07:58 09 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1285
    Pratite nas

    Dok su mnoge zemlje širom sveta zabrinute zbog porasta nivoa mora, više od 100 miliona ljudi koji žive u prikaspijskom regionu suočavaju se sa suprotnim problemom — drastičnim padom nivoa Kaspijskog mora, upozoravaju naučnici.

    Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu „Nature Communications Earth & Environment“.

    U geografskom smislu, nije reč o moru već o najvećem jezeru na svetu površine 371 hiljadu kvadratnih metara. Međutim, svake godine postaje sve manje. Od devedesetih godina nivo Kaspijskog jezera opada za nekoliko centimetara godišnje.

    Nemački naučnici sa Gisenskog i Bremenskog univerziteta su zajedno sa holandskim geologom Frankom Veselingom sa odeljenja za nauke o Zemlji Univerziteta u Utrehtu izradili prediktivni model izmene nivoa Kaspijskog mora do kraja 21. veka.

    Sa kakvim problemima će se suočiti planeta?

    Prema proračunima nemačkih i holandskih istraživača, nivo vode u Kaspijskom moru će do 2100. godine biti za 9-18 metara niži nego sada, a površina morskog basena će se smanjiti za 23-34 odsto, što će prouzrokovati brojne probleme u ekologiji, ekonomiji i političkoj stabilnosti regiona.

    „Poređenja radi, ukoliko nivo Severnog mora padne za dva ili tri metra, pristup lukama kao što su Roterdam, Hamburg i London biće otežan. Ribarski brodovi i kontejnerski giganti suočiće se sa poteškoćama, a sve zemlje sveta — sa ogromnim problemima. Ovde govorimo o padu od najmanje devet metara, u najboljem slučaju. U najgorem slučaju pad će iznositi 18 metara i Kaspijsko more će izgubiti više od trećine svoje površine“, izjavio je Veseling.

    Prema mišljenju naučnika, nivo ograničenih vodenih površina kao što je Kaspijsko more, određuje se delikatnom ravnotežom između padavina i oticanja vode, s jedne strane, i isparavanjem sa površine jezera, s druge strane. U slučaju Kaspijskog mora, oni objašnjavaju pad nivoa mora povećanim isparavanjem i gubitkom morskog leda u zimskom periodu. Ti procesi su povezani sa opštim povećanjem suše u regionu Mediterana i Centralne Azije.

    Autori navode još problema koji bi mogli da se pogoršaju u vezi sa padom nivoa mora. Kako su rekli, to bi moglo da utiče na jedinstvene ekosisteme i njihove ptice selice, beluge i kaspijske foke, koje odgajaju svoje mladunce na ledu na severu Kaspijskog mora. Isušivanje najplićeg severnog dela basena dovešće do istrebljenja populacije foka.

    Naučnici upozoravaju da izuzetno neprijatne posledice očekuju i milione ljudi koji žive na obalama mora i reka koje se ulivaju u njega. Ti problemi bi, prema njihovim rečima, mogli da pogoršaju političke tenzije u ionako nestabilnom regionu. Zemlje koje dele akvatoriju Kaspijskog mora — Azerbejdžan, Rusija, Iran, Turkmenistan i Kazahstan, moraće da zaključe nove sporazume i granicama i pravima na ribolov.

    „Takav aspekt klimatskih promena, poput pada nivoa jezera, može da bude poguban kao i globalni porast nivoa mora. Potrebna je momentalna i koordinisana akcija kako bi se nadoknadilo izgubljeno dragoceno vreme. Kaspijsko more koje se smanjuje moglo bi da bude primer rešenja problema i da podstakne slične akcije u drugim regionima“, pišu autori istraživanja u svom članku.

    S tim u vezi, naučnici pozivaju na stvaranje međunarodne grupe za jezera koja nestaju, pod pokroviteljstvom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu koja bi koordinisala rešenje tog problema.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    more, nivo, pad, Kaspijsko more
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga