06:54 25 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 460
    Pratite nas

    Teško je zamisliti kakav je ogroman posao urađen u poslednjoj deceniji na očuvanju retkih vrsta životinja u Rusiji. Već se sada posebno zaštićena prirodna područja imaju čime pohvaliti: broj ovih životinja je značajno povećan.

    Povodom Dana radnika koji se brinu o prirodnim rezervatima, dopisnik RIA Novosti je razgovarao sa zaposlenima u nacionalnim parkovima i rezervatima o tome kako su projekti za očuvanje retkih životinja postali deo državne politike. 

    Bilo je teško boriti se protiv krivolova

    Jedan od glavnih razloga za pad broja životinja u svetu su, naravno, ljudske aktivnosti. Prema rečima vodećeg istraživača rezervata „Daurski“ Vadima Kiriljuka, do 2000. godine krivolov je bio masovan fenomen koji je ugrožavao populaciju antilope sa velikom gušom — takozvana „dzerep“ na ruskom.

    U januaru 2001. godine, usled nevremena, desetine hiljada antilopa je prodrlo duboko u Čitinsku oblast iz Mongolije.

    „Tu su i počele krivolovačke bahanalije. Službe za zaštitu životne sredine u obalsti u to vreme bile su prilično kvalifikovane i efikasne, ali problem je bio nedostatak sredstava za inspekciju prirodnog rezervata „Daurski“ i regionalni nadzor lova na početku kalendarske godine“, rekao je Kiriljuk.

    Lepa i snažna životinja, divlji konj Prževalskog, praktično je nestala iz svog prirodnog staništa još sredinom 20. veka. Razlog su bile hladne zime, pomor stoke, i kao rezultat toga, lov na divlje konje. Direktor „Prirodnih rezervata regije Orenburg“ Rafilja Bakirova ističe da je naučna rasprava o problemu započeta sredinom 20. veka, a 1959. godine je već održan Prvi međunarodni simpozijum o očuvanju vrste. Pa ipak, ozbiljan rad na reintrodukciji (vraćanje vrsta u prirodno stanište) divljeg konja Prževalskog u Rusiji započet je tek krajem 2000-ih godina.

    Igra konja
    © AP Photo / Michael Probst
    Lepa i snažna životinja, divlji konj Prževalskog, praktično je nestala iz svog prirodnog staništa sredinom 20. veka.

    Snežni leopard, prema rečima direktora nacionalnog parka „Sajljugemski“ Denisa Malikova, nikada nije bio mnogobrojna vrsta, ali je do drugog milenijuma bio na ivici izumiranja.

    Zaštita i pomoć

    Prvi koji su izrazili zabrinutost zbog smanjenja broja antilopa su bili, naravno, naučnici. Prvo su, prema rečima Kiriljuka, apelovali na medije za pomoć javnim ekološkim organizacijama i ljudima. Naučnici su takođe pokrenuli međudržavni apel Mongolije Rusiji, koji je vladinim strukturama skrenuo pažnju na ovaj problem. 

    „Ovo je omogućilo antilopama da ostanu na ruskoj teritoriji, iako je bilo teško boriti se protiv krivolova još čitavu deceniju“, rekao je naučni saradnik.

    Od 2009. godine, uz pomoć Programa za razvoj UN i Globalnog ekološkog fonda i Ministarstva prirodnih resursa Rusije, u okviru Stepskog projekta koji je započet u Orenburgu 2009. godine, započeti su radovi na reintrodukciji divljeg konja Prževalskog.

    „Ministarstvo prirodnih resursa Rusije 2015. godine odlučilo je da proširi rezervat „Orenburgski“, kako bi, između ostalog, bio realizovan program za očuvanje divljeg konja Prževalskog“, navela je Rafilja Bakirova.

    U početku mnogi nisu verovali u uspeh ideje. Briga za proširenje rezervata, za stvaranje samog centra reintrodukcije, infrastrukture za držanje životinja, za smeštaj naučnika i državnih inspektora, rad na pripremi dokumenata, sve je to palo na leđa osoblja rezervata. Posao je izveden uz podršku međunarodnih fondova i saveznog budžeta Rusije.

    Snežni leopard u Kirgistanu
    © Sputnik / Vladimir Pirogov
    Nacionalni park „Sajljugemski“ prvobitno je stvoren za očuvanje snežnog leoparda.

    Bakirova ističe da ogroman broj stručnjaka iz naučnih instituta, organa za izdavanje dozvola, kolege iz drugih posebno zaštićenih područja pružili su pomoć. Konkretno, zahvaljujući dobrom odzivu zvaničnika 2015., 2016. i 2017. godine bilo je moguće dovesti u rezervat divlje konje Prževalskog iz drugih zemalja.

    Nacionalni park „Sajljugemski“ prvobitno je stvoren za očuvanje snežnog leoparda. Glavni zadatak zaposlenih bio je zaštita retke mačke od krivolovaca i stvaranje povoljnih uslova za život i rast populacije.

    Imamo čime da se ponosimo!

    Obnova broja antilopa, prema rečima Kiriljuka, postala je jedan od najuspešnijih projekata ove vrste u Rusiji. Ministarstvo prirodnih resursa namerno je uvrstilo antilopu u prioritetne životinjske vrste. Pod pokroviteljstvom nacionalnog projekta „Ekologija“ preduzimaće se sve moguće mere za dugoročnu stabilnost populacije. Tokom prve godine projekta razvijen je nacrt strategije za očuvanje antilopa u Rusiji i detaljan plan aktivnosti. 

    Antilopa
    © CC0 / Pixabay
    Obnova broja antilopa postala je jedan od najuspešnijih projekata u Rusiji.

    Da bi se rešio problem izumiranja retkih životinjskih vrsta, pažnja najviših državnih zvaničnika je presudno važna. Uz učešće predsednika Rusije, 2016. godine, divlji konji Prževalskog prvi put su pušteni na teritoriju rezervata. Direktor rezervata je istakao da je ovo omogućilo da se govori o tome šta se radi na teritoriji rezervata i nacionalnih parkova Rusije povodom očuvanja retkih vrsta, da se na to skrene pažnja. Prema rečima Bakirove, to je omogućilo da se olakša dovođenje konja u rezervat, jer je to „podgrevano“ interesom običnih zaposlenih koji su se bavili dokumentima. Pored toga, nakon puštanja konja, ruskim centrom za reintrodukciju zainteresovali su se projekti za očuvanje divljih konja Prževalskog ne samo u Evropi, nego i u SAD.

    Na teritoriji rezervata „Orenburg“ 2019. godine održan je 7. međunarodni simpozijum za očuvanje divljih konja Prževalskog. „Pružili smo međunarodnim stručnjacima izveštaj o radu koji se u Rusiji obavlja povodom očuvanja ove vrste i dobili smo vrlo visoku ocenu za infrastrukturu, stanje životinja, tokom realizacije programa i naučnog rada koji se obavlja u Rusiji. Imamo čime da se ponosimo!“, rekla je Bakirova.

    S obzirom na to da je projekat uvršten u odeljak o očuvanju biodiverziteta nacionalnog projekta „Ekologija“, stručnjaci su već pripremili plan u kome su navedene mere za održivo očuvanje vrste. U okviru nacionalnog projekta planirano je stvaranje drugog centra za reintrodukciju u rezervatu „Hakaski“, što je neverovatno važan korak u radu na obnavljanju populacije divljih konja Prževalskog u Rusiji. 

    Biti deo nacionalnog projekta je velika stvar, rekao je direktor nacionalnog parka „Sajljugemski“ Denis Malikov. Zahvaljujući tome, bilo je moguće ne samo formirati radnu grupu za očuvanje snežnog leoparda i razviti ključne dokumente, već i obezbediti veliku količinu sredstava za kupovinu opreme za osiguranje rada posebno zaštićenih prirodnih područja.

    Neka ih bude što više!

    Nije bilo lako započeti rad na očuvanju vrsta, niko nije mogao sa sigurnošću da kaže da li će uspeti ili ne. Ali već sada možemo govoriti o prvim, ali vrlo značajnim pobedama.

    Na teritoriji nacionalnog parka „Sajljugemski“ na reci Argut živi najveća grupa snežnih leoparda u Rusiji — 17 jedinki. Sedam leoparda se pojavilo i na planinskom masivu Sajljugem gde ih ranije nije bilo.

    Antilope su takođe zaštićene. Projekat njihovog očuvanja može se smatrati jednim od najuspešnijih, ali ne treba se opuštati, istakao je Vadim Kiriljuk.

    Divlji konji
    © CC0 / Pixabay
    Sada u rezervatu „Orenburg“ živi polu-slobodna populacija od 53 divlja konja Prževaljskog.

    „Ono što je postignuto neverovatnim radom vrlo je lako izgubiti“, kaže on.

    Sada u rezervatu „Orenburg“ živi polu-slobodna populacija od 53 divlja konja Prževaljskog. Ali cilj je mnogo više. Naučnici se nadaju da će to biti moguće povećati na 400 jedinki, a u budućnosti i stvoriti slobodne populacije na teritoriji Rusije.

    „Oni su veoma lepi i stepa je nepotpuna bez njih! Daćemo sve od sebe da imamo što više ovih lepih gracioznih životinja, i da ljudi nauče da ih cene i čuvaju“, ističe Rafilja Bakirova.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    zaštita, životinje, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga