10:33 14 April 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 081
    Pratite nas

    Klimatske promene su najveća opasnost za Rusiju, smatra vodeći naučni saradnik Glavne geofizičke opservatorije „Vojejkova“ Andrej Kiseljov.

    Naučnik, u intervjuu portalu „Vzgljad“, primetio je da je ovaj proces 2,5 puta brži u Rusiji 2,5, nego u drugom državama. U arktičkoj zoni je on još intenzivniji.

    Kiseljov je objasnio da je ubrzano zagrevanje uslovljeno time što je severnim geografskim širinama severne hemisfere u kojima se prostire Rusija, površina kopna manja od površine mora.

    „Okean je ogroman akumulator toplote: kada je vruće, ta toplota koja se nalazi u atmosferi, odlazi u okean, a kada se atmosfera ohladi, deo te toplote se vraća u atmosferu“, objasnio je naučnik.

    Klimatolog je dodao da kopno brže nego okean reaguje na zagrevanje i hlađenje, a znači da ne može tako efikasno da izvrši razmenu toplote sa atmosferom.

    „Zato se u našoj zoni zagrevanje dešava brže – ima puno zemlje. U takvoj situaciji, se nalazimo, ne samo mi, već i ceo pojas srednjih severnih geografskih širina“, zaključio je on.

    Kiseljov je naglasio da zagrevanje ima i pozitivne i negativne posledice za Rusiju. Sa jedne strane, moći će se aktivnije koristiti Severni morski put i uzgajati nove poljoprivredne kulture.

    „Postoji i loša strana: za tim kulturama će doći i različite štetočine… Međutim, najveća i najozbiljnija pretnja za nas je degradacija večnog leda“, upozorio je klimatolog.

    On je objasnio da se dve trećine teritorije Rsuije nalazi u ovoj zoni i zbog njene degradacije mogu se dešavati različite avarije i katastrofe. Pre svega, mogu stradati objekti, prilikom čije izgradnje se nije uzimalo u obzir da večni led može da se otopi. Druga pretnja – emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji se u njemu nalazi.

    „Oni će se osloboditi i ući u atmosferu, zbog čega će se efekat staklene bašte još više pojačati“, obajsnio je Kiseljov.

    Kao još jednu pretnju naučnici su nazvali povećanje nivoa okeana – početkom 21 veka njihov tempo rasta je bio oko tri centimetra u deceniji, što je duplo više od nivoa iz prošlog veka. To je opasno za niska područja, kao što su Holandija, Venecija ili Sankt Peterburg.

    „U Peterburgu postoji brana. Problem postojim, ali u ovom trenutku je lokalizovan i u narednim decenijama se ne treba brinuti. Iako se mora priznati, neke teritorije će sigurno biti potopljene krajem veka“, upozorio je klimatolog.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    klima, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga