11:41 23 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 120
    Pratite nas

    Nastavak konfrontacione politike ukrajinskih vlasti, koja je potekla na Majdanu, može dovesti do zaoštravanja problema zemlje i daljeg zaoštravanja situacije u regionu, navodi se u komentaru portparilke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove u vezi sa sedmom godišnjicom prevrata u Ukrajini.

    Zaharova je podsetila da se pre sedam godina na kijevskom Majdanu dogodio „krvavi državni prevrat koji je doveo do tragičnih posledica po samu Ukrajinu, regionalnu i međunarodnu stabilnost“.

    „Značajno je da su se prethodni masovni neredi, koji su imali otvoreno nacionalistički karakter, odvijali pod sloganima evropskih vrednosti, slobode i demokratije“, podsetila je portparolka, ističući da su ove događaje „u velikoj meri provocirale i podržavale zapadne države, pre svega Sjedinjene Američke Države“.

    Nastavak konfrontacione politike, koja je potekla od državnog predvrata na kijevskom Majdanu, ispunjen je zaoštravanjem trenutnih problema Ukrajine i može dovesti do još većeg zaoštravanja situacije u zemlji i na regionalnom nivou“, navodi se u komentaru.

    Portparolka je primetila da posledice državnog udara vremenom postaju sve očiglednije.

    „On je doveo do izlaska Krima iz sastava Ukrajine. Još uvek traje sukob u Donbasu. Tragedije u Odesi i Mariupolju označile su početak divljanja neonacizma, nasilne ukrajinizacije i opšte ofanzive na slobode i ljudska prava. Rukovodstvo zemlje sve više koristi totalitarne metode, bez suda i istrage kažnjava sopstvene građane zbog različitog mišljenja“, objasnila je ona.

    Osim toga, prema rečima Zaharove, u Ukrajini nisu ispunjena očekivanja „socijalno-ekonomskog prosperiteta“, usporila se primena Sporazuma o pridruživanju EU, kidaju se veze sa Rusijom i zemljama ZND, primećuje se deindustrijalizacija i rast korupcije, osiromašenje, socijalno raslojavanje i pad broja stanovništva.

    „Za sedam godina Ukrajina se od relativno prosperitetne države pretvorila u jednu od najsiromašnijih evropskih zemalja. Sve više gubi samostalnost, političku i ekonomsku nezavisnost. Istovremeno se dešava militarizacija, što se destruktivno odražava na vojno-političku situaciju u Evropi“, konstatovala je portparolka.

    Ona je dodala da je stanovništvo Ukrajine sve umornije, a da rastu razočaranje i apatija.

    „U nadi za promenom nabolje, pre skoro dve godine birači su na predsedničkim i parlamentarnim izborima glasali za novu vladu. Međutim, vreme je pokazalo da je sadašnje rukovodstvo nastavilo politiku svojih prethodnika i ispostavilo se da nije u stanju da ispuni predizborna obećanja o prevazilaženju socijalno-ekonomske krize, okončanju rata na istoku zemlje i prevazilaženju raskola u društvu“, zaključila je Zaharova.

    Neredi u centru Kijeva počeli su krajem 2013. godine. Organizatori protesta na Trgu nezavisnosti (Majdan) u glavnom gradu Ukrajine optužili su predsednika Viktora Janukoviča da je odbio da potpiše Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji. Započeli su masovni višemesečni protesti, koji su dobili naziv „Evromajdan“, tokom koje su ekstremisti podigli šatore, zauzeli brojne administrativne zgrade u centru Kijeva i formirali oružane „snage samoodbrane“ koje su stupile u otvorenu borbu sa državnim snagama bezbednosti.

    Vrhunac sukoba bili su događaji od 18. do 20. februara 2014. u Kijevu, koji su započeli pucnjavom neidentifikovanih snajperista. Tih dana poginulo je više od 80 ljudi, a na stotine je povređeno. Više od 20 ranjenih kasnije je umrlo u bolnicama. Među poginulima su bili i demonstranti i pripadnici specijalnih snaga „Berkut“.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Majdan, Ukrajina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga