03:20 14 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 5178
    Pratite nas

    Severnoatlantska alijansa se sprema za strukturne reforme koje će dotaći ne samo članice organizacije, već i susedne države. Od trenutka kada je Džo Bajden izabran za predsednika SAD planovi se šire: u novu strategiju žele da uključe Ukrajinu, Krim i Crnomorski region. Još jedan važan cilj – posvađati Rusiju i Tursku.

    Kolektivna odbrana

    Kuda ide NATO i koji su njegovi ciljevi — odgovori na ova pitanja potražiće ministri odbrane Alijanse 17. februara. Sastanak se obično održava uoči godišnjeg samita koji je sada planiran za mart. Kolege dogovaraju agendu samita i šalju je generalnom sekretaru na potvrdu. Priprema je puna nervoze: promena predsedničke administracije u SAD obećava promene.

    U Alijansi ne kriju da je Amerika, kao i pre, glavni garant transatlantske bezbednosti. Ponavljaju: važno je da se ne dozvoli zaoštravanje situacije unutar organizacije, kao za vreme Donalda Trampa.

    Portugalski predsednik Žoao Gomeš Kravinjo juče je izjavio: „Predsedništvo Trampa je ideološki eksperiment. Posledice po autoritet SAD i američke snage u svetu su razorne“.

    Vašington razume brigu saveznika. I novi šef Pentagona, general Lojd Ostin, pokušava da ih umiri.

    Novi predsednik, stari zahtevi

    Promena predsednika ne znači i promene u odnosima sa saveznicima: članice Alijanse će morati da povećaju rashode za odbranu do dva odsto BDP-a. Na sastanku šefova vojnih resora ova tema je jedna od prioritetnih.

    Taj nivo nisu dostigle ni Nemačka, Italija ni Španija. I pre 2024. godine teško da će to uspeti. Uostalom, nova američka administracija reaguju mirno.

    „Vašington očekuje da će države do tog pokazatelja stići 2031. godine“, saopštio je predstavnik Pentagona Džon Kirbi.

    Povećanje vojnih rashoda očekuje i Stoltenberg.

    „To je obaveza svih članica Alijanse, uključujući i nedavno pridruženu Severnu Makedoniju. Neće biti nikakvog prelaznog perioda“, upozorio je generalni sekretar NATO-a.

    Pentagon je pokušao da zagladi nesuglasice i pronađe razlike u pogledima Bajdena i Trampa po pitanju kolektivne bezbednosti. Novi predsednik SAD, po mišljenju američke vojske, drugačije interpretira sam taj pojam: za Bajdena on ne znači samo vojne rashode, već i troškove za medicinu i sprečavanje nove pandemije.

    Još jedna potvrda lojalnog odnosa demokrata prema saveznicima, po mišljenju Pentagona, pokazuje odluku da se obustavi povlačenje kontingenta iz Nemačke, iako Berlin na to gleda drugačije. Nemačke vlasti insistiraju: očuvanje američkih baza u zemlji predstavlja zaštitu, ne samo Evrope, već i Amerike od mogućih pretnji kako od Rusije, tako i država Bliskog istoka.  

    Vratiti Tursku

    Šefovi vojnih resora razgovaraće na sastanku i o izveštaju „NATO 2030“ koji su analitičari Alijanse pripremili krajem 2020. godine. Na osnovu ovog istraživanja počeće da se pravi strategija za naredne godine.

    „Važno se prilagoditi novoj međunarodnoj situaciji. U krizama NATO-a treba reagovati operativno i ujedinjeno, čak i ako je to povezano sa kršenjima osnovnih principa“, navodi se u dokumentu.

    Ozbiljne pretnje, po mišljenju autora izveštaja, predstavljaju Kina i Rusija. Međutim, velika pažnja je posvećena i drugim regionima. Članovi Alijanse pozivaju da se ne žuri sa povlačenjem američkih vojnika iz Avganistana i da se usredsredi pažnja na Siriju i Irak.

    Interesantno je da je u novu strategiju uvršten i Crnomorski region. U fokusu su Turska, Ukrajina i Gruzija. Alijansa je sigurna: bezbednost ovih država direktno utiče na situaciju u Evropi i Americi.

    U interesu NATO-a je da Ankaru vrati u transatlantsku orbitu, podvlače autori dokumenta. Prve korake ka jačanju veza preduzeo je novi generalni sekretar SAD Entoni Blinken: nedavno je pozvao turskog kolegu Mevluta Čavušoglua sa kojim je razgovarao o problemima u odnosima Zapada i Ankare. Međutim, razgovor nije bio baš srdačan - Blinken je odmah zatražio da se reše protivvazdušnih raketnih sistema S-400.

    Krimska agenda NATO-a

    Ministri odbrane će razgovarati i o nedavnom predlogu Kijeva da Alijansa koristi vazdušni prostor u blizini Krima. Radi se o inicijativi da se aeronavigaciona zona, koju obuhvata ukrajinska Hersonska oblast, preda Alijansi na korišćenje.

    Nakon što je Krim postao deo Rusije, kontrola leta iznad Crnog mora je podeljena. Ruski dispečeri u Simferopolju kontrolišu saobraćaj iznad poluostrva, a međunarodne trase iznad mora, kao i pre, nalaze se u rukama dispečera iz Odese i Dnjepra.

    Države koje ne priznaju Krim, delom Rusije, koriste usluge ukrajinskih dispečera. Međutim, njihovi avioni ne mogu da se kreću neposredno iznad teritorije Krima.

    Na Krimu su već reagovali na ovu inicijativu: „Iznad poluostrva neće leteti avioni NATO-a“, izjavio je poslanik Državne dume sa Krima Mihail Šeremet.

    „Crnomorska problematika se pojavila u agendi NATO-a, ne samo zbog Ukrajine, koliko zbog porasta uticaja Rusije na Kavkazu. Slanje ruskih mirovnjaka na teritoriju Nagorno Karabaha izazvalo je zabrinutost Alijanse. Dolazak Moskve tamo oni smatraju direktnim izazovom“, smatra ruski ekspert Andrej Kortunov.

    Po njegovim rečima, „Ukrajina odavno diže uzbunu povodom gradnji na poluostrvu. Radi se, navodno, o pojavi ne mirnodopskih, već vojnih objekata koji predstavljaju rusku pretnju“.

    Po mišljenju turskog eksperta Orhana Gafarlija, problem Krima jeste važan, ali nije jedinstveni cilj jačanja prisustva NATO-a u Crnom moru.

    „Alijansa mora da se učvrsti u Crnom moru kako bi povratila Tursku. Sada se NATO i Ankara ne slažu o mnogim pitanjima. Ali, obe države shvataju – mora se sarađivati“, navodi Gafarli.

    I tursko društvo želi da Ankara ostane u NATO-u, dodao je on.

    „To daje mnogo mogućnosti. Bez Alijanse, Erdoganu će biti teže da opravda mešanje u libijski i sirijski konflikt“, mišljenja je turski ekspert.

    Novi cilj Alijanse – smanjenje daljeg zbližavanja Turske i Rusije. Međutim, obe države mnogo toga povezuje, zato ekspert sumnja da se taj zadatak može realizovati.

    Pročitajte još.

    Tagovi:
    Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga