07:09 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 772
    Pratite nas

    Bez obzira na prvi posle šest godina, sastanak ruskih i ukrajinskih privrednika, i zahtev ukrajinskih učesnika da se obvnovi saradnja između dve zemlje,  to je teško moguće jer aktuelna vlada nije postavljena da bi delovala u interesu ukrajinskog naroda, već za SAD smatra ruski politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak.

    Komentarišući vest da je Moskva, kao gest dobre volje, ukinula sankcije za niz ukrajinskih preduzeća i da je izrazila spremnost da obnovi ekonomsku saradnju sa ukrajinskim partnerima, Dudčak ističe da se gotovo ništa neće promeniti, s obzirom da su aktuelne kijevske vlasti nastavile kurs zauzet posle državnog puča u Kijevu, 2014. godine.

    „Ništa se neće promeniti jer Vlada radi za interese sasvim drugih država - kolektivnog Zapada, a pre svega SAD. Bez obzira na to ko će biti na vlasti u SAD, demokrate ili republikanci, ova kompanija koja sada vodi Ukrajinu, neće učiniti ništa u cilju razvijanja industrije i visokih tehnologija u svojoj zemlji. Oni će samo nastaviti da uništavaju ukrajinsku ekonomiju...“, kaže Dudčak za Sputnjik.

    Posle šest godina, ove nedelje je u Privrednoj komori u Moskvi održan prvi sastanak o trgovinsko-industrijskoj saradnji dve zemlje, kome su prisustvovali deputati Vrhovne rade i ukrajinski preduzetnici, a koji su pozvali na obnavljanje ekonomskih veza sa Rusijom

    Obelodanjeni su i gubici koje je pretrpela Ukrajina zbog prekida ekonomske saradnje sa Moskvom.

    Lider političkog saveta ukrajinske stranke „Opoziciona platforma – za život“  Viktor Medvedčuk je rekao da Kijev gubi godišnje oko 20 milijardi dolara zbog nemogućnosti da prodaje svoje proizvode Rusiji i zbog kontrasankcija koje je Moskva uvela Kijevu.

    Propast ukrajinske privrede

    Zemlje Zajednice nezavisnih država (ZND) godinama su bile glavni potrošači proizvoda iz ukrajinskih fabrika. Međutim, nakon što se Ukrajina pridružila antiruskim sankcijama Zapada Moskva je uzvratila, pa je Kijev izgubio to ogromno evroazijsko tržište.

    Aleksandar Koltunovič, deputat ukrajinske Vrhovne rade, otvoreno je priznao da je ukrajinska ekonomija pretrpela ogromnu štetu - vrhunac trgovine sa zemljama ZND je bio 26 milijardi dolara, dok sada iznosi samo šest milijardi dolara. Ukrajinci su računali da će to tržište zameniti evropskim, međutim, nije došlo do diverzifikacije.

    Prema rečima Koltunoviča, ako je Ukrajina uoči uvođenja sankcija evropsko tržište snabdevala sa robom u vrednosti od 18 milijardi dolara, sada je to samo 20 milijardi dolara, a izgubljeno je tržište uporedivo sa evropskim.

    Pored toga, neke industrije su gotovo zamrle, kao što je, recimo, mašinogradnja, koje je bilo posebno usmereno na tržište ZND. Sada ta preduzeća rade sa 10 kapaciteta, maksimum 30 odsto. Gubici u mašinogradnji kretali su se od 4,5 do šest milijardi dolara godišnje zbog nemogućnosti da se izvozi u zemlje ZND. Ukrajina ne može da isporučuje opremu u Kazahstan i Uzbekistan, jer je nakon prekida isporuka kroz Rusiju logistika postala preskupa.

    Spomenik Nezavisnosti Ukrajine na Trgu nezavisnosti u Kijevu
    © Sputnik / Evgeniя Novoženina
    Odnosi sa Rusijom su glavni ekonomski pokretač Ukrajine.

    Odnosi sa Rusijom su glavni ekonomski pokretač Ukrajine. Bez toga je Ukrajina na 122. mestu po BDP-u po glavi stanovnika u svetu i poslednja po ovom pokazatelju u Evropi.

    „Bez obzira na to, u Ukrajini i dalje ima mnogo zdravomislećih ljudi, možda je čak i većina takva, ali su pod okupacijom. Ukrajina nije prva država koja preživljava diktaturu posle državnog prevrata. Bilo ih je mnogo u Latinskoj Americi, Africi, Aziji. Činjenica je da tamo postoje ljudi, koji uprkos uslovima koje je nametnulo sadašnje rukovodstvo, pokušavaju nešto da učine i da zadrže neku vrstu proizvodnje. Svakako, bilo bi sjajno kada bi mogli nešto da urade, ali sve dok se ukrajinska politika ne promeni malo šta će se promeniti, jer sadašnje vlasti nastavljaju politiku svojih prethodnika“, kaže Dudčak.

    On dodaje i da je Ukrajina za Rusiju bila važan partner kao tržište, gde je isporučivala važnu robu za ukrajinsku proizvodnju, kao i komponente i finalne proizvode.

    „Generalno, za Ukrajinu i za Rusiju ovo je nenormalna situacija, jer je to vekovima bio jedan narod i jedna država. Za to vreme stvorena su preduzeća koja su činila jedinstveni proizvodni sistem jedne države, a onda je nastao jaz... Na teritoriji Ukrajine su mnoge industrije, koje su bile stvorene još u carsko vreme, već ubijene. Malo je tamo preduzeća preživelo period nezavisnosti... Nekada je postojala prirodna podela rada, specijalizacija različitih industrija koje su radile u jedinstvenom nacionalnom ekonomskom sistemu, ali kada je taj sistem razbijen izgubile su obe strane. Ipak, Ukrajina je, posle raspada SSSR-a, izgubila mnogo više... Najozbiljniji gubici dogodili su se posle 2014. godine, kada su na vlast došli „terminatori“, koji su uništili sve veze i naučno-tehnički potencijal. To je bila namerna politika deindustrijalizacije Ukrajine“, objašnjava Dudčak.

    Deindustrijalizacijom Ukrajine Evropa je, dodaje ekspert, dobila priliku da sa tržišta ukloni prilično ozbiljne konkurente u proizvodnji aviona, vojnih proizvoda, brodogradnji, izgradnji motora i mnogim drugim sferama.

    „Uklonili su konkurenciju, ali zauzvrat ništa nisu ponudili. To je i ranije bilo očigledno, a posebno je postalo jasno kada je tekst Sporazuma o asocijaciji za slobodnu trgovinu sa Evropom već bio u ruci. Tamo je sve lepo napisano, a oni koji su došli na vlast su to vrlo dobro znali. Međutim, njihovi sebični interesi bili su iznad interesa države, interesa njihovog naroda. Odnosno, to su ljudi koji nemaju otadžinu i nije ih briga šta će se desiti na teritoriji koja se još naziva Ukrajina“, kaže Dudčak.

    Nakon pridruživanja antiruskim sankcijama, milioni ljudi u Ukrajini su ostali bez posla. Dok je zemlja pod spoljnom kontrolom, Ukrajina postaje sve siromašnija. Zemlja preživljava od kredita, koje će naredne generacije morati da vraćaju. O tome govore ukrajinski eksperti, koji ističu da su zbog zbog aktuelnih vlasti izgubili svoju zemlju, jer u svim preduzećima postoje zapadni kontrolori koji im govore s kim da posluju, a s kim da ne rade.

    Rusija – slamka spasa za Ukrajince

    Mnogi ukrajinski političari i eksperti smatraju da bi obnavljanje trgovinsko-ekonomskih odnosa Rusije i Ukrajine moglo da zaustavi pad ukrajinske privrede. Međutim, čak i da se to dogodi, ostaje pitanje šta bi Ukrajina mogla da ponudi Rusiji.

    Rusija je za ovo vreme pokrenula sopstvenu proizvodnju i uvozne proizvode zamenila domaćim, dok su u Ukrajini mnoga preduzeća propala, pa je sada pitanje ima li ta zemlja snage da obnovi te firme i proivodnju.

    Kupci u prodavnici u ukrajinskom Lavovu
    © Sputnik / Pavel Palamarčuk
    Kupci u prodavnici u ukrajinskom Lavovu
    „Jedan od američkih ambasadora u Kijevu je rekao da će Ukrajina biti velika agronomska sila. Međutim, ne postoje tako velike sile čije su ekonomije zasnovane na poljoprivredi. U svakom slučaju, saradnja će se delom nastaviti, uključujući i poljoprivredu. Jedno od ključnih preduzeća hemijske industrije „Himprom“ tamo i dalje radi, ali i dalje postoje veliki problemi. Recimo, „Južmaš“, koji je svojevremeno proizvodio najmoćnije interkontinentalne rakete „Satana“, sada radi jednom nedeljno, a zaposleni odlaze u Kinu ili Rusiju. Ako govorimo o avijaciji, poslednji avion je tamo sastavljen 2016. godine. Sada Ukrajina tvrdi da su sastavili An-178 od uvezenih delova, iako su u stvari to ruski delovi koji su tu stigli preko stranih država i granica. To jest, sa avijacijom je tamo okončano. Dva najveća brodogradilišta u Nikolajevu već sama seku opremu na komade metala. Dobro se još drži „Motor SIČ“, koji se oporavio zahvaljujući Kini nakon što je pretrpeo ogromne gubitke... Tako da je zaista teško reći šta Ukrajina može ponuditi“, kaže Dudčak.

    Dudčak napominje i da je pitanje šta će Ukrajina moći da ponudi Rusiji, s obzirom da Rusija već sama proizvodi mnogo toga...

    „Napuštanje takvih tržišta, kao što je rusko, podrazumeva velike probleme sa povratkom, jer se ta mesta vrlo brzo popune. Niko ne čeka. I zato perspektiva nije najbolja, ali će svakako nekakve saradnje biti“, zaključio je ekspert.
    Tagovi:
    Rusija, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga