11:25 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 161
    Pratite nas

    Ruski čovekoliki robot „Fjodor“ je 2019. godine prvi put poleteo u svemir. Na Međunarodnoj svemirskoj stanici robot je prošao testiranja u izvršavanju komandi pod kontrolom kosmonauta i u autonomnom režimu. A onda se „Fjodor“ vratio na Zemlju i skoro svi su zaboravili na njega.

    Do godišnjice leta u svemir prvog ruskog androidnog robota ostalo je oko mesec dana. Da li robot „Fjodor“ ima budućnost i kakvu perspektivu ima svemirska robotika govori izvršni direktor Naučno-proizvodne korporacije „Androidna tehnika“ Evgenije Dudorov.

    U kakvom je stanju i gde se nalazi robot-kosmonaut „Fjodor“? Kakva karijera ga dalje čeka? 

    Sada je robot u Raketno-svemirskoj korporaciji „Energija“ (proizvođač svemirskih brodova „Sojuz“, na kojem je robot bio u svemiru), ali se formiraju dokumenti kako bi ga preneli u vlasništvo glavnog naučnog instituta „Roskosmosa“ Centralni naučno-istraživački institut za mašinogradnju (CNIImaš). Predviđa se da se on dalje koristi kao jedan od tehnoloških modela prilikom rada na projektu „Teledroid“. Ovo je projekat za stvaranje antropomorfnog robotskog kompleksa, koji bi trebalo da radi na površini MSS i izvršava brojne tehnološke operacije. Odnosno, na „Fjodoru“ će se testirati tehnologije za novog robota. 

    Da li je „Teledroid“ onaj isti robot „Artjom“ kojeg je najavljivao „Roskosmos“?

    Mi ga zovemo SAR — sistem antropomorfni robotski. Nismo smislili neko novo ime. Mislim da će na kraju biti alfanumerička oznaka. U ovoj situaciji, to bi bilo pravilno. Ako govorimo o samom projektu „Teledroid“, nakon rezultata leta robota „Fjodora“, odlučeno je da se praktično u potpunosti prepišu zadaci za novi rad. Rezultati upotrebe „Fjodora“ u orbiti pokazali su da perspektivnom robotu treba dodati čitav niz zadataka koje bi mogao obavljati u autonomnom režimu. Na primer, prepoznavanje objekata, izgradnja putanje kretanja prema objektu, premeštanje objekata i slično. 

    Gde će se nalaziti ovaj novi robot?

    Njegovo stacionarno baziranje je planirano na Naučno-energetskom modulu (NEM) i drugo na evropskom manipulatoru ERA, koji bi trebalo da bude pokrenut na MSS u bliskoj budućnosti. To jest, na NEM-u će obavljati istraživačke radove u području tačke za pričvršćivanje, a sa manipulatora ERA koji će stajati na Multifunkcionalnom laboratorijskom modulu, on se može isporučivati drugim modulima i obavljati neki posao samostalno ili zajedno sa kosmonautima. Na primer, uz pomoć robota, operator sa Zemlje ili MSS će izvršiti neophodnu pripremu pre izlaska kosmonauta u otvoreni svemir, smanjujući radno vreme i olakšavajući rad kosmonautima. Jasno je da robot neće u potpunosti zameniti kosmonauta, ali će dopunjavati i pomagati ljudima. Stečene veštine interakcije između robota i čoveka na MSS biće korišćene za konstrukciju robotike za Mesec. 

    Priprema robota Fjodora za lansiranje sa kosmodroma Bajkonur
    Jasno je da robot neće u potpunosti zameniti kosmonauta, ali će dopunjavati i pomagati ljudima.

    U kakvom je sada stanju projekat „Teledroid“? 

    Sada prepravljamo tehnički zadatak. Očekujemo da će u narednih mesec dana dokumenti biti pripremljeni i da ćemo moći da počnemo sa njegovom realizacijom.

    Da le će robot u okviru ovog projekta biti sastavljen od domaćih komponenti? 

    Ovde je odgovor jasan. Ili će to biti domaće komponente, ili uvozne komponente koje se nalaze na odgovarajućoj listi dozvoljenih za upotrebu komponenti u Ruskoj Federaciji. Naravno, mi se trudimo da maksimalno koristimo komponente ruske proizvodnje. Konkretno, sami proizvodimo motore. Predat je zahtev za njihovu sertifikaciju za upotrebu u svemirskoj tehnici. Sa video-kamerama je komplikovanije. Oni će biti ruske proizvodnje, ali same matrice se jednostavno ne proizvode u Rusiji i u svakom slučaju će biti neophodno da se koriste uvozne. Ako bude postojao izbor između ruskih i uvoznih komponenti, a masa i dimenziju budu išli u prilog uvoznim, proučićemo pitanje lokalizacije proizvodnje. Jasno je da nismo i nećemo imati pristup najboljim svetskim rešenjima zbog sankcionih ograničenja. 

    Koliko će ukupno biti robota?

    „Teledroid“ će biti konstruisan u dva ili tri primerka. Konačna verzija koja će poleteti u svemir, njena identična kopija koja će ostati na Zemlji, i nekoliko prelaznih varijanti koje su potrebne za razvoj tehnologija. Nije isključena opcija da u okviru brojnih testiranja jedan od konačnih primeraka može biti uništen. Neki konstruktori svemirske opreme prave do pet identičnih primeraka tehnike pre lansiranja u svemir. Identična kopija koja ostaje na Zemlji je neophodna kako bi u slučaju vanredne situacije sa robotom u svemiru, bilo moguće simulirati sličnu situaciju na Zemlji, naći razlog za takav razvoj događaja i popraviti sve. 

    Ranije je planiran let robota „Fjodora“ na svemirskom brodu „Orao“ 2023. godine u okviru projekta „Ispitatelj“ („Istraživač“). Ali robot je već leteo u svemir prošle godina na „Sojuzu“. Da li to znači da sada leta na „Orlu“ neće biti?  

    Predomisli smo se kada je to u pitanju. Nakon razgovora sa kosmonautima Aleksandrom Skvorcovom i Aleksejem Ovčinjinom koji su učestvovali u eksperimentu sa „Fjodorom“ na MSS, postalo je jasno da je u većoj meri robot potreban na površini, a unutar stanice sve zadatke kosmonauti mogu rešiti sami. Stoga smo odlučili da se fokusiramo na robota koji će se koristiti na površini stanice — projekat „Teledroid“, ali potrebno je dati mu dodatnu funkcionalnost koja je bila planirana za „Fjodora“ tokom leta na „Orlu“.

    Znači, on će ipak poleteti na „Orlu“?

    „Teledroid“ će u svakom slučaju poleteti unutar svemirskog broda na MSS. Pitanje je u kom obliku: u već sastavljenoj verziji ili u odvojenim blokovima koje će kosmonauti sastaviti i montirati na spoljnoj površini MSS. O svemu ovome se još uvek vode razgovori. 

    Nema smisla koristiti robota koji će sedeti u stolici i pritiskati dugmad. Tokom leta „Fjodora“ već su dobijeni neophodni podaci: kako opterećenje u startu i bestežinsko stanje mogu uticati na robotske sisteme, koji problemi mogu nastati. Stoga, ako bude postojala mogućnost, novi robot se može poslati unutar broda, ali nema potrebe za obavljanjem bilo kakvih operacija tokom leta. 

    Rekli ste da će se iskustvo interakcije robota i kosmonauta koristiti u istraživanju Meseca. Koja tehnička rešenja mogu biti primenjena na Mesecu? 

    Ako govorimo o nekom novom lunohodu koji će istraživati površinu, tada predlog o korišćenju tehnologija koje su već razrađene u svemiru, izgleda logično. Prema tome, prilikom razvoja „Teledroida“ mi zaista razmišljamo unapred kako bi naša rešenja u budućnosti mogla biti korisna na Mesecu. Još uvek nije jasno kako će izgledati lunarni roboti. Čim funkcionalno postane jasan, počećemo sa izradom odgovarajuće tehnike. Robot nije zamena za čoveka, to je instrument, to je mašina za postizanje ciljeva.  

    Da li ste procenili koliko bi bilo jeftinije poslati robota na Mesec u poređenju sa letom kosmonauta?

    Napravili smo preliminarnu procenu, ali ona nije ekonomska, već procena rizika. Održavanje kosmonauta živim i bezbednim je najvažniji zadatak, a njegov rad u svemiru je veoma vredan resurs. Govorimo o smanjenju opterećenja za kosmonauta, poboljšanju kvaliteta i efikasnosti njegovo rada. Ako kosmonauti na MSS sada u potpunosti ispunjavaju sve zadatke, onda je na Mesecu upotreba robota maksimalno opravdana. Kosmonaut će moći da radi na mesecu nedelju ili dve. Roboti će upravljati svemirskom infrastrukturom između smena pilotskim ekspedicija. Oni će se baviti izgradnjom stambenog prostora, obavljaće i druge poslove. To bi trebalo da budu antropomorfni roboti, kompleksi na točkovima, roboti sa manipulatorima. Proces njihovog rada treba da bude što više automatizovan. 

    Projekat robota koji bi trebalo da zameni ljudske posade u kosmosu
    © Sputnik / Mihail Voskresenskiй
    Robot nije zamena za čoveka, to je instrument, to je mašina za postizanje ciljeva.  

    Ranije je Indija pokazala svog robota za svemir. Da li su se konsultovali sa vama?

    Ne, nisu. Ali u takvim situacijama, kao što je lansiranje robota u svemir, odmah dolazi do uzrujavanja. Druge kompanije i zemlje, zahvaljujući velikoj pažnji koja je posvećena ovoj temi, takođe žele da pokažu svoja dostignuća u robotici. 

    Jednom se Centralni istraživački institut robotskih kompleksa žalio da je posle leta robota „Fjodor“, projekat „Kosmorobot“ na kojem su bili angažovani u institutu, bio zatvoren. Da li je to tačno?

    Odluka o zatvaranju projekta „Kosmorobot“ je doneta još pre leta „Fjodora“. U isto vreme, kod ovih robota su realizovana različita tehnička rešenja koja se ni na koji način ne preklapaju. Branili smo svoje kolege i projekat „Kosmorobot“, bili sm dosledni stavu da se treba nastaviti, ali niz tehničkih parametara za projekat prvobitno nije bio dogovoren sa kupcem. Ako se projekat još jednom pogleda i uzme u obzir, mislim da se može obnoviti. 

    Sve u svemu, ja smatram da robotika treba da bude raznovrsna. Ako govorimo o istraživanju svemira, onda je za različite radove potrebno razviti različite robote, ne samo antropomorfne. Tu spadaju i pomoćnici kosmonauta, i lunohodi, i manipulatori sa više sastavnih delova. Ali neophodno je precizno izgraditi strukturu za razvoj industrije robotike. 

    Manje poznat „pobratim“ „Fjodora“ je robot „Aljoša“ za „Rosatom“. Robot treba da premešta radioaktivni otpad. Prva faza njegov testiranja je završena. Koji je sledeći korak?

    U ovoj fazi vidimo da moramo doraditi funkcionalnost. Takav robot postoji, i to ne samo jedan. Dva robota prolaze testiranje. Prvi je elektrohidraulični, a drugi je u potpunosti na električni pogon. Već postoje industrijski roboti koji premeštaju standardne kutije kroz skladišta, ali kada govorimo o robotu za „Rosatom“, postoji teži zadatak: treba ga naučiti da sortira smeće koje ima određeni nivo radioaktivnosti. Da bi to učinio, mora prepoznati predmet, odrediti materijal od kog je napravljen i staviti predmet u poseban kontejner. To je veoma teško. 

    Zaostaje li Rusija za drugim zemljama na polju robotike?

    Ako uporedimo troškove Kine, SAD, Evrope u oblasti robotike i veštačke inteligencije sa ruskim ulaganjima, onda značajno zaostajemo. Ne postoje neophodna ulaganja u razvoj veštačke inteligencije, u razvoj komponentne baze, u razvoj same robotike. U Rusiji tema robotike nema svoje utočište. Nadgledaju nas Ministarstvo industrije i trgovine, Ministarstvo telekomunikacija i masovnih komunikacija i niz drugih ministarstava i odeljenja. Kao rezultat toga, tema robotike je svuda započeta pomalo, a zapravo niko nije odgovoran za nju. Potrebno je stvoriti jedinstveni državni organ koji će biti odgovoran za ovu oblast i za formiranje državnih programa za razvoj robotike

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    roboti, kosmonauti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga