03:45 17 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Fudbal
    Preuzmite kraći link
    Piše
    211322
    Pratite nas

    Srpski fudbaler Miloš Ninković, koji punih šest godina s uspehom nosi dres Sidneja gde u istoimenom gradu živi s porodicom, pričao je u prazničnom intervjuu za Sputnjik o Uskrsu u dalekoj Australiji, Crvenoj zvezdi, reprezentaciji, ali je otkrio i da je morao da napusti Srbiju.

    Popularni Nine je sve samo ne običan, prosečan fudbaler. I ne, ne radi se ovde o tome što njega lopta sluša daleko više nego kolege, što mu se „lepi“ za nogu.

    Ovde je u pitanju nešto potpuno drugo.

    Za razliku od mnogih, rođeni Beograđanin nikada nije, umesto za loptom trčao za novcem iako je objektivno teško odbiti džak para koji prebogati Arapi i Kinezi lako istresu pred vas, ukoliko ste im zanimljivi i njihovu ligu možete da učinite atraktivnnom.

    Imao je Miloš Ninković i takvih ponuda, ali je 2014. godine posle osvojene titule sa Crvenom zvezdom, rešio da ode u francuski Evijan, a samo godinu dana posle mogao je da bira između Kine i Australije. I izabrao je ovo drugo.
    Miloš Ninković
    © AFP 2021 / KARIM JAAFAR
    Miloš Ninković

    Gledajući sa ove vremenske distance, nije pogrešio. Naprotiv! Napravio je pun pogodak, iako nije izabrao bogatiju ponudu, već lepše i zdravije mesto za život, za njega i njegovu porodicu.

    Majstor u kopačkama koji, iako ove godine puni 37 godina, i dalje pravi razliku na terenu, asistira i poigrava se, onako „peške“ s rivalima u A ligi, otkrio je za Sputnjik da je sinu dao ime po najboljem teniseru sveta Novaku Đokoviću.

    Kucanje jajima na fudbalskoj utakmici
    © Foto : Sputnjiku ustupio Nebojša Jakovljević

    Dotakao se i društvenog posrnuća, rijaliti programa kojim je Srbija „izbombardovana“ i istakao da je to bio ključni razlog da tada sa suprugom Dejanom i ćerkicama Angelinom i Dorotejom, spakuje kofere i ode daleko iz Srbije, čak 15.670 kilometara vazdušnim putem, koliko je Sidnej udaljen od Beograda.

    S obzirom na to da je pandemija virusa korona i dalje tema broj 1 svuda u svetu, nekako je prvo pitanje bilo rezervisano za to kako su Miloš i njegova porodica?

    „Nema ovde korone. Sve je super, evo baš decu pokušavamo da obuzdamo i pripremimo ih za spavanje. Dugo već nema pozitivnih u Australiji i na Novom Zelandu, tako da je život ove potpuno normalan, fudbal se igra pred publikom“, poručuje Ninković, dok se u pozadini čuje dečja cika i vriska, jer nije lako izaći na kraj s troje dece.

    Pokušavamo da postavimo sledeće pitanje, ali Ninković nas ljubazno moli da odložimo razgovor za koji minut, jer deca su ipak prioritet. Ipak, nije to bio nikakav 'dribling' našeg sagovornika, uzvratio je poziv daleko brže od pomenutih  10 minuta...

    „Borba je sa njima, sve su to slatke muke. Supruga farba jaja, ćerkice joj pomažu. Neće one još na spavanje, a sin Novak stalno dolazi i traži da šutiramo loptu. U januaru je napunio dve godine i do tada ga lopta nije zanimala, a posle toga non-stop traži da igramo fudbal“, objašnjava Ninković veče pred gradski derbi Sidneja, koji je njegov tim na kraju izgubio rezultatom 3:2.

    S obzirom na to da vam se sin zove Novak, da li njegovo veze ima s najboljim teniserom Srbije i sveta Novakom Đokovićem, koji je najveće uspehe pravio upravo u Australiji?

    - To je interesantna priča. Supruzi je termin bio pri kraja Australijan opena, i nas dvoje smo se dogovorili, pošto smo znali da nosi dečaka, da će se zvati Novak, ukoliko Đoković osvoji titulu u Melburnu. I naš sin porani, došao je na svet 12. januara 2019. godine, kada još Australijan open nije ni počeo, ili je bilo tek prvo, drugo kolo. Reko šta ćemo sad... I ništa, mi se tu dogovorimo da ćemo mu dati ime Novak, jer će Nole svakako da osvoji Australiju. I naravno, to se i dogodi.

    Novak Đoković sa trofejom Australijan opena 2021.
    © AP Photo / Mark Dadswell
    Novak Đoković sa trofejom Australijan opena 2021.

    Pošto poznajete Novaka Đokovića, da li ste mu rekli da ste nasledniku dali ime po njemu?

    - Nismo se videli još. Dolazio je Novak u Australiju i osvojio je prošle godine baš u Sidneju ATP kup sa Srbijom, ali sam ja imao utakmicu i nismo stigli da se vidimo. Ma super je ime, lako se izgovara, a Noleta svi znaju, pa će sinu biti super kad poraste.

    Kolumbijski fudbaler Hames Rodriges
    © AFP 2021 / JON SUPER

    Iz Srbije ste otišli 2014. godine, a rođeni ste u Beogradu. Zbog čega ste se u zrelim igračkim godinama odlučili da odete baš toliko daleko? Obično svi vole da budu blizu porodice, da deca budu s bakama i dekama...

    - Beograd će uvek biti moj grad, tu sam se rodio, tu su mi porodica, prijatelji. A Sidnej, on ima prednost što je uvek lepo vreme, tu su i plaže, to nema Beograd. Ali, nismo zbog toga otišli. Jednostavno, nisam želeo da mi deca odrastaju uz 'Farmu' i 'Velikog brata', starlete i ostale stvari kojima se u Srbiji poklanja previše pažnje i prostora u medijima. Baš te godine kada sam odigrao sezonu u Zvezdi sam video kakvo je stanje u društvu. Za tih godinu dana video sam sve i svašta. Srbija je za mene sve, volim je najviše na svetu, ali nisam želeo da moja deca odrastaju u takvoj sredini. Bitno je kako ih vaspitavaš, ali kada odu u školu i druže s drugom decom koja gledaju te rijaliti programe, pričaju o tome, onda će da dođu kući i traže mi da im pustim to isto. A ja to ne želim, da gledaju na televiziji starlete koje pričaju o tarifama. Baš sam nedavno to video ovde jer imam satelit. Razmišljam i to da prestanem da plaćam. Jer, ovo nije smešno, to je tužno, kakvim ljudima i čemu se daje prostor u Srbiji. Ne kažem da toga nema u drugim gradovima i da je Sidnej bajka, ali je to u daleko blažem obliku. a nedavno smo dobili australijske papire pa ćemo videti. Najviše bismo voleli da se vratimo u Srbiju, ali... Ovde imamo sve, dosta naših ljudi, crkve, prodavnice, mesare, osećamo se kao kod kuće. Baš nedavno se i otvorila srpska škola 'Sveti Sava'.

    Da li vam deca idu baš u pomenutu školu?

    - Ne, ona je ipak malo dalje od mesta gde živimo. Ima kolima bar 45-50 minuta, ali verovatno će Novak ići u nju. Ćerkice su već velike, starija ima devet, a mlađa sedam godina. Novak je još mali, dve godine.

    Kako izgleda Uskrs jedne srpske porodice na drugom kraju sveta, u Sidneju?

    - Ispoštujemo uvek sve običaje. Odemo u crkvu da se pričestimo, postili smo ceo post. Naših crkvi ima baš dosta, bukvalno su nam na deset minuta kolima od kuće, ima tu i ruskih pravoslavnih. Naša najveća crkva je u Kambrati, ali ne idemo u nju jer je daleko. Ova naša je manja i blizu nam je, ima veliko dvorište i tu se deca igraju. Posle se vratimo kući na ručak, vidimo se i s kumovima koji su krstili Novaka, naši ljudi koji ovde žive. Bude tu naše hrane, supruga je kupila kajmak, pršutu, ima mesa, jaja, ma svega...

    Srpski fudbaler Nikola Ninković sa suprugom i decom proslavio Uskrs u Sidneju
    © Sputnik / Privatna arhiva
    Srpski fudbaler Nikola Ninković sa suprugom i decom proslavio Uskrs u Sidneju

    Vaš Sidnej je trenutno drugi na tabeli A lige, imate šampionske ambicije, ali koliko je realno da stignete i prestignete prvoplasirani Melburn siti?

    - Činjenica je da su trenutno u najboljoj formi, ali ima do kraja još sedam kola i svi smo tu negde blizu u ovoj čudnoj sezoni. Videćemo kako će se odvijati stvari. Vratio nam se Bobo, i već je postigao osam golova. Stigao je još jedan povratnik Adam le Fondr, samo što je u karantinu pa će nam se priključiti. S njima ćemo dobiti ono što nam je nedostajalo, da ima ko da realizuje veliki broj centaršuteva.

    Fudbaler Crvene zvezde Njegoš Petrović na utakmici Lige Evrope protiv Hofenhajma
    © AP Photo / Marko Drobnjakovic

    Da li ste stigli iz Sidneja da ispratite Zvezdinu 32. titulu, inače rekordnu, četvrtu uzastopnu?

    - Video sam naravno. Drago mi je zbog Dekija Stankovića i momaka. Čuo sam se nedavno sa Degenekom, a poslaću i Dekiju poruku, da mu čestitam na fenomenalnom uspehu. Zaista veliki uspeh, osvojiti četiri titule zaredom. Mada, Superliga je nekako dosadna, nisam  je previše pratio, ali sam znao da će Zvezda da bude prva. Više sam gledao Zvezdu u Ligi Evrope. Neverovatno je i to da je Partizan nanizao 17 pobeda pre večitog derbija sa Zvezdom, a da je imao 12 bodova zaostatka. To nema nigde, samo kod nas u Srbiji.

    Kada ste vi bili u Zvezdi, bila je potpuno suprotna situcacija. Sada je igranje u Evropi standard, puca se i na Ligu šampiona, pominju skupa pojačanja - Radonjić, Prijović, Kolarov, Dragović, a u vaše vreme sendviči za zaposlene, besparica, dugovanja...

    - Raduje me što je tako. Želim Zvezdi Ligu šampiona, ali ne da uđe u nju i da kao protiv Pari Sen Žermena, lopta bude 90 odsto u njihovom posedu, što je i realno zbog budžeta. Nadam se da će ukoliko dođe pomenutog pojačanja, Zvezda biti konkurentna.  Dobro je da se puca na Ligu šampiona, sa takvim pojačanjima zašto da ne, jer je daleko veći novac u Ligi šampiona nego u Ligi Evrope. Š to se tiče mog perioda kada smo sa Slavišom Stojanovićem prekinuli dominaciju Partizana od šest, sedam vezanih titula, to su bila neka potpuno druga vremena. Milijaš, Bajko, Džoni Mijailović i ja, svi smo došli na Marakanu u tom trenutku iz ljubavi prema Zvezdi, ne zbog novca. Nije ga bilo, a bila je to nezaboravna sezona 2013/14. Sećam se da smo organizovali humanitarno veče i da smo skupili između 20 i 25 hiljada evra, pa smo renovirali svlačionicu i kupatilo. Kupili smo đakuzi i saunu, mislim da je i dan danas ta svlačionica ostala takva. To je bila čista emocija i drago mi je što se sve tako odigralo. Ne žalim ni zbog čega. Lako je igrati za Zvezdu kada igra Ligu šampiona i Ligu Evrope, a ne kada je u teškoj situaciji. Stvarno sam ponosan na celu tu generaciju što smo uzeli titulu na čelu sa Slavišom Stojanovićem.

    Pomenuli ste Slavišu Stojanovića, da li ste se čuli sa njim? Kako je? Poslednje što se zna jeste da je imao koronu i da je navodno bio čak priključen na respirator... Da li se oporavio?

    - Sve je u redu, dopisivali smo se. Malo su pojedini mediji prenaglili, nije bila baš toliko ozbiljna situacija. Jeste bio u bolnici, ali najvažnije je da je Slaviša sada dobrom, da je živ i zdrav.

    Kako komentarišete dolazak Dragana Stojkovića Piksija na čelo reprezentacije i sedam osvojenih bodova iz prva tri kvalifikaciona meča na putu ka Mundijalu u Kataru naredne godine?

    - Nisam gledao mečeve, ispratio sam samo rezultat. Mislim da je Piksi blizu da napravi što i Radomir Antić, da vrati veru, da izgrati kult, samo ne treba praviti euforiju posle ovih sedam bodova. Jeste dobar rezultat, nisi izgubio, ali Portugal je i dalje favorit, a samo prvi ide direktno na Svetsko prvenstvo. Mi više nismo fudbalska velesila kao što smo bili i svaki odlazak na veliko takmičenje je uspeh.

    Aleksandar Mitrović je posebna priča. Ispisao je istoriju i prestigao čuvenog Stjepana Bobeka na večnoj listi najboljih strelaca...

    - Meni nije jasno da dečko ne igra u Fulamu. Ajde da ne igra u Realu pored Benzeme, to mi nikako nije jasno. Kad god igra za reprezentaciju daje golove, sama činjenica da je prestigao Bobeka sa svega 26 godina, dovoljno govori. Ponavljam, da igra u Barseloni i Realu pa da je na klupi, ali u Fulamu koji se bori za opstanak. To je neobjašnjivo - poručio je na kraju razgovora Miloš Ninković, atipičan fudbaler koji izabrao nesvakidašnji put da bi svojoj deci obezbedio svetliju budućnost, daleko od rijaliti Srbije.

    ► Zvezda osvojila titulu i ispisala istoriju kluba!

    ► Bitka za trofej Kupa Srbije na Marakani

    ► Lalatović: Ugrožen sam, zamislite, da budem isključen na pravdi Boga?! /video/

    Tagovi:
    Uskrs, Sidnej, Miloš Ninković
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga