00:10 23 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    22368
    Pratite nas

    Tehnički gledano, Rusija je gotovo spremna za izgradnju nosača aviona. Procenjena veličina perspektivne krstarice nosača-aviona je više od 300 metara dužine. Posadu broda će činiti 5.000 ljudi, a na palubi će se bazirati lovci pete generacije Su-57, kao i avioni MiG-35.

    Pored toga, brod će biti opremljen nuklearnim motorom. Jedno od potencijalnih mesta za baziranje broda je pomorska baza u Sudanu.

    Generalni direktor Ujedinjene korporacije za brodogradnju Aleksej Rahmanov najavio je da će se izgradnja novog nosača aviona za rusku mornaricu odvijati u fabrici „Sevmaš“. Prema njegovim rečima, ovo preduzeće već ima iskustva u radu sa ovom vrstom brodova, pa je za početak gradnje potrebna samo odluka Ministarstva odbrane RF. 

    „Spremni smo da odmah krenemo sa projektovanjem i izgradnjom nosača čim Ministarstvo odbrane donese odluku. Izgradnja nosača aviona za Indiju pokazuje da imamo iskustva. To iskustvo je koncentrisano u fabrici „Sevmaš“, i računamo da ćemo tamo praviti nosač aviona, ukoliko to naruči vojska“, rekao je Rahmanov.

    Tri projekta nosača aviona

    Makete pomenutog nosača aviona već postoje. Danas se razmatraju tri različita projekta, kaže vojni stručnjak Boris Rožin. 

    „Kao što vidimo, ogromne države grade nosače aviona. U Kini ih aktivno puštaju u rad, u Britaniji su napravili svoju liniju od dva broda, dok je Francuska bukvalno ovog meseca najavila izgradnju nosača aviona. Istina je da je Pariz odužio svoje rokove, ali planira da završi sa tim do 2030. godine. Francuzi se vode prema giganti tipa „Nimic“ (dužina takvog nosača aviona je preko 300 metara, dva nuklearna reaktora se koriste kao motori, ima mogućnost razmeštanja 90 aviona i helikoptera, proizvodi se u SAD-u). Dakle, da bi išla u korak sa velikim silama, Rusiji je potreban brod koji će ispunjavati vojne obaveze i povećati prestiž države“, istakao je Rožin. 

    Najverovatnije od predstavljenih opcija, prototip budućeg nosača aviona mogao bi biti nosač aviona tipa „Štorm“, smatra vojni analitičar Dmitrij Litovkin. Procenjena dužina nosača aviona biće oko 330 metara, imaće posadu do 5000 ljudi, a motor će verovatno biti nuklearni. 

    Pogon preduzeća Sevmaš u kojem se proizvode podmornice
    Generalni direktor Ujedinjene korporacije za brodogradnju Aleksej Rahmanov kaže da bi novi nosač aviona mogao da se pravi u fabrici „Sevmaš“.

    „Sudeći po modelima ovog broda, on će biti jako velik, na njegovoj palubi mogu biti razmešteni lovci pete generacije Su-57, avioni MiG-35, protivpodmornički helikopteri i radarski avioni. Najverovatnije će imati atomski motor, ali moramo imati na umu da je ovo samo model. Rešenja još uvek nema, a glavni razlog je to što nema mesta za izgradnju, u „Sevmašu“ je potrebno napraviti novi dok jer je pretrpano porudžbinama, i neophodno je tražiti slobodno vreme da se započne izgradnja. Čak su i nosače helikoptera, koji je trebalo da budu proizvedeni tamo, predati privatnoj kompaniji koja će ih graditi u Kerču“, rekao je ekspert. 

    Skup brod

    Jedan od važnih faktora u izgradnji nosača aviona je njegova cena. Nosač aviona nije samo skup brod, već vrlo skup brod. Rasprostranjeno je mišljenje da nosači aviona više ne igraju veliku stratešku ulogu, jer ih moderno naoružanje može uništiti na znatnoj udaljenosti, a istovremeno troše neverovatnu količinu resursa. Međutim, upotreba velikih brodova i dalje se nastavlja. 

    „Takvi brodovi, naravno, nisu na sve otporni, na ovaj ili onaj način uvek mogu biti uništeni. Istovremeno, razgovori o tome da veliki brodovi nisu potrebni traju već dugo. Tako se pričalo i za bojne brodove, koji su inače uspešno osvajali sve do kraja Drugog svetskog rata. Bilo je misli da će uskoro ostati samo mali raketni krstaši, ali veliki brodovi nastavljaju sa radom i danas. Amerikanci nisu bez razloga isplanirali svoj program do 2050. godine tako da on podrazumeva ne samo izgradnju novih nosača aviona, već i zamenu starih. Oni ne sumnjaju da će s razvojem oružja ovi brodovi igrati svoju ulogu. Naravno, neophodno je graditi brodove i drugog tipa, ali, kako pokazuje praksa, flota je uvek težila raznim snagama i sredstvima“, rekao je Boris Rožin. 

    Sada je u toku detaljna modernizacija krstarica na nuklearni pogon „Petar Veliki“ i „Admiral Nahimov“. Po mišljenju vojnog eksperta Dmitrija Litovkina, u bliskoj budućnosti ovi brodovi će dobiti univerzalne lansere kako za „Kalibre“, tako i za protivbrodske rakete „Oniks“ i „Cirkon“ — biće opremljeni pomorskom verzijom S-500. 

    „Admiral Nahimov“ je stvoren kao brod za pratnju nosača aviona. Nećemo izgubiti iz vida izgradnju vojne baze u Sudanu, uzimajući u obzir da u nju mogu ući nuklearni brodovi. Shodno tome, mislimo na ove krstarice i perspektivni nosač aviona koji one mogu da prate. Na kraju, ostaje samo nerešeno pitanje povodom platforme, budući da imamo naučnu osnovu, modernizacija vojske je u punom jeku, zemlja pokazuje svoje ambicije i želju. Izgradićemo ovaj brod, nećemo pobeći ni od čega“, rekao je Dmitrij Litovkin. 

    Ruski vojni ekspert Ilja Kramnik sumnja u izgradnju nosača aviona u bliskoj budućnosti, jer prethodno treba preuzeti čitav niz mera: „Tu se misli na izgradnju infrastrukture, završavanje programa za stvaranje pomoćnih brodova, višenamenske raketne brodove, projektovanje čitavog kompleksa aviotehniki koja je neophodna za savremeni nosač aviona“. 

    Teška krstarica nosač-aviona Admiral Kuznjecov i helikopter Ka-29 Oružanih snaga Rusije na Sredozemnom moru
    Press-služba Severnogo flota
    Teška krstarica nosač-aviona „Admiral Kuznjecov“ i helikopter Ka-29 Oružanih snaga Rusije na Sredozemnom moru

    Trenutno Rusija ima samo jednu krstaricu nosač-aviona — „Admiral Kuznjecov“ koji je pušten u rad 20. januara 1991. godine. 

    Podsetimo da je koncept nosača aviona varijanta mobilnog ostrva, koje je nekada bilo neophodno za lansiranje aerostata. Ogromnu ulogu u stvaranju takvih platformi odigrao je razvoj oblasti konstrukcije i izgradnje aviona u prvoj polovini 20. veka i stvarna upotreba avijacije u borbi. Zbog relativno malog dometa, aviona je bilo potrebno mesto za sletanje na kome bi popunili zalihe. U uslovima pomorskog rata „čelično ostrvo“ je postalo najvažniji element borbene strategije. 

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Rusija, nosač aviona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga