11:52 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 1241
    Pratite nas

    Izjava novoizabrane predsednice Moldavije Maje Sandu da je Krim ukrajinski i da rešenje konflikta u Pridnjestrovlju mora da podrazumeva potpuno povlačenje ruskog mirovnog kontingenta naišla je na oštre kritike ruskih političara. Oni podsećaju da upravo ruski mirovnjaci garantuju mir u tom regionu skoro 30 godina.

    Poslanik ruske Državne dume Ruslan Balbek smatra da je stav novoizabrane predsednice Moldavije Maje Sandu o statusu Krima – „još jedan politikanski postupak kako bi se ugodilo evropskim prijateljima“.

    „Novoizabrana predsednica Moldavije na svakom koraku izjavljuje kako je privržena evropskim vrednostima, što u poslednjih šest godina automatski znači rusofobiju i lažne optužbe na račun naše zemlje za sve svetske probleme. Ako Maja Sandu misli da nas je iznenadila, onda je to zabluda. A ako na neki način pokuša da uvredi Rusiju zbog Krima, onda je to velika greška. Između ostalog, sama priznaje da se moldavski narod ne slaže s njom u svemu, što znači da su njene reči samo još jedan stav  predsednika sa postsovjetskog prostora sklonog skandalima. Takve smo viđali i ranije. A nekima smo i očitali lekciju“, izjavio je Balbek Sputnjiku.

    Ruski senator Aleksej Puškov podseća da ruski mirovnjaci u Pridnjestrovlju već skoro 30 godina svojim prisustvom garantuju mir u regionu i zaštitu ljudi koji tamo žive, „a od kojih je 220.000 državljana Rusije“.

    „Njihovi interesi i njihova bezbednost važniji su od glasnih izjava nove predsednice Moldavije“, poručio je Puškov.

    ​I senator Andrej Klimov upozorava da bi povlačenje ruskih mirovnjaka iz Pridnjestrovlja, na čemu insistira Sandu, moglo dovesti do zaoštravanja sukoba u regionu, prenosi „NSN“.

    Prema njegovim rečima, Kišinjev treba da odustane od želje da udovolji političkom kursu Vašingtona, koji se ne brine o ljudima na teritoriji Pridnestrovlja.

    Članica komiteta Državne dume za međunarodne poslove Elena Panjina je, sa svoje strane, istakla da bi takve izjave predsednice Moldavije mogle dovesti do „odmrzavanja“ sukoba u Pridnjestrovlju.

    Prema njenom mišljenju, taj sukob se mogao rešiti pre 17 godina kada je Rusija predložila „Kozakov memorandum“ koji je odbačen pod pritiskom SAD.

    Panjina pretpostavlja da je saopštenja predsednice Moldavije „diktirao američki sufler“.

    Situacija u Pridnjestrovlju

    Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.

    Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

    Ove godine se navršava 28 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Mir u zoni sukoba održavaju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavskih i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine.

    Mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti.

    Pročitajte još:

     

     

    Tagovi:
    Pridnjestrovlje, Krim, Rusija, Moldavija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga