Bogorodice. Prodoran pogled ima i Beba u naručju Device Marije. Na osnovu toga je predloženo da su sve ikone Bogorodice imale prototipove.

    „Ikone, koje se prema predanju pripisuju Luki, predstavljaju spise slika koje je stvorio jevanđelista. Ovde je stvar u terminologiji: apostolska pravila ili liturgija, ne nazivaju se tako zato što su ih napisali apostoli. Oni jednostavno imaju apostolski karakter i autoritet. Isto se odnosi i na ikone Bogorodice, koje je naslikao Luka“, tvrdio je sredinom dvadesetog veka čuveni istraživač ikonopisa Leonid Uspenski.

    Vremenom su naučnici saznali da većina ikona koje se pripisuju Luki, uključujući i Vladimirsku, datira iz 11.-12. veka.

    „Ona je naslikana otprilike u 12. veku. I to ne u Rusiji, već u Konstantinopolju“, ističe Žana Belik, šefica odeljenja za ekspertizu i umetničke kritike Muzeja „Andrej Rubljov“

    Međutim, vernici posebno poštuju ikonu upravo u Rusiji zbog čuda koja se, prema njihovim rečima, događaju posle molitve ispred Vladimirske. Jedno od njih je oslobađanje Moskve od invazije trupa Ahmeta-kana 1480. godine. Upravo ovog događaja se sećaju u pravoslavnim hramovima 6. jula.

    Tri prototipa

    Po mišljenju stručnjaka, Vladimirska ikona je kopirana sa ranijeg prototipa. 

    Ikona majke Božije
    © Foto : wikimedia
    Ikona majke Božije

    Prema srednjovekovnoj legendi, još za vreme Bogorodice, apostol Luka je pod vođstvom arhanđela Gavrila, naslikao tri slike. Naučnici su identifikovali koja je od ikona, koje se pripisuju Luki, najstarija. Možda legenda govori upravo o njima: Kikoska, Sumelska, Filermska. 

    Prva se nalazi u manastiru Kikos na Kipru. Poznato je da su je doneli iz Konstantinopolja u 11. veku. A u prestonicu Vizantije svetinja je dostavljena u 9-10. veku iz Egipta. Ovo je prva slika tipa „Eleus“, prevodi se sa grčkog kao „Nežnost“. Na njoj je prikazan Isus kao beba koji je priljubljen za obraz Device.

    Sumelska ikona je postavila temelj za ikonografski tip „Odigitrija“ („Putovođa“). Na takvim ikonama Spasitelj blagoslovljava jednom rukom, a u drugoj drži svitak ili knjigu. Veruje se da je ova ikona donesena u Grčku krajem 4. veka, takođe iz Egipta.

    Enkaustična ikona Hristos Pantokrator iz manastira Sinaj
    © Foto : wikimedia
    Enkaustična ikona "Hristos Pantokrator" iz manastira Sinaj

    Filermska ikona je najneobičnija, i spada u prilično retku vrstu pravoslavne ikonografije Bogorodice — „Agiosoritisa“ (Presveta Bogorodica). Na njoj je Marija prikazana bez bebe. Upravo za ovu sliku smatraju da je najstarija od sve tri.

    Antički „rođaci“

    Međutim, prema mišljenju naučnika, ni jedna od ove tri nije naslikana pre 8. veka. Slikane su u tehnici tempere, to jest, umetnik je pričvršćivao pigmente prirodnog porekla žumancem jajeta. Ranohrišćanske ikone su slikali drugačije: boje su mešali sa vrućim voskom.

    „Drevna ikona „Hristos Svemogući“ koja se čuva u manastiru svete Katarine na Sinaju, naslikana je u ovoj tehnici i datira otprilike iz 6. veka“, rekla je Žana Belik. A po kompoziciji više liči na slike koje su nam poznate, na staroegipatske pogrebne portrete.

    U jednoj od pećina oaze Fajuma u Egiptu, 1887. godine, britanski arheolozi su otkrili nekoliko slika muških i ženskih lica sa najvišim nivoom detalja, kao da su živi. Ovo su takozvani fajumski portreti.

    Ikona majke Božije
    © Foto : wikimedia
    Ikona majke Božije

    Njihova starost je zaprepastila sve — 3. vek. Ukupno je u Egiptu pronađeno oko 90 fajumskih portreta, uključujuće i one iz prvog veka nove ere.

    „Apostol Luka je živeo baš u to doba. Ikona tada nije bilo. On je slikao portrete koji su bili slični fajumskim“, objašnjava starešina manastira Svetog Nikolaja pri Tretjakovskoj galeriji, protojerej Nikolaj Sokolov. 

    Prema njegovim rečima, možda je jedna od ikona pripisanih Luki, sačuvala „bar deo“ originalnog portreta Bogorodice.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Rusija, svetac
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga