05:21 18 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    31050
    Pratite nas

    Raketa-nosač teške klase „Angara-A5“ ima dobre tehnološke mogućnosti, međutim, na međunarodnom tržištu rusku raketu očekuju ne samo konkurenti, već i sankcije.

    Proboj ili pokušaj?

    U ranim jutranjim satima 14. decembra sa kosmodroma Pleseck lansirana je teška raketa-nosačka „Angara“ bez mnogo buke i reklame. Na ovaj događaj se čekalo šest godina, a prva raketa „Angara“ je lansirana 23. decembra 2014. godine u 8:57. Od tada je raketa značajno redizajniran, prema izvorima bliskim odbrambenoj i svemirskoj industriji, razlikuje se od prvog prototipa po opremljenosti i ima savremeniji sistem kontrole leta.

    Bivši šef istraživačke grupe „Molnija“, koji je odgovoran za razvoj svemirske letelice „Buran“ za višekratnu upotrebu, Vasilij Kondrašov objasnio je da je šest godina raketa aktivno modifikovana sa jednim ciljem.

    „Šest godina je, naravno, mnogo vremena. Za to vreme raketa je dovedena u stanje blisko serijskoj proizvodnji. Moguće je da će se nakon drugog lansiranja izvršiti i treće, kontrolno. Nakon toga, raketa će biti sertifikovana kao serijski proizvod i dobiće relevantne dokumente. Ovo je neophodno ne samo za našu vojsku, već i za sve kupce. Za našu kosmonautiku ovo je raketa nove generacije izrađena prema novim standardima kvaliteta, sigurnosti i potiska prema težini. Bez sumnje, ovo je za nas proboj“, izjavio je Kondrašov.

    Šta dalje sledi?

    Epoha jake konkurencije i verifikacije na međunarodnim tržištima započinje za „Angaru“ za nekoliko godina. Zabrana Ministarstva odbrane SAD za saradnju sa Ruskom Federacijom u oblasti svemirskih usluga stupa na snagu 31. decembra 2022. godine. Kompanije koje su od „Roskosmosa“ tražile lansiranje svojih satelita više neće moći da učestvuju na tenderima i konkursima za pružanje istih usluga za SAD.

    Russia’s Angara-A5 rocket launched on maiden flight
    © Sputnik / Ministry of Defence of the Russian Federation

    Zanimljivo je da ova zabrana može uticati i na azijske i evropske kompanije i na tehnološke divove najbližeg saveznika SAD i Velike Britanije. Uprkos činjenici da odbrambene kompanije zemlje pružaju usluge američkoj vojsci, prvi kandidat za svemirske sankcije je britanski satelitski operater „OneWeb“.

    Ova kompanija pravi satelitski sistem za komunikaciju i Internet. Međutim, Britancima je odbijeno povlačenje orbitalne grupe na američkim raketama, Ilon Mask, koji već pet godina redovno leti raketama sopstvene proizvodnje, sprovodi svoj projekat stvaranja orbitalne grupe za globalni Internet. Britanci su bili prinuđeni da koriste ruske usluge za lansiranje vozila u orbitu.

    Moraće da se bore za popularnost kod stranih klijenata. U Rusiji će glavni operater raketa biti vojska koja je inicirala razvoj nove rakete. Veruje se da su teški projektili jedno od najperspektivnijih područja. Karakteristike „Angare“ su već poznate, ali šta su konkurenti pripremili?

    Vreme je za laktanje

    • Glavni i najopasniji rival „Angare“ je američka teška raketa „Falkon 9 proizvođača „Spejsk Iks“. Ilona Maska možemo poštovati zbog njegove sposobnosti da rizikuje i da se igra za sav novac, ali uprkos svojim naprednim tehnološkim rešenjima, „Sokol“ se može nazvati samo komercijalno uspešnom raketom. Problem leži u njegovoj posebnosti – povratnom aceleratoru. Ako se dobro pripremi, onda će masa korisnog tereta poslatog na niskoreferentnu zemaljsku orbitu jedva premašiti 15 tona. Ako „pucate“ u nebo na stari način i ne sačekate povratak aceleratora, tada u orbitu može da se izbaci skoro 23 tone.
    Lansiranje rakete teške klase Angara-A5
    © Foto : Ministry of Defence of the Russian Federation
    Lansiranje rakete teške klase "Angara-A5"
    • Delta IV Heavy“ je još jedna američka raketa, mada za nju gotovo da nema komercijalnih porudžbina, za razliku od „Falkona 9“. „Delta IV Heavy“  pripada američkoj vojsci i trenutno je lansirna raketa sa najviše naoružanja od svih postojećih: 28,9 tona korisnog tereta može se isporučiti u nosaču rakete. Ali ona je i najskuplja. Svako lansiranje košta američku vojsku 400 miliona dolara.
    • Evropljani imaju svoju „Angaru“. Zove se „Arijan-5“ i koristi se prvenstveno za ekvatorijalna lansiranja. Dvostepeno raketno vozilo teške klase može da lansira u orbitu od 18 do 21 tonu korisnog tereta. Ova lansiranja nisu jeftina, jer troškovi svakog putovanja u orbitu su 250 miliona dolara.
    • Najsporniji i do sada nepoznat igrač na tržištu teških raketa je Kina. Njena raketa „Čančžen-5“ više je usredsređena na unutrašnje svemirske programe i letove na Mesec. Međutim, ako je potrebno da se u orbitu izveze oprema stranog kupca, Kinezi će to učiniti za skromnih 240-270 miliona dolara.

    Šanse za „Angaru“

    Cena rakete „Angara“, čak i uzimajući u obzir njenu tešku sudbinu, stalna poboljšanja, tvrdnje i „skice“ u stranim medijima, niža je od cene bilo kog konkurenta. Konačnu cenu „Roskosmos“ još uvek nije objavio, međutim, na osnovu dostupnih podataka, može se pretpostaviti da će cifra 80-100 miliona dolara biti najbliža stvarnosti. Ne bi trebalo zaboraviti da je „Angara“ i dalje eksperimentalna raketa, a ne serijski proizvod.

    Izgradnja lansirne platforme na kosmodromu Vostočni u Amurskoj oblasti
    © Sputnik / Maksim Bogodvid

    Nakon što gornje faze rakete postanu ponovo upotrebljive, vreme proizvodnje će se smanjiti sa godinu dana na nekoliko meseci. To će omogućiti brzo rešavanje pitanja lansiranja u svemir ne samo vojnih aparata, već i bilo kojih komercijalnih satelita.

    Jedino što zabrinjava priču o „Angari“ je vreme utrošeno na njen razvoj - 22 godine je dug period. Za to vreme tržište usluga lansiranja pretrpelo je značajne promene, a „Angara“ mora da nauči da vraća novac koji je u nju uložen. Međutim, ne vredi razmatrati ovaj projekat isključivo kroz prizmu investicija. „Roskosmos“ je više puta izjavio da je njegov glavni zadatak da zemlji obezbedi nesmetan pristup svemiru.

    Čini se da era teških raketa za jednokratnu upotrebu polako nestaje. Američkoj „Delta IV Heavy“  se sve manje zakazuju lansiranja, letovi „Arijan 5“ nisu česti: četiri lansiranja 2019. godine i samo tri ove godine. Verovatno ove rakete uskoro nikome neće biti potrebne, a njihovo mesto rado će zauzeti onaj ko ponudi najadekvatnije uslove.

    Ako tvorci „Angare“ uspeju da raketu zaista naprave za višekratnu upotrebu, onda Rusija neće samo uskočiti u odlazeći voz lansirnih službi, već će možda ponovo početi da diktira uslove i postavlja globalne trendove. Uspešno lansiranje teške „Angare“ 14. decembra 2020. godine mali je, ali veoma važan korak ka vraćanju statusa vodeće svemirske sile.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    falkon 9, sankcije, američke sankcije, Rusija, Angara
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga