23:26 21 April 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 511
    Pratite nas

    Borba protiv virusa korona, ekonomska kriza, turbulentna situacija u susednim zemljama i problemi globalne svetske politike - ovo su glavni izazovi sa kojima se predsednik Rusije Vladimir Putin borio u 2020. godini.

    Iako je zbog epidemiološke bezbednosti ruski lider smanjio broj svojih putovanja i sastanaka, to nije uticalo na efikasnost i brzinu njegovih odluka.

    Putin je sam uporedio odlazeću godinu sa vremenom: ona može biti loša i dobra. „Kao i godina“, rekao je tokom velike novogodišnje konferencije za novinare 17. decembra, dodajući da „postoje plusevi i minusi“.

    Iako su prethodne godine dobile epitete „teške“ ili „alarmantne“, onda je 2020. postala godina bez presedana za celu zemlju i za Putina u potpunosti. Godina koju je, prema rečima portparola predsednika Dmitrija Peskova, obeležila „idealna oluja“ negativnih faktora.

    Poruka koja je sve promenila

    Tradicionalna predsednikova poruka Federalnoj skupštini 15. januara bila je prekretnica za celu 2020. godinu. Putin je predložio da se izvrše značajne promene u Ustavu, koje su trebale da daju zamah pozitivnim promenama u životu zemlje u godinama koje dolaze.

    Naglasio je da nema potrebe za donošenjem novog osnovnog zakona, ali je u izgradnji države važno stvoriti sistem „snažan, pouzdan, neranjiv“, ali istovremeno „fleksibilan, lak i koji može da se pravovremeno menja“ u vezi sa onim što se dešava u svetu i društvu.

    Inovacije koje je predsednik predložio bile su usmerene na promenu ovlašćenja različitih grana vlasti, obezbeđivanje suvereniteta zemlje i obezbeđivanje određenih socijalnih garancija na ustavnom nivou. Ključne su bile stavke o proširenju ovlašćenja zakonodavne i sudske vlasti, posebno Ustavnog suda, kao i povećanje uloge Državnog saveta. Trebalo je da se promeni i princip formiranja vlade.

    Nevidljivi neprijatelj

    Putin je držao situaciju pod kontrolom od samog pojavljivanja nove pandemije virusa korona. Prvih nedelja je naložio da se razradi mogućnost rada dela saradnika od kuće, potpisao je uredbu o mogućnosti prodaje lekova bez recepta „on-lajn“, a takođe je naložio da se dopune rezerve lekova, medicinske opreme, lične zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju.

    Brzo je postalo jasno koliko je nova infekcija opasna i zato je Putinova odluka da poseti moskovsku kovid bolnicu u Komunarki postala poput šok vesti. Kasnije je portparol šefa države Dmitrij Peskov u intervjuu rekao da su predsednika pokušali da odvrate od ove namere.

    Nakon odlaska u Komunarku, Putin je imao prvo televizijsko obraćanj Rusima od početka pandemije i predložio prve mere za podršku građanima i preduzećima.

    Nadalje je ovaj oblik obraćanja građanima sa televizijskih ekrana postao konstantan tokom čitavog perioda pandemije. Putin je gubernatorima dao posebna ovlašćenja, dajući im mogućnost, ako je potrebno, da pooštre ograničenja u regionima po njihovom nahođenju.

    Zatvoreno zbog karantina

    Nakon što je broj potvrđenih slučajeva zaraze u zemlji premašio 100, sredinom marta su restriktivne mere, uključujući režim samoizolacije, počele da se postepeno uvode u Rusiji kako bi se zaustavila epidemija.

    Pandemija je u celini u velikoj meri promenila uobičajeni Putinov način rada: ako je svih prethodnih godina bukvalno „živeo u avionu“, bio u stalnom ličnom kontaktu sa svetskim liderima i često putovao po zemlji, tada je 2020. godine morao da „pređe na on-lajn format“. Video konferencije postale su uobičajene ne samo za interne sastanke, već i za velike međunarodne i domaće događaje.

    Šest nedelja izolacije

    U Rusiji ni u jednoj fazi razvoja epidemije virusa korona nije bio nametnut strog karantin po uzoru na neke evropske države, a ograničenja su varirala od regiona do regiona, u zavisnosti od situacije na terenu. U celoj zemlji je šest nedelja delovao samo takozvani režim neradnih dana, koji je predsednik uveo 30. marta.

    Neradni dani su prvobitno uvedeni do 3. aprila. Rad su nastavile samo najpotrebnije organizacije i institucije, prodavnice, apoteke i banke, kao i preduzeća sa kontinuiranim proizvodnim ciklusom. Predsednik je napomenuo da bi svi Rusi trebalo da zadrže zarade u neradnim danima.

    Putin je ubrzo produžio neradne dane do kraja aprila. Ovaj specijalni režim predsednik je ukinuo 11. maja.

    Prva vakcina na svetu

    Predsednik je 11. avgusta objavio da je Rusija prva država na svetu koja je registrovala vakcinu protiv nove infekcije „Sputnjik Ve“ (Sputnik V).

    Putin je više puta naglasio da vakcina protiv virusa korona treba da postane vlasništvo čovečanstva i izjavio da je Ruska Federacija spremna da radi sa svim zemljama u ovom pravcu.

    Putin je sam doneo odluku da se vakciniše protiv kovida, ali još uvek nije primio vakcinu, jer je čekao da Ministarstvo zdravlja odobri upotrebu vakcine za ljude starije od 60 godina.

    Koronakriza u ekonomiji

    Ekonomski rezultati su zbog tekuće pandemije virusa korona za Rusiju, kao i za većinu drugih zemalja sveta, bili razočaravajući. U Rusiji je nezaposlenost znatno porasla, kao i inflacija, a pad BDP-a za godinu predviđa se na 3,8 procenata.

    Na velikoj konferenciji za medije, predsednik je rekao da bi problemi u ruskoj ekonomiji, prema različitim procenama, trebalo da budu prevaziđeni krajem 2021. godine ili prvog kvartala 2022. godine, a sledeće godine planirano je dostizanje „pozitivnih trendova BDP-a”.

    Generalno, prema rečima šefa države, kriza u Rusiji nije dobila sistemski karakter zbog pravovremenih antikriznih mera za podršku stanovništvu i poslovanju, a Rusija je prošla donju tačku ekonomske recesije bolje nego što se očekivalo.

    Nevolje komšija

    Događaji u međunarodnoj areni takođe su zahtevali učešće ruskog predsednika. Najteža situacija je bila u Belorusiji, gde su posle predsedničkih izbora započeli masovni protesti onih koji se ne slažu sa njihovim rezultatima. Tokom najoštrijeg perioda nestabilnosti, Putin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko čuli su se više puta telefonom. Ruski predsednik je više puta naglasio da je neophodno „dati beloruskom narodu mogućnost da se bavi svojim pitanjima unutar granica zemlje i da ih reši“ i upozorio na mešanje trećih zemalja u ovaj proces.

    Kriza u Belorusiji nije bila jedina u ZND. Prema Putinu, on nije mogao „bez sažaljenja i strepnje“ da sagleda situaciju u Kirgistanu, gde svaki izbori zapravo dovode do državnog udara, već je doneo odluku „da se ne meša“ u ono što se dešava, jer svako neoprezno mešanje spolja „uništava krhke i novonastale institucije suvereniteta i državnosti" u tako „mladim" zemljama.

    Moskva nije izgubila iz vida šta se dešavalo u Nagorno-Karabahu. Kada je krajem septembra situacija u regionu eskalirala i započeli sukobi, Putin je bio u kontinuiranom, ponekad i celodnevnom kontaktu sa kolegama u Jerevanu i Bakuu.

    Za ruskog predsednika je ovaj period bio veoma napet, ali upravo je on odigrao ključnu ulogu u zaustavljanju krvoprolića u regionu, postigavši primirje između Jermenije i Azerbejdžana i uvođenje ruskih mirovnih snaga na teritoriju Nagorno-Karabaha.
    Na zapadnom frontu bez promena

    Putin je takođe morao da igra ulogu mirotvorca prema zapadnoj spoljnoj politici. Ovde je prioritetno pitanje bilo produženje Ugovora Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o strateškom ofanzivnom naoružanju, koji ističe u februaru 2021. godine. Ruski predsednik je apelovao na SAD da produže START-3 „bez ikakvih uslova na najmanje godinu dana“ kako „ne bi ostavili naše zemlje i sve države sveta koje su zainteresovane za održavanje strateške stabilnosti bez tako važnog dokumenta“.

    U Americi je inicijativa ruskog lidera „osuđena na neuspeh“. Međutim, nakon što je rusko Ministarstvo spoljnih poslova zvanično potvrdilo da je Moskva spremna da razgovara o zamrzavanju broja nuklearnih bojevih glava koje je predložio Vašington, specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli rekao je da su strane „vrlo blizu dogovora“.

    U još jednom pokušaju da se očuva sistem kontrole naoružanja koji se raspada, nova Putinova inicijativa da preduzme konkretne mere da umanji uticaj kolapsa Ugovora o nuklearnim raketama srednjeg dometa za Evropu i da razmisli o sprečavanju „raketnih kriza“ u Azijsko-Pacifičkom regionu. Predsednik je predložio konkretne opcije za deeskalaciju situacije, posebno međusobne inspekcije objekata koji izazivaju najveću zabrinutost.

     

    „Za Rusiju!" i neka svi budu zdravi

    Predsednik je tokom velike novogodišnje konferencije za medije rekao da će dočekati Novu godinu kod kuće i u ponoć poželeti „da svi budu zdravi“. Portparol predsednika je naglasio da Putin praznik obično slavi sa porodicom i prijateljima.

    Ruski perdsednik Vladimir Putin
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    Glavna zdravica koju će predsednik reći u Novoj godini biće zdravica za zemlju.

    „Naravno, svi ćemo nazdraviti svojim voljenima, porodici, prijateljima, kolegama. Ali za mene i moje prijatelje u mojoj porodici uvek je glavna jedna zdravica „ Za Rusiju! ", priznao je predsednik.
    Tagovi:
    ruska ekonomija, Sputnjik V, kovid 19, pandemija, međunarodna politika, Rusija, Nova godina, Vladimir Putin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga