22:28 06 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    31790
    Pratite nas

    Sovjetski konstruktor aviona Pavel Suhoj smatra se osnivačem nadzvučne avijacije. Avioni, koje su projektovali on i njegovi učenici, koriste se u desetinama država sveta, a vojni piloti ih ocenjuju najvišim ocenama.

    Budući konstruktor aviona Pavel Suhoj rodio se u mestu Glubokoje (današnji grad u Vitepskoj oblasti Belorusije) 22. jula 1895. godine. Njegov otac je bio učitelj i 1900. godine porodica se seli u Gomelj, gde je njegov otac radio kao direktor škole za decu železničara.

    Tokom života u Gomelju, jedan događaj je odredio ceo život budućeg konstruktora. Suhoj je jednom ugledao avion na nebu kojim je upravljao Sergej Utočkin.

    „To je bilo toliko neočekivano i zapanjujuće da je obuzelo ceo moj duh. Nije ptica, već čovek koji leti iznad nas“, - sećao se on kasnije.

    Završio je gimnaziju u mestu Gomelj u Belorusiji 1914. godine i postigao odličan uspeh iz fizike i matematike. Odlučio je da obrazovanje nastavi na „Imperatorskoj tehničkoj višoj školi“ u Moskvi (danas Moskovski državni tehnički univerzitet “Bauman„). Išao je na predavanja Nikolaja Žukovskog i učestvovao je u radu njegovog vazduhoplovnog tima.

    Planove je omeo Prvi svetski rat i Pavel Suhoj je bio mobilisan. U vojsci je bio do Oktobarske revolucije 1917. godine, zatim se vratio u Moskvu. Obzirom da je „Imperatorska tehnička viša škola“ bila zatvorena, on odlazi u Gomelj. Uskoro počinje da radi kao nastavnik matematike u gradu Luninec u Zapadnoj Belorusiji, gde je i upoznao svoju buduću ženu Sofiju, nastavnicu francuskog jezika. Posle invazije Poljske pobegli su u Gomelj, gde se razboleo od tifusa, a zatim i od šarlaha. Doktori su ga spasili, ali je ceo svoj život imao probleme sa grlom i tiho govorio. Fakultet je upisao 1921. godine, a 1924. godine je počeo da radi kao tehničar u eksperimentalnom odeljenju Centralnog aerohidrodinamičkog instituta. Kada je diplomirao i dobio zvanje inženjera-mehaničara, zaposlio se u konstruktorskom sektoru.

    Nadmašio učitelje

    Rukovodstvo Centralnog aerohidrodinamičkog instituta je odmah videlo da Suhoj ima veliki potencijal. Postao je rukovodilac tim koji je radio na projektu prvog borbenog aviona „I-4“(ANT-5). Avion je bio proboj u avijaciji u čijem naoružanju se nalazio do sredine 30-ih godina 20. veka.

    Suhoj je vodio i tim koji je napravio avion „ANT-25“, posada Valerija Čkalova je ovim avionom letela na Daleki Istok i u Ameriku preko Severnog pola. Njegov tim je projektovao i bombarder „DB-1“ i „DB-2“. Tokom 1936-1939. godine Suhoj je bio načelnik konstruktorskog odeljenja i zamenik glavnog konstruktora fabrike aviona „Broj 156“.

    Njegov projekat je pobedio na konkursu 1936. godine i napravljen je novi avion „Ivanov“. Rad na ovom avionu je doveo do stvaranja aviona „Su-2“.

    1940. godine je postao direktor fabrike aviona „Broj 289“.

    Karijeru nastavlja u konstruktorskom birou Andreja Tupoljeva kao zamenik glavnog konstruktora od 1949. godine. Tokom korejskog rata, uhvaćen je i dostavljen u SSSR američki borac „Sejbr“, koga je analizirao Pavel Suhoj. U tu svrhu je formiran konstruktorski biro koji je 1953. godine vodio Suhoj. Pod njegovim rukovodstvom su napravljeni avioni Su-7, Su-9, Su-11, Su-15 i Su-17.

    Prema rečima Evgenija Lebedeva, eksperta za vazduhoplovstvo, frontovski bombarder Su-24 postao je „probojna letelica“ za konstruktorski biro „Suhoj“. Bilo ga je skoro nemoguće pogoditi sistemima protivvazdušne odbrane. Jedan od aviona koji se i danas koristi u ruskoj avijaciji i avijaciji drugih zemalja je Su-25, koji je prvi put poleteo 1975. godine.

    Lebedev dodaje da je Suhoj prevazišao prve sovjetske konstruktore aviona, koji su bili njegovi učitelji.

    Pavel Suhoj je u periodu 1958-1974. godine bio član Vrhovnog Saveta SSSR, dva puta je dobio titulu Heroja socijalističkog rada. Umro je 15. septembra 1975. godine. Konstruktorski biro avijacione tehnike, koji je i danas jedan od vodećih, nosi njegovo ime.

    „Suhoj je postavio temelje čitavoj porodici aviona, čija je kruna avion „Su-57“, koji je bez premca u svetu“, rekao je za RT vojni ekspert Aleksej Leonkov.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    ruski avion su-24, Su-32, Su-24, Su-57, Pavel Suhoj, suhoj
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga