18:40 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Skupština Srbije

    Srpska opozicija rascepkana, „švorc“ i bez ideja

    © AFP 2019 /
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 51

    Opozicija je potuno marginalizovana, a ni Istok ni Zapad nisu zainteresovani da podržavaju neku političku alternativu van aktulene vlasti, smatraju sagovornici Sputnjika.

    Moguće je imati vlast bez opozicije, ali nema demokratije bez opozicije. Ovo su reči specijalnog izaslanika Evropskog parlamenta za Srbiju i poslanika nemačke vladajuće CDU Dejvida Mekalistera, koje je Srbiji uputio tokom nedavne posete.

     

    I stvarno, gde je srpska opozicija? Pre 15 godina, opozicija je uspela ono što nisu mogle ni NATO bombe. Srušila je tadašnji režim u Srbiji, a danas se stiče utisak da vlast uopšte nema političke oponente.

     

    Sagovornici Sputnjika saglasni su sa tezom da je srpska opozicija potuno marginalizovana. Razlozi koje navode su različiti: od nejedinstva same opozicije, pa do apatije koja vlada unutar samog društva.

     

    Pradoksalna situacija

     

    Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli, kaže da je situacija paradoksalna jer imamo snažnu vlast i nikakvu opoziciju.

    „Sa ovakvim i ekonomskim i političkim problemima, sve bi trebalo da se trese od nezadovoljstva i opozicionog delovanja, a kod nas je vlast jača nego ikad i ima skoro nadpolovičnu podršku građana, što na izborima, što u javnom mnjenju. To je samo simptom lošeg stanja u kojoj se Srbija nalazi“, navodi Vukadinović.

    Kao razlog za ovakvu situaciju Vukadinović navodi više faktora:

    „Parlamentrana opozicija je doskora bila vlast i ona je u velikoj meri kompromitovana i teško da može da okupi one koji su nezadovoljni aktuelnom vlašću. S druge strane, ona opozicija koja ima nacionalnu politiku suprotnu evrointegracijama, to jest, politici koju sprovodi ova vlast, višestruko je hendikepirana, jer niti je u Parlamentu niti je u medijima, a još je i rascepkana, za šta je sama kriva", ističe Vukadinović za Sputnjik.  

    Prema njegovom mišljenju, ništa manje bitan faktor za ovakvu „opozicionu depresiju“ niji ni spoljni faktor.

    „Ni na Istoku ni na Zapadu u ovom trenutku niko nije zainteresovan da podrži neku političku alternativu van aktulene vlasti. Spoljni faktor, pogotovu u zemlji kao što je Srbija, ima vrlo veliku ulogu u tome“, zaključuje on.

    Licemerje Zapada

    Po Rešenju o upisu u Registar političkih stranaka koje je donelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u Srbiji je do 20. januara ove godine upisana 101 politička stranka.

    Ovoliki broj partija nije iznenađenje za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića jer, kako kaže, Srbi vole liderstvo.

    „Ono što meni deluje licemerno u celoj ovoj priči je dvoličnost Zapada koja govori o potrebi postojanja opozicije u Srbiji. Cinično je kad Zapad priča da Srbija nema opoziciju, jer za njih opozicija predstavlja samo nekog ko je još više proevropski i na liniji njihovih centara moći, nego što je to aktuelna vlast“, kaže on.

    Anđelković napominje da je razlog što nema opozicije u Srbiji i to što je celokupna postpetooktobaraska elita doživela potpuno urušavanje.

    „Tada je postojala velika nada u ono što nam donosi saradnja sa Zapadom. Ispostavilo se da je to zemlju dovelo u još gore stanje od onog kakvo je bilo 90-ih. Rezultat je urušavanje svih stranaka sa petooktobarskim pedigreom. Tako da u ovom trenutku, uistinu, nemamo opoziciju. To stanje nije normalno, niti trajno, a Zapad nije zaista zainteresovan hoće li će Srbija imati opoziciju, već hoće li ta opozicija biti po volji Zapada. Takva koja je za ulazak u NATO, distancirana od Rusije i za izrazito prozapadnu politiku“, ističe Anđelković.

    Tumaranje u mraku

    Analitičar ističe da nije u stanju da izdvoji političku figuru koja bi mogla da bude „lider“ takve opozicije, jer dodaje on, „Srbi hoće nešto nacionalno ali ne žele rizik“.

    „Ta vrsta izbalansiranosti u nacionalnom pristupu je ono što Srbiji treba. Saradnja sa Rusijom ali i sa Zapadom uz realno sagledavanje potreba Srbije“, navodi on.

    Politikolog Alesandar Pavić nema dilemu da je Zapad odgovoran za slabu opoziciju u Srbiji, ali su odgovorne i same opozicione partije.

    „Opozicija u Srbiji tumara u mraku. Građani ne znaju šta su programski ciljevi opozicije, jer nemaju mogućnost da svoje mišljenje iznesu u javnost. ’Zamrznutom‘ stanju opozicije doprinosi i činjenica da su iste stranačke ličnosti već decenijama na sceni. Ideje su istrošene i ljudi su izgubili poverenje. A narod je teško pokrenuti. Da bi se dobila ta nova energija, potrebni su novi ljudi i nove ideje“, ističe Pavić.

    Tagovi:
    vlast, opozicija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga