10:06 18 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    44138
    Pratite nas

    Sociolozi predviđaju masovno napuštanje crkava. U Americi – nekada jednoj od najreligioznijih država sveta, sve veći broj vernika preferira da se moli kod kuće. Eksperti objašnjavaju može li ovaj trend da se proširiti na druge zemlje, uključujući Rusiju.

    U Sjedinjenim Američkim Državama ima veoma mnogo vernika – oko 82 odsto stanovništva. Nigde u svetu nema takve raznolikosti konfesija kao tamo, a hramova ima skoro 400 hiljada.

    Prema podacima instituta „Galup“, jedne od najvećih istraživačkih organizacija u oblasti sociologije, religiozni Amerikanci napuštaju crkve, džamije i sinagoge.

    Samo 47 odsto njih posećuje „božju kuću“. S druge strane, 1999. godine ta brojka je bila znatno veća – 70 odsto.

    Sve manje omladine odlazi u crkvu

    Ti podaci su zabrinuli pre svega protestantsko sveštenstvo. Većina američkih vernika, za koje se razne organizacije neprestano bore, podleže tom trendu. Ne mame ih samo propovedima na ulici, već i reklamama na društvenim mrežama i televiziji. Inače, religiozni TV kanali su među deset najgledanijih u Americi.

     

    „Pad posećenosti crkava može da se objasni smenom generacija. Sve je manje Amerikanaca starijeg uzrasta. Starija i mlađa populacija sve ređe odlaze u crkvu. I razlika raste – ako generacija X zaostaje u pogledu religioznosti od bebi-buma za osam bodova, onda milenijalci i generacija Z – za 30“, objasnili su stručnjaci instituta.

    Kako tvrde naučnici, zbog toga se poslednjih godina na hiljade hramova zatvara u SAD. Taj proces je ubrzala pandemija virusa korona kada je vernicima u nekoliko država zabranjeno da prisustvuju službama.

    Ekspanzija muslimana

    To što je za Ameriku novo, za Evropu je već uobičajena slika. Sveštenici su se odavno žalili na odsustvo parohijana.

    Razlog tome je pre svega demografske prirode. Domorodački Evropljani stare, njih zamenjuju migranti iz muslimanskih zemalja u čijim porodica, po pravilu, ima najmanje troje dece.

    Zaključak sociologa je da će se broj hrišćana do 2060. godine povećati za 34 odsto, a muslimana – za 70.

    Nezaustavljiv rast islamskog stanovništva indirektno potvrđuju podaci Gugl pretraživača.

    Kompanija je u aprilu saopštila da je broj pretraživanja reči „ramazan“ među Evropljanima prvi put nadmašio reč „Uskrs“.

    Otprilike 554 miliona hrišćana sada živi na kontinentu. Mnogo je teže odrediti broj muslimana. Prema različitim procenama, ima ih od 15 do 30 miliona, pritom su to samo državljani šengenske zone i Velike Britanije.

    Lider u pogledu rasta broja muslimana je Nemačka. Prema Federalnom uredu za migraciju i izbeglice, sada tamo ima 5,6 miliona sledbenika islama. Pre pet godina bilo ih je milion manje. Najviše doseljenika je zabeleženo iz Turske. Zatim slede stanovnici bliskoistočnih zemalja, severne Afrike i istočne Evrope (Albanije i Bosne).

    Međutim, interesantno je to što većina evropskih muslimana redovno odlazi u džamije, dok samo oko polovine ukupnog broja hrišćana posećuje crkve, kažu eksperti.

    „Pandemija, koja je izazvala zatvaranje crkava, podelila je vernike na dva tabora – one koji praktikuju veru, i one koji se samo smatraju hrišćanima. Prva grupa se prilično brzo zbližila u svetlu ograničenja. Aktivni parohijani su pronašli novi oblik komunikacije sa sveštenstvom i jedni sa drugima“, smatra ruski ekspert za religiju Roman Lunkin.

    Latinska Amerika, Afrika, Azija

    Jasna podela nije se dogodila samo u Evropi, rekao je Lunkin. Prema njegovim rečima, nedavno je zabeležen zanimljiv trend u zemljama Latinske Amerike — broj vernika u celini pada, ali ima više onih koji posećuju crkvu.

    S druge strane, broj religioznih ljudi se povećava u zemljama Afrike i jugoistočne Azije.

    „Eksplozivan rast je posebno primećen u Indiji gde je aktivna hrišćanska i muslimanska misija“, istakao je ruski naučnik.

    Istovremeno, u svetu raste broj vernika „bez denominacije“ (religioznih ljudi sada ima više od 90 odsto od ukupne populacije). S tim u vezi, oni mogu da se pridržavaju propisa određene religije, pojašnjava ekspert.

    „Veoma je zanimljivo to što mnogi nisu spremni da se javno izjasne kao ateisti, kao što je bilo u Sovjetskom Savezu. Ali nemaju poverenje u verske institucije“, izjavio je Lunkin.
    Kakva je situacija u Rusiji?

    U Rusiji to najbolje pokazuju ankete Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja.

    Prema podacima centra, 66 odsto ruskih građana se izjašnjava pravoslavnim, što je za devet odsto manje u odnosu na prošlu godinu.

    Međutim, svega 13 odsto Rusa poštuje Veliki post. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, još manji  broj posećuju prazničnu službu za Božić i Uskrs. Istovremeno, broj ateista se udvostručio od 2017. godine – do 14 odsto. Toliko približno ima muslimana u zemlji.

    Ipak, eksperti su uvereni da su male šanse da će u narednim decenijama biti značajnih promena u verskoj slici Rusije.
    Tagovi:
    trend, Rusija, bekstvo, crkva, Evropljani, Amerikanci
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga