19:57 29 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 12
    Pratite nas

    Hoće li „kičma srpske prvredena na severu Kosova“ kako neki nazivaju Trepču, u pregovorima u Briselu između Beograd i Prištine biti slomljena i koliko teško, znaće se uskoro.

    Priča o rudarsko-topioničarskom basenu Trepča rasplamsala se ovih dana posle pokušaja prištinske vlade da prisvoji ovaj kombinat koji je 1999. godine država Srbija predala na upravljanje, prema tadašnjem političkom sporazumu, Unmiku. Međutim, 2000. godine tadašnji šef Unmika Bernard Kušner, je, pod izgovorom da, kao lekar ne može više da dozvoli zagađivanje životne sredine, i trovanje stanovništva olovom, na volšeban način, preneo te ingerencije Srbije na kosovske institucije. Od tada, Trepča faktički funkcioniše kao dva preduzeća — jedno na jugu Kosovske Mitrovice, pod Albancima i drugi, manji deo na severu istog grada, pod upravom Srba.   

    Koilko vredi  Trepča ali i koliko je rudno bogatsvo na Kosmetu najbolje govore podaci Svetske banke koja vrednost mineralnih rezervi na Kosovu procenjuje na 13,5 milijardi evra, od čega je samo udeo rudnika olova u Trepči vredan tri milijarde evra. Preostali kapacitet rude je navodno oko 29 miliona tona, od čega 999.000 tona čini olovo, 670.000 tona čini cink, i 2.200 tona zlato. Trepča, kao jedno od najvećih nalazišta olova i cinka u Evropi 1999. godine je imalo prihod od 200 miliona dolara, dok danas ima dug od oko 150 miliona evra.

    Od Unmika do Vlade Kosova

    Prema podacima iz juna 2014. godine, od avgusta 2000, administraciju, odnosno, pravo upravljanja, po rezoluciji 1244 SB OUN, nad kapacitetima „Trepče“ na teritoriji Kosova i Metohije, preuzeo je Unmik posle čega je formirao i registrovao novi privredni subjekat „Trepča under Unmik Adminsitration“, u čije ime se obavlja najveći deo aktivnosti „Trepče“ na Kosmetu.

    Unmik je 2002. godine, pravo upravljanja delegirao na svoju agenciju KTA (Kosovo Trust Agency/Kosovsku agenciju poverenja), a zatim se Kosovska agencija za privatizaciju, PAK (Privatization Agency of Kosovo) koju je formirala 2008. godine Skupština Kosova, samoproglasila nadležnom i za Trepču. Takođe, 2009. godine, bez znanja i saglasnosti rukovodstva Trepče (severa) i Unmika, ova agencija je kod Agencije za privredne registre (APR) KiM-a, preregistrovala postojeću kompaniju „Trepča Enterprise under KTA Administration“ (registrovao ju je UNMIK) u "Trepča Enterprise under PAK Administration", sa adresom južnog dela „Trepče“ kao sedišta firme (južna K. Mitrovica), koristeći ostale elemente iz postojeće registracije, uključujući i ovlašćena lica.

    Za rukovodstvo „Trepče“ je pravno lice "Trepča Enterprise under KTA Administration" jedina prihvatljiva zakonska forma, koja može privremeno funkcionisati, po međunarodnoj regulativi na KiM.

    Bez obzira na prethodne činjenice, „Trepča“ je nastavila i kontinuitet pravnog lica Holding RMHK „Trepča“ a.d., sa srpskim upravljanjem.

    Svi radnici Trepče primaju naknade za nezaposlene Vlade Srbije, a veliko opterećenje predstavljaju radnici koji su proterani sa svojih radnih mesta južno od reke Ibar.
    © REUTERS /
    Svi radnici Trepče primaju naknade za nezaposlene Vlade Srbije, a veliko opterećenje predstavljaju radnici koji su proterani sa svojih radnih mesta južno od reke Ibar.

     S druge strane, svaka srpska aktivnost ka kombinatu „Trepča“, blokira se od strane takozvanih kosovskih institucija, odnosno Kosovske privatizacione agencije, koja se krajem 2011. godine, samoproglasila za „administratora“ „Trepče“ na Kosovu i Metohiji. Ova agencija je maja 2011. godine, donela uredbu kojom je zabranila prodaju svih proizvoda „Trepče“, zbog neprihvatanja njihove nadležnosti od strane rukovodstva Kombinata „Trepča“ iz Zvečana.

    O svemu ovome, redovno su obaveštavana resorna ministarsta Republike Srbije, a o ovakvom diskriminsatorskom odnosu kosovskih institucija prema „Trepči Sever“, obaveštavan je i SB UN od strane generalnog sekretara UN, a u vezi toga postavljena su i pitanja u Evropskom parlamentu, kancelariji bivše evropske komesarke Ketrin Ešton.

    Ukupan broj radnika po evidenciji kadrovske službe Kombinata na dan 31.12.2013. godine je 3.135. Od ovog broja oko 1.100 prima zaradu, a oko 1.700 prima „stipendije", u iznosu od 30 evra mesečno koje je uveo UNMIK kada je preuzeo upravljanje nad „Trepčom".

    Svi radnici primaju naknade za nezaposlene Vlade Srbije, a veliko opterećenje predstavljaju radnici koji su proterani sa svojih radnih mesta južno od reke Ibar, njih oko 1.800. Odlukom sindikata, vrši se mesečna izmena radne snage, to jest „rotacija“ radnika  u neproizvodnim sektorima. Na ovaj način ublažava se socijalna nestabilnost.

    Akcionari i nastanak Trepče

    Eksploatacija rudnika u Trepči počela je u još u 14 veku u doba kralja Milutina, a vađenje rude nastavljeno je i u Otomanskom carstvu. Posle Prvog svetskog rata, Britanci su 1927. godine osnovali kompaniju „Trepča Mines Limited“ i otvorili novi rudnik. U Drugom svetskom ratu, upravu je preuzela nacistička kompanija u vlasništvu Hermana Geringa, a zatim sledi nacionalizacija. U međuvremenu, naslednici nekoliko predratnih vlasnika Trepče, poput porodica Savčić i Acović, rehabilitovani su i želeli su da učestvuju u raspodeli. Mneđutim, međunarodna uprava na Kosovu je 2008. godine saopštila da je za nju jedina važeća struktura vlasništva Trepče ona prema kojoj je 25 odsto kombinata u društvenom vlasništvu, 66 odsto u rukama Fonda za razvoj Srbije, dva odsto ima EPS i po nešto više od dva odsto Jugobanka, Beobanka i Progres. Kod Agencije za privredne registre Srbije od 2010. godine upisana je RMHK Trepča a. d. Zvečan u restrukturiranju, u čijem vlasništvu Fond za razvoj učestvuje sa 54 odsto, Dunav banka Zvečan sa 11,14 odsto, Generaleksport sa 6,7, progres, Jugo i Dunav banka sa manje od dva procenta.

    Što se tiče Beograda Fond za razvoj Srbije je većinski vlasnik Trepče. U Prištini pak insistiraju na tome da je to preduzeće u restrukturiranju i da onaj deo kapitala koji je uložen kroz Fond za razvoj nerazvijenih područja i pokrajina Jugoslavije direktno pripada njima, pozivajući se pri tom na datum 29 jun 1990. kada je SFRJ počela da se raspada izlaskom Slovenije iz te države.

    Činjenica je da su u prethodnih desetak godina, kompanije iz Kombinata „Trepča“ su postepeno faktički privatizovane. U periodu do 2001. godine, Kosovska poverilačka agencija je po takozvanom „spin of“ metodu iznajmljivanja nepokretnosti na period od 99 godina, a na osnovu Unmik regulative, izdvojila iz sastava Trepče fabrike boja i lakova Ekstra iz Vučitrna, nakita Famipa iz Prizrena i industrijskih baterija iz Peći. Sve te firme Albanci su prodali. Istovremeno, rukovodstvo severnog dela i srpska vlada, potpisali su 50 miliona dolara vredan sporazum o preradi otpadnog materijala Trepče, koji je Unmik pozdravio, ali je Kosovska poverilačka agencija zaustavila njegovo sprovođenje.

    Kao ekonomski gigant, Trepča je tokom osamdesetih godina zapošljavala više od 20.000 radnika. Sada institucije Kosova, 16 godina posle rata, pokušavaju da reorganizuju Trepču kako bi ovaj gigant ponovo bio na usluzi ali samo kosovskoj ekonomiji. Na tome radi Kosovska agencija za privatizaciju i Posebna komora Vrhovnog Suda, i nad njenim upravljanjem nemaju uticaja Skupština i Vlada. Vlada Kosova je u julu prošle godine apelovala na širu javnost i kod lokalnih eksperata da predstave svoje ideje za restrukturiranje i reorganizaciju Trepče, ali naglašavajući da ona neće biti privatizovana, već pretvorena u Javno preduzeće.

    U Trepči, pored olova i cinka, ima još srebra, bizmuta, zlata, kadmijuma, germanijuma, selenijuma, telura, indijuma, talijuma i drugih retkih elemenata koji spadaju u elemente industrije visoke tehnologije. Iz rudnika Trepča je u periodu od 1950. do 1985. godine izvađeno oko 8.7 tona zlata odnosno oko 250 kg godišnje. Parola koja je godinama važila „Trepča radi Beograd se gradi“, sada komotno može da se preimenuje u „Trepča radi Priština se gradi.“

    Tagovi:
    Trepča (kombinat), Srbija, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga