23:28 07 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Tenis
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1011
    Pratite nas

    Novak Đoković praktično od početka svoje karijere na različite načine pokazuje svoje emoicije na terenu i manje-više ništa se nije promenilo kako su godine prolazile.

    Đoković je oduvek važio za emotivca, mnogo većeg nego što su to njegovi najveći rivali Rodžer Federer i Rafael Nadal.

    Jedina razlika je ta da li emocije pokazuje tako što publici šalje poljupce, srca i ljubav tokom meča, ili tako što se dere, ponekad psuje i lomi rekete.

    Jer, iako se mnogima – pre svega zapadnjacima – to ne sviđa, momak iz Srbije je emotivac, a ne robot.

    „Nisam robot, imam osećanja i prolazim kroz tornado tih emocija na terenu. Ponekad mi je potrebno da budem usredsređen na sebe i zatvoren, ponekad mi je potrebno da se oslobodim svega toga i pokrenem sebe na taj način“, rekao je Đoković na prošlogodišnjem Rolan Garosu.

    Jedna od pomenutih situacija desila se i tokom meča četvrtfinala Australijan opena protiv Saše Zvereva, kada je Novak u jednom trenutku razbio reket, a nedugo zatim zaigrao mnogo bolje i napravio veliki preokret u setu.

    Đokovićevo izbacivanje frustracija nije zagarantovano, pa on nekada zna da ih zadrži u sebi, a pravila o tome šta mu pomaže, a šta ne – nema.

    „Dešavalo se da se preokrenu stvari u moju korist kada sam potpuno smiren, dešavalo se kada imam takve ispade i urlike da se meč preokrene u kontra smeru i da izgubim neke velike mečeve zbog toga. Nije to baš 'zlatno pravilo' - da kada se to desi bude uvek dobro po mene“, objasnio je tada Novak.

    ​U meču protiv Pabla Karenja Buste na pomenutom Rolan Garosu, Novak je ćutao tokom većine meča, a onda u završnici bio mnogo vokalniji.

    Tada, baš kao i u pomenutom duelu protiv Zvereva, Novak nije zaigrao bolje momentalno nakon urlika i izliva emocija, već nekoliko gemova kasnije.

    Ono što je Novaku pomoglo kod tretmana od strane zapadnih medija i navijača Federera i Nadala je to što on psuje na srpskom, pa ga većina sveta ne razume.

    Ipak, zbog takvog ponašanja koje neki smatraju normalnim i sastavim delom tenisa, drugi prethodnih 15 godina to koriste kako bi kritikovali Srbina.

    Nadal, na primer, nikada nije razbio reket tokom meča, a ni u njegovom ponašanju se nije često moglo videti jasno nezadovoljstvo, sem onog suptilnog.

    ​Rafino delovanje nije primer kojim se vodi većina tenisera, već nešto potuno suprotno.

    Federer, sa druge strane, tokom većeg dela karijere nije imao puno emotivnih ispada i razbijanja reketa, ali daleko od toga da mu se to nije dešavalo.

    Tokom juniorskih dana Švajcarac je važio za veoma nestašnog momka, čiji praktično nijedan meč nije mogao da prođe bez ekscesa ove vrste.

    I tokom profesionalne karijere Rodžer je ponekada razbijao rekete, a imao je i nekoliko svađa sa sudijama – baš kao i Novak.

    Međutim, nije samo subjektivni utisak da mediji, navijači i ljudi iz sveta tenisa Federerove ispade shvataju na jedna mnogo drugačiji način nego Đokovićeve.

    Rodžerovi ispadi se zaboravljaju, a ako se o njima priča to se radi na pozitivniji način nego što je slučaj kod Novaka, koji je tokom karijere bio nazivan raznim pogrdnim imenima.

    Iako ne krije svoje emocije, kao ni pitanja o istim koja neretko dolaze nakon mečeva, Đoković i dalje poziva na oprez.

    Tokom karijere je uglavnom pričao kako nije ponosan na svoje izlive emocija i kako pokušava da ih kontroliše, što se tokom poslednjih godina i pokazuje. Doduše, ne u neuporedivoj meri.

    „To je bilo olakšanje za mene, ali ne preporučujem izbacivanje frustracija na taj način. Naravno, ja nisam ponosan na ove trenutke. Kada polomim reket - naravno da na to nisam ponosan“, rekao je Novak posle meča sa Karacevim.

    Tenis je čudan sport zbog načina na koji se mečevi odvijaju – uglavnom bez mogućnosti da publika reaguje tokom poena, bez emotivnih proslava.

    Iako je ključna reč prethodne rečenice uglavnom, koliko god da se neki igrači trudili da to učine, teniski meč nikada neće biti nalik košarkaškom ili fudbalskom.

    Ta dva sporta ne mogu da se zamisle bez toga opšteg slavlja kada se postigne gol, odnosno kada se atraktivno zakuca. Teniseri, baš kao fudbaleri i košarkaši, nisu lišeni emocija.

    „Prolazite kroz mnogo emocija. Prolazite kroz unutrašnju bitku, a svi smo različiti. Ja imam svoje demone sa kojima moram da se borim, siguran sam da ih imaju i ostali, ali svako se sa njima bori na svoj način“, objasnio je Novak.

    Novak je nekoliko puta morao da objasni da to što radi ne radi namerno, kako bi sebi dao neku vrstu prednosti, već jer mu se to jednostavno desi.

    Emocija tako funkcioniše i to bi trebalo svima da bude jasno. Ipak, ono što je neizbežno je da će Novaka, i pored navedenog, osuđivati zbog reakcija koje ne može da kontroliše, a koje usput ne moraju da se shvate negativno.

    Kod emocija nema jasno definisanih pravila, pogotovo kada se one spoje sa sportom. Bilo bi čudno da ih ima...

    Kraj za Nadala u Australiji, Cicipas preokretom do polufinala!

    Novak govorio o „magičnim rukama“ koje su mu pomogle

    Našao se s Novakom oči u oči i smeškao – dok nije napisao novu „otrovnu“ kolumnu

    Tagovi:
    Novak Đoković, Australijan open
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga