02:35 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 180
    Pratite nas

    Naučnici predviđaju da će klimatske promene dovesti do nestašice vode za piće, a suše i poplave će postati česte. Da li postoje rezervni izvori snabdevanja vodom u Rusiji, da li se razvija sistem prilagođavanja klimatskim promenama, govorio je za RIA Novosti šef Federalne agencije za vodene resurse Rusije (Rosvodresursi) Dmitrij Kirilov.

    Naučnici sve više govore o problemima sa vodom, koji su pogoršani usled klimatskih promena, te da će sve češće biti situacije kada će u gradovima nestati zalihe vode.

    Da li se ovako nešto može desiti u Rusiji? Najčešće takvu sudbinu proriču Krimu.  

    — Ne bih povezao problem sa vodom na Krimu sa klimatskim promenama. Nizak nivo vode je ciklična pojava: događa se jednom u sedam godina i traje dve godine. Bilo je godina kada je nivo vode u rezervoaru Simferopolja bio još niži. I možda ćemo se 2021. godine suočiti sa nastavkom tendencije nedostatka vode. Dakle, mere za uštedu vode i povećanje prinosa vode u Republici Krim su, bez ikakve sumnje, neophodne. Generalno, nigde drugde nema tako zabrinjavajućih podataka kao za Krim — gubitak vode na putu do potrošača dostiže 80 odsto. Prosečan nivo ovog pokazatelja u ruskim regionima je 20-30 odsto. To je nedopustivo u regionu u kom vlada deficit vode. Glavno pitanje nije u pronalaženju vode, već u brižljivom odnosu i racionalnoj upotrebi.  

    Voda iz česme
    © Sputnik / Eugene Odinokov
    Mere za uštedu i povećanje prinosa vode u Republici Krim su neophodne

    Postoje li problemi sa vodom u drugim regionima?

    — Ne. Postoje posebna područja u Stavropoljskom kraju, Astrahanjskoj oblasti, Kalmikiji. U ostalim regionima u potpunosti je obezbeđena ravnoteža u vodosnabdevanju.  

    Da li u svim ruskim gradovima postoje istraženi, rezervni, podzemni izvori vode? 

    — U mnogim gradovima postoje. Čak i na Krimu, količina vode iz istraženih podzemnih izvora iznosi oko 44 odsto od utvrđenih rezervi. Ali ovu podzemnu vodu treba pripremati, može se koristiti samo nakon dodatnih mera za prečišćavanje vode. Istovremeno, još uvek ima dovoljno drugih izvora vode. Naša država je bogata slatkom vodom. Ali resursi su neravnomerno raspoređeni, a nedovoljno racionalna upotreba vode je stvarni problem. Uz pravilan odnos prema vodi, čak ni klimatske promene neće uticati na pristup ovom vrednom resursu. 

    Da li u rezervoarima ima dovoljno vode za potrebe gradova, poljoprivrede i industrije?

    — Generalno, da. Rezervoari nas spašavaju od katastrofalnih poplava i sprečavaju velike suše koje su harale u našoj zemlji pre sto godina. Štaviše, rezervoari imaju niz tehničkih karakteristika. Ako nivo vode padne ispod vodovodne mreže, tehnološki nismo u stanju da vadimo vodu odatle. Ovo je stvar inženjeringa, nažalost, nisu sve pumpe za vodu ugrađene pravilno i na naznačenim dubinama. Stoga smo primorani da održimo viši vodostaj, dok možemo da koristimo resurs za potrebe poljoprivrede, tamo gde je to neophodno. Ovo pitanje zahteva dosledne sistemske mere.  Očuvanje kvaliteta vode je sada ključno pitanje. Od ukupne otpadne vode koju ispuštamo nazad u reke, 37 odsto je zagađeno i potrebno ih je pročišćavati. Istovremeno, od sve ove količine, samo 11-12 odsto je prečišćeno po određenim standardima, što je, naravno, štetno po životnu sredinu. Prednost treba dati čišćenju. Zbog toga se realizuje projekat „Obnova Volge“, gde je glavni akcenat na izgradnji konstrukcija za prečišćavanje vode. 

    Ilustracija - točenjevode
    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Glavni akcenat je na izgradnji konstrukcija za prečišćavanje vode

    Da li se razvija sistem prilagođavanja klimatskim promenama?

    — Ovaj plan je počela da razvija naša vlada, a Rosvodresursi takođe učestvuje. Sada smo suočeni sa porastom intenziteta, trajanja i učestalosti suša u jednim regionima, i sa ekstremnim padavinama u drugim. Rosvodresursi, u svojoj oblasti odgovornosti, razvija sektorski plan za prilagođavanje klimatskim promenama u oblasti upravljanja životnom sredinom. 

    Kako je rešen problem sa plastičnim otpadom? 

    — Što se tiče otpada, uključujući i plastiku, uz učešće volontera mi ga redovno skupljamo kako ne bi dospeo u krupne vodene rezervoare. Planinske reke donose mnogo smeća. Ali ne samo planinske, i na Moskovskom kanalu u zaleđima se formira „jastuk“ debljine 1,5 metara od plastičnog otpada. On ometa plovidbu i odmor. A njegova količina raste.  Drugo važno pitanje je mikroplastika. Ovo pitanje nije u potpunosti istraženo. Ali čitava hidrografska mreža donosi mikroplastiku u mora. Sada se tek razvijaju naučne metode, i tada ćemo pouzdano moći potvrditi njegovu koncentraciju. Zbog toga Rosvodresursi nedvosmisleno podržava zabranu plastične robe za jednokratnu upotrebu.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    vodosnabdevanje, snabdevanje, nestašica vode, nestašica, voda za piće, voda, klimatske promene, klima, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga