10:46 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 630
    Pratite nas

    Prvog oktobra počinje samit zemalja EU. Očekuje se da će se na njemu razgovarati o brojnim rezonantnim pitanjima kao što je situacija u Belorusiji, incident sa blogerom Aleksejem Navaljnim, krizni odnosi sa Turskom.

    O mešanju evropskih zemalja u unutrašnje stvari Minska i njihovom odnosu prema bivšoj kandidatkinji za predsednika Belorusije Svetlani Tihanovskoj, o nesuglasicama u slučaju Navaljnog i reakciji Brisela na njih, govorio stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov.

    — Bliži se samit zemalja EU, gde će se razgovarati o situaciji u Belorusiji. Kako ocenjujete stav Evropske unije o Belorusiji?

    Kritično, jer glasnim izjavljivanjem o tome da je EU protiv bilo kakvog spoljnog mešanja, ona se zapravo bavi upravo tim mešanjem. Evropski političari kruže oko gospođe Tihanovske, izvinjavam se, kao mačka oko hrane. Ako su samo hteli da je pogledaju, to je jedno, ali ako joj žele dati neku političku prednost, to je već nešto sasvim drugo.   

    — Ispada da zvaničnici EU pokušavaju da zagreju situaciju u zemlji? 

    Sa jedne strane da je zagreju, a sa druge, potpuna destabilizacija teško da je u njihovom interesu. Poslednje što EU želi je da se Belorusija još više približi Rusiji na kraju ove krize. Zato oni kažu da rezultate predsedničkih izbora smatraju falsifikovanim, ali ne prekidaju diplomatske odnose sa ovom zemljom. Pored toga, oni nisu izjavili da je gospođa Tihanovska priznata kao zakonski izabran predsednik. A Sjedinjene Države, na primer, čak ni ne odustaju od namere da imenuju ambasadora u Belorusiji, što nameće pitanje: a od koga će Vašington tražiti agreman, a kome će ambasador predati akreditive?

    — EU je ranije izjavila da ne želi ponavljanje ukrajinskog Majdana u Belorusiji...

    Bolje je pitati njih šta bi oni hteli, a šta ne. Mi definitivno ne želimo da se ukrajinski scenario ponovi u Belorusiji. Mogu vam ovo reći sa velikom odgovornošću i dubokim ubeđenjem. 

    — Da li će se na ovom samitu takođe razgovarati i o odnosima sa Turskom?

    Da. EU treba da odluči šta će da radi sa Turskom. Pored toga, uvođenje novih sankcija Belorusiji takođe je bilo vezano za rešavanje ovog pitanja. 

    — Kakve opcije delovanja ima EU da bi Turska promenila svoju politiku u istočnom Mediteranu?

    Oni mogu, na primer, uvesti dodatne sankcije ili odložiti njihovo uvođenje, mogu pozvati turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na sastanak, mogu formirati neku zajedničku morsku operaciju radi zaštite interesa Grčke i Kipra, mogu pokušati fizički ometati istražne radove Turske na Mediteranu, mogu poništiti migracioni sporazum iz 2016. godine i primiti oko 4,5 miliona izbeglica koje se, prema podacima, nalaze na teritoriji Turske. A mogu i da ništa od ovoga ne urade. 

    — Da li je moguće dogovoriti nove restriktivne mere EU prema Belorusiji, jer to, kako saopštavaju izvori, ometa Kipar?

    Da, što se tiče Kipra, tako je. Ali neću nagađati o mogućnostima pregovora o sankcijama. Inače, u ovom kontekstu, u EU se opet pokrenula diskusija koju je podgrevala predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, o tome da je vreme da se pređe sa jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu po pitanju razrade niza odluka unutar EU. Ideja nije nova. U principu, trenutna baza ugovora koja je u osnovi EU to dozvoljava. Međutim, za sada rukovodstvo EU nema veliku želju da promeni sistem glasanja. Ako oni sada pokušaju da tako osetljiva pitanja poput sankcija prenesu na kvalifikovanu većinu, biće nam zanimljivo da to vidimo. 

    — Ali, koliko razumem, u trenutnoj situaciji to će biti teško učiniti — preneti rešenje na pitanje uvođenja bilo kakvih sankcija EU sa jednoglasnosti svih zemalja Unije na kvalifikovanu većinu?

    Mislim da u vašem razmišljanju postoji zrno logike. 

    — Vratimo se na Tursku. Može li Evropska unija zaista uticati na situaciju u istočnom Mediteranu? 

    To zavisi od nivoa političke volje. U EU postoji 27 zemalja, i dok su neke od njih odlučnije i možda iskrenije u odbrani svojih saveznika — Grčke i Kipra — u njihovom sukobu sa Turskom, druge to rade prilično formalno. Na primer, poznato je da Nemačka više voli da deluje kao neka vrsta posrednika između Grčke i Turske, dok Francuska ima više progrčki stav

    — Dakle, da li od samita EU vredi očekivati bilo kakve odluke o Turskoj?

    Mislim da nije vredno nagađanja. Uostalom, odluke su se očekivale i nakon sastanka Saveta ministra spoljnih poslova Evropske unije, koji se održao ne tako davno, 21. septembra. Ali oni nisu mogli da ih donesu. Videćemo šta će se dogoditi na nivou lidera. Naravno, nedavno rasplamsavanje tenzija u Nagorno-Karabahu, a posebno uloga Turske, dodaje ljut sos ovom jelu. 

    — Stalno predstavništvo Rusije pri EU prethodno je objavilo niz pitanja, rekla bih nedoslednosti, u vezi sa slučajem Alekseja Navaljnog. 

    I od tada, ni na jedno od ovih pitanja nije odgovoreno.

    — A da li ste Vi razgovarali sa predstavnicima EU o Navaljnom? Da li ste ih pitali da odgovore na ta pitanja?

    Naravno. I za sada nema ništa. Ali nastavićemo sa ovim. Međutim, do sada se glavno obrazloženje svodilo na pokušaje skrivanja iza autoriteta nemačkih laboratorija, OZHO i čak nemačke kancelarke Angele Merkel. 

    — EU želi da Rusija sprovede istragu slučaja Navaljni. Zašto EU ne insistira na tome da Nemačka obelodani informacije koje ima o ovom slučaju?

    Ovo je dobro pitanje. Mnogo je pitanja koja i dalje ostaju bez odgovora. Na primer, još jedno: rečeno nam je da Rusija treba da komunicira sa OZHO povodom ovog slučaja, a OZHO kaže da oni nemaju nikakve veze sa ovim i da se obratimo Nemačkoj. Kada Evropskoj uniji objašnjavam sve ove nedoslednosti, nalećem ne na betonski, već na pamučni zid: niko ne odbija moja pitanja i ne opovrgava moje argumente, ali takođe ne dobijam nikakav odgovor. 

    — A šta je sa „Severnim tokom 2“ u ovom kontekstu?

    Postoje pokušaji da se izgradnja ovog gasovoda poveže sa slučajem Navaljnog. Ali uz svu svoju želju, ne mogu da nađem nikakvu vezu između njih. „Severni tok 2“ je projekat za koji je poznato da se suočava sa preprekama. Mi znamo ko je stvarao i stvara ove prepreke i kako su one prevaziđene. Do završetka izgradnje gasovoda ostalo je još malo. Mislim da je ovo pitanje časti ne samo za Nemačku, već i za Evropu. Evropska unija redovno potvrđuje svoj interes za promociju svoje strateške autonomije. U energetskom sektoru to znači imati prilično ozbiljnu osnovu za osiguranje svoje energetske bezbednosti, uključujući, naravno, dobijanje pouzdanih zaliha energije po pristupačnim cenama. 

    — Kakvi su, po Vašem mišljenju, izgledi za završetak ovog projekta?

    Siguran sam da će biti završen i da će raditi. 

    Tagovi:
    Aleksej Navaljni, Minsk, Vladimir Čižov
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga