02:00 26 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 2394
    Pratite nas

    Prvi zamenik predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski kritikovao je nemačkog kolegu Kristofa Hojsgena koji tvrdi da se na Krimu „krše ljudska prava“, odgovorivši mu da poluostrvo redovno posećuju poslanici Bundestaga i da je Rusija pozivala i Hojsgena lično da dođe i da se uveri u neistinu izmišljotina.

    Na sednici u Generalnoj skupštini UN, posvećenoj „situaciji na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine“ predstavnik Nemačke Kristofer Hojsgen je izrazio zabrinutost zbog sudbine krimskih Tatara, koji su, prema njegovim rečima, izloženi ugnjetavanju na poluostrvu.

    „Pitam predstavnika Rusije zašto Rusija ne pruža pristup nezavisnim misijama, posmatračima kako bi proverili situaciju sa ljudskim pravima na Krimu“, pitao je nemački diplomata.

    Poljanski je prekorio kolegu zbog njegovog „živopisnog žaljenja“.

    „Pitajte vaše sunarodnike, uključujući i one iz Bundestaga, koji redovno posećuju Krim. I mi i Krimljani smo i Vas lično pozivali na Krim. Možda ste se samo istrošili i aludirate na to da vam mi kupimo kartu? Pa recite otvoreno, zašto mutite“, rekao je zamenik stalnog predstavnika Rusije.

    Prema njegovim rečima, mnogo je lakše širiti bajke o užasima na navodno okupiranom Krimu, dok je, sa druge strane, veoma lako saznati istinu i uveriti se u neistinu tih izmišljotina.

    Poljanski ističe da to svake godine čini oko milion Ukrajinaca, koji i dalje odmaraju na Krimu i ostavljaju pozitivne utiske na društvenim mrežama.

    „Uzgred govoreći, ako je danas opravdano govoriti o bilo kakvoj okupaciji, onda je to okupacija koju čini majdanska Ukrajina nad normalnom Ukrajinom koja je bila otvorena, prijateljska zemlja za nas, zemlja sa zajedničkim vrednostima i idealima. Majdansko bezumlje i geopolitička shvatanja naših zapadnih kolega pretvorili su je u zemlju nacionalista i protivnika Rusije“, istakao je Poljanski.

    Sednica u Generalnoj skupštini UN održana je 23. februara. Niz zapadnih delegacija pozvalo je Rusiju da poštuje Minske sporazume, iako Rusija nije učesnica u tim sporazumima.

    Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    UN, ljudska prava, Rusija, Krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga