15:25 18 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1592
    Pratite nas

    U novogodišnjem intervjuu za Sputnjik šef ruske diplomatije Sergej Lavrov govori o tome kakvu će spoljnu politiku voditi Rusija naredne godine, da li će se ipak „okrenuti Istoku“, šta Moskva očekuje od novog američkog predsednika, kao i o sudbini sporazuma koji su od velike važnosti za međunarodnu bezbednost.

    Koji su, prema Vašem mišljenju, spoljnopolitički događaji obeležili odlazeću godinu, možete li navesti glavne uspehe i neuspehe? I da li je svetska zajednica izvukla neke zaključke iz situacije sa pandemijom virusa korona? Da li je svet postao razjedinjen ili su postale više orijentisane na saradnju?

    – Odlazeća godina je bila teška kada je reč o međunarodnim odnosima. Sumirajući njene rezultate, veoma je teško govoriti o konceptima kao što su glavni uspeh ili neuspeh. Očigledno je da je pandemija virusa korona negativno uticala na svetsku politiku i diplomatiju, izazvala je duboku krizu u globalnoj ekonomiji, kojoj sada predstoji dug i težak period oporavka. Pritom, nisu nestale ni već postojeće pretnje i izazovi, kao što su terorizam, trgovina narkoticima, druge vrste međunarodnog kriminala.

    Nažalost, zajednički problemi, uključujući i epidemiju kovida 19 koja i dalje traje, još nisu doveli do udruživanja međunarodne zajednice u cilju njihovog efikasnog zaustavljanja. Osnovni razlog leži u nespremnosti niza država istorijskog Zapada, na čelu sa SAD, da uspostave konstruktivnu, ravnopravnu saradnju sa ostalim međunarodnim igračima. Zapadne kolege su nastavile da aktivno koriste širok spektar nelegitimnih instrumenata – od pritiska do informacionih ratova.

    Ignorisali su pozive generalnog sekretara UN i vrhovnog komesara UN za ljudska prava da, usled vanredne humanitarne situacije u svetu, ukinu jednostrane sankcije na snabdevanje lekovima, opremom i hranom, neophodnim za borbu protiv virusa korona, i na odgovarajuće finansijske transakcije. Nije uslišena inicijativa predsednika Vladimira Putina o uvođenju „zelenih koridora“ u međunarodnu trgovinu, oslobođenih od trgovinskih ratova i sankcija. Nije ulivala optimizam ni politika Vašingtona usmerena na dalje urušavanje arhitekture globalne strateške stabilnosti i kontrole naoružanja.

    U takvim uslovima činili smo sve što je potrebno u cilju pouzdane zaštite nacionalnih interesa i istovremeno smo nastavili da radimo u korist osiguravanja nedeljivosti bezbednosti u svim njenim dimenzijama. Podsećam, borbena dejstva u Nagorno-Karabahu su obustavljena u velikoj meri zahvaljujući ličnim naporima Vladimira Putina. Aktivno smo doprineli političko-diplomatskom rešavanju krize u Siriji. Učestvovali smo u međunarodnim naporima da se izađe iz ćorsokaka kada je reč o sukobu u Libiji.

    U cilju poboljšanja situacije u svetu maksimalno smo koristili potencijal naših predsedavanja u BRIKS-u, ŠOS-u, ODKB-u.

    Uprkos epidemiološkim ograničenjima, produktivno smo sarađivali sa većinom stranih partnera u Evroaziji, Africi, Latinskoj Americi.

    Kao jedan od lidera u oblasti međunarodnog zdravstva, Rusija je doprinela opštim naporima u borbi protiv kovida 19, pružila je značajnu pomoć ugroženim zemljama.

    Nastavićemo da sprovodimo pragmatičnu i odgovornu spoljnu politiku i u 2021. godini, doprinosićemo formiranju pravednijeg i demokratičnijeg multipolarnog svetskog poretka. Bićemo, kao i do sada, otvoreni za uzajamno korisnu saradnju, u meri u kojoj na to budu spremni naši partneri i, naravno, uz bezuslovno poštovanje ruskih nacionalnih interesa.

    Govorili ste da je vreme da se Rusija prestane obazirati na Zapad. Da li to znači da će se ipak dogoditi zaokret prema Istoku, o kome se odavno govori?

    Pre svega želim da istaknem da se mi ni na koga ne obaziremo. Iako veći deo stanovništva zemlje živi u njenom evropskom delu, Rusija je najveća evroazijska i evro-pacifička sila, jedan od ključnih garanta svetskog poretka formiranog nakon Drugog svetskog rata gde se glavne odluke donose u UN-u. Naša spoljna politika je viševektorska, nezavisna. Zainteresovani smo za održavanje dobrih odnosa sa stranim partnerima u svim geografskim područjima, bez izuzetka, odnosa zasnovanih na principima međunarodnog prava, ravnopravnosti, uzajamnog poštovanja i uvažavanja interesa. Pritom, uzimamo u obzir i tektonske promene koje se odvijaju u globalnom geopolitičkom pejzažu. Fokus svetske politike i ekonomije pomera se iz Evro-Atlantika u Evroaziju, gde se dinamično razvijaju svetski centri u usponu. Oslanjajući se na sopstvene vekovne tradicije, stekli su i jačaju ekonomski i tehnološki suverenitet. Vode nezavisnu spoljnu politiku i na osnovu toga postižu impresivne uspehe u različitim oblastima.

    U tom kontekstu, čini se prirodnim da je naša politika, usmerena na povećanje saradnje sa državama Istoka, uključujući zemlje azijsko-tihookeanskog regiona, dugoročnog strateškog karaktera i ne zavisi od kolebanja međunarodnih situacija.

    Evroazija danas nije samo geografsko prostranstvo sa kolosalnim resursnim potencijalom koji se može i treba koristiti za dobrobit ljudi koji tamo žive. To je i region koji se najdinamičnije razvija u smislu nastanka novih transportnih i logističkih koridora, poboljšanja infrastrukturne povezanosti i drugih vidova multilateralne saradnje. Rusija se zalaže za usklađivanje integracionih procesa koji ovde uzimaju maha. Na rešavanje tog zadatka usmerena je inicijativa ruskog predsednika o formiranju Velikog Evroazijskog partnerstva. Aktivno se radi u tom pravcu.

    Kako vidite buduće odnose Rusije i SAD na čelu sa Bajdenom? Da li će se nešto promeniti i da li će to biti nabolje ili nagore?

    – Nažalost, ne može se računati na to da će se uskoro poboljšati ili čak stabilizovati degradirajući odnosi sa SAD. Antiruska histerija, koja je zapljusnula Ameriku, ostavlja malo šanse da ćemo uskoro videti povratak u normalu. Naš dijalog je postao talac unutrašnjih američkih političkih svađa, što ne doprinosi izgradnji konstruktivne saradnje.

    Ipak, uvereni smo da rusko-američke veze imaju neostvaren potencijal. Neće biti lako raščistiti ruševine koje su nastale poslednjih godina, ne našom krivicom, ali treba stremiti ka tome. Međutim, za to je potrebna politička volja američke strane.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin
    © Sputnik / Alekseй Nikolьskiй

    U bilateralnom dijalogu nakupio se čitav niz pitanja, od kojih su neka neodložna, kojima će se nova administracija u Vašingtonu morati pozabaviti – počevši od zadataka normalizacije funkcionisanja stranih misija, rešavanja humanitarnih pitanja do pitanja međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti.

    Ne mora se sve rešiti odjednom, može se sarađivati na osnovu logike „malih koraka“. Mi smo spremni za takav rad, ali sa razumevanjem da će se graditi na principima poštenja i uzajamnog poštovanja interesa, a ne na osnovu američko-centričnog svetskog poretka koji je nametnuo Vašington u skladu sa izrekom „Ko je jači, taj je i u pravu“. Računamo na to da će nova administracija u Beloj kući napraviti izbor koji odgovara interesima američkog naroda i da će pokazati uzajamnu želju za uspostavljanje dijaloga sa Moskvom. Samo u tom slučaju rusko-američke veze će se vremenom vratiti na održiv put razvoja. Naravno, to bi se takođe pozitivno odrazilo na opštu klimu u međunarodnim odnosima, uzimajući u obzir posebnu odgovornost Rusije i SAD kao dve najveće nuklearne sile i stalne članice SB UN za održavanje globalne stabilnosti i bezbednosti, posebno u današnje teško vreme.

    Ima li nade da za vreme nove američke administracije Moskva i Vašington produže Sporazum o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (Start 3)? Da li je ruska strana spremna na neke ustupke?

    – Nadamo se da će nova američka administracija, kao i mi, polaziti od očigledne činjenice da bi produženje sporazuma START 3 bez ikakvih preduslova i, po mogućnosti na maksimalno predviđen petogodišnji period, odgovaralo interesima bezbednosti obe naše zemlje i čitave međunarodne zajednice.

    Sudeći po saopštenjima za medije, štab novoizabranog predsednika Bajdena, za razliku od naših sadašnjih partnera po dijalogu, nije zainteresovan za to da se Sporazum o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja pretvori u taoca svojih ambicija i pokušaje da „proguraju“ nerealne zahteve.

    Ako je to zaista tako, u šta ćemo tek morati da se uverimo, šanse za postizanje dogovora o produžavanju sporazuma START 3 pre isteka roka u februaru 2021. godine, i dalje postoje.  

    Što se tiče moguće dalje saradnje sa SAD u sferi kontrole naoružanja, na šta ih i pozivamo, bilo kakvi pregovori, ako započnu, dovešće do osetnih rezultata samo ukoliko američka strana bude spremna da realno uzme u obzir ruske interese i brige.  To treba da bude ono što naši američki partneri figurativno nazivaju „dvosmerna ulica“. Rusija je, naravno, otvorena da pređe svoj deo puta kako bi se postigli obostrano prihvatljivi sporazumi, izrađeni na strogo ravnopravnoj osnovi.

    Takođe želim da istaknem da u poziciji Rusije ništa ne podrazumeva odustajanje od kontrole poštovanja budućih mogućih sporazuma. Suprotno tome, mi smo se zalagali i nastavljamo da se zalažemo za obavezno prisustvo kontrolne komponentne u bilo kom sporazumu o kontroli naoružanja. Druga stvar je što režim verifikacije treba u potpunosti da odgovara njihovoj temi i obimu. Upravo oko toga i nismo uspeli da se dogovorimo sa odlazećom američkom administracijom. Američke ideje su predviđale za nas neprihvatljive kontrolne procedure u vezi sa krajnje osetljivim tehnološkim aspektima rada kompleksa nuklearnog naoružanja. Računali su, između ostalog, i na „osvetljavanje“ našeg potencijala nestrateškog nuklearnog oružja bez napretka u rešavanju pitanja koja brinu Rusiju u ovoj i srodnim oblastima.

    Nadamo se da će nova američka administracija delovati sa racionalnije i realističnije pozicije.

    Da li je Rusija dobila potvrdu preostalih potpisnica Sporazuma o otvorenom nebu da će se obavezati da neće predavati podatke Americi? Kakve pravne potvrde očekuje Rusija?

    – Sporazum o otvorenom nebu ne sadrži direktne reference na zatvorenu prirodu informacija, koje prikuplja aparatura za posmatranje tokom letova, kao i na ograničavanje pristupa tim informacijama.

    Pre oko 20 godina države-potpisnice Sporazuma su, u svetlu rastuće terorističke pretnje, skrenule pažnju na taj propust i 2002. godine su usvojile odgovarajuću odluku Savetodavne komisije za otvoreno nebo. Ali i to je formulisano uopšteno. Danas, u svetlu izlaska SAD iz Sporazuma, očigledno je da to nije dovoljno, tim pre što smo svesni zahteva SAD upućenih svojim saveznicima da im predaju rezultate osmatračkih letova iznad Rusije.

    S obzirom na tu novu situaciju mi smo zahtevali od potpisnica Sporazuma o otvorenom nebu jasne pravne garancije savesnog izvršavanja svojih obaveza. Sasvim je dovoljno da se utvrdi pravno obavezujuća odluka iz 2002. godine.  Izneli smo predlog i očekujemo odgovor naših partnera.

    Da budem iskren, prva reakcija je bila nerazumljiva – zapadne zemlje nisu u principu bile protiv toga da informacije o kojima sam govorio ne treba da padnu u tuđe ruke. Istovremeno su pokušali da nas ubede da su postojeće odredbe sasvim dovoljne.

    Podjednako neodređen je bio i odgovor na drugi naš zahtev da garantuju mogućnost realizacije osmatračkih letova nad celom teritorijom zemalja-potpisnica Sporazuma, uključujući i objekte koji se nalaze na njihovim teritorijama, a koji pripadaju zemljama koje nisu potpisnice Sporazuma. Mi imamo informacije da SAD to ne žele i da traže od svojih saveznika da nas spreče u tome.

    Stoga smo upozorili naše partnere iz Sporazuma o otvorenom nebu da su nejasnoće ovde neprihvatljive. Ako preostale potpisnice Sporazuma budu sledile SAD, ubrzo će uslediti naše oštre mere. Spremni smo da nastavimo saradnju u okviru Sporazuma o otvorenom nebu samo uz razumevanje da će u najskorije vreme sve preostale članice Sporazuma pružiti direktne i čvrste pravne garancije svoje spremnosti da poštuju njegove zahteve. Još nismo dobili takve garancije, tako da je dalja sudbina Sporazuma o otvorenom nebu je pod velikim znakom pitanja.
    Tagovi:
    Rusija, sporazumi, Bo Bajden, Amerika, Sergej Lavrov
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga