15:52 18 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Bojan Pajtić

    „Vlada u senci“ – frakcije u stranci?

    © Youtube/ DEMOKRATSKA STRANKA
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 04

    Izostanak nekih zvučnih imena govori da stranka ne funkcioniše kao tim, ocenjuje Branko Radun. DS je toliko slab da bi dodatne podele stranku dovele pred gašenje, smatra Dejan Vuk Stanković.

    Odjek odluke Demokratske stranke da oformi vladu u senci još nije stigao da utihne na političkoj sceni Srbije, a već se nametnulo pitanje hoće li taj potez demokrata dovesti do dodatnog cepanja ove stranke. Sagovornici Sputnjika iz redova analitičara daju različite odgovore na ovo pitanje: jedni veruju da je DS toliko iscepkan da više nema kud, dok drugi u činjenici da u „ministarskom timu“ demokrata nema nekih istaknutih stranačkih funkcionera vide potvrdu podeljenosti unutar DS-a.

    Nemaju alternativu

    Politički analitičar Branko Radun jedan je od onih koji ukazuju da je formiranje vlade u senci samo pokazalo da u DS-u postoje različite frakcije.

    „Izostanak nekih zvučnih imena poput Borka Stefanovića i Gorana Ješića, bez obzira na njihovo objašnjenje zašto ih nema u ’vladi‘, po meni govori da stranka ne funkcioniše kao tim. Drže se zajedno jer ne znaju šta im je alternativa. Oni imaju međusobne porobleme koje će morati ili da reše ili da se raziđu“, ocenjuje Radun.

    Politikolog dr Dejan Vuk Stanković napominje da je DS toliko slab da bi dodatne podele stranku dovele pred gašenje.

    „Pravo pitanje je da li ’vlada u senci‘ demokratama može da da neki polet. Stranka je u velikoj krizi i to ne samo po rejtingu već i u nekoj vrsti političkog identiteta. Čini mi se da se posle pada sa vlasti oni još uvek nisu snašli u novoj ulozi jedne jasno profilisane opozicione stranke. Lutaju od 2012. do danas, promenili su tri lidera, nisu uspeli da povrate makar deo biračkog tela koje su imali dok je na čelu stranke bio Boris Tadić“, smatra Stanković.

    Povod, ali ne i motiv

    On ujedno napominje i da Srbija nema, kao Velika Britanija, praksu „vlada u senci“, i da je to neka vrsta inovacije kod nas.

    „U Britaniji vlade u senci imaju mesto u svom političkom sistemu i ostvaruju određeni učinak na deo biračkog tela. Drugim rečima, oni animiraju biračko telo“, dodaje Stanković.

    Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, ne misli da bi „vlada u senci“ mogla da bude faktor koji će bilo povećati, bilo smanjiti mogućnosti novih rascepa u DS-u.

    „Rascepi u DS-u su se u velikoj meri već desili, a i oni koji bi potencijalno usledili samo bi tražili povod, a nikako im ne bi bio motiv formiranje ovakve vlade. Motive za neke nove podele treba tražiti van ovoga. Vlada u senci je neformlana institucija, koja ima za cilj da iznosi kritiku prema vlasti“, kaže Vuković.

    Demokrtska stranka je u subotu 7. marta formirala „vladu u senci“ koja broji 15 članova. Prema rečima lidera demokrata Bojana Pajtića, koji je ujedno i premijer ove neformalne vlade, politika Demokratske stranke nikada neće zavisiti od lidera, nego od svih članova koji žele da daju svoj doprinos u kreiranju programa. 

    Tagovi:
    vlada u senci, Demokratska stranka, Bojan Pajtić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga