05:42 20 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 141
    Pratite nas

    Najteže od svega jeste činjenica da već 11 godina nije sprovedena ozbiljna istraga povodom nasilja i da nisu pronađeni organizatori masovnih i koordinisanih vandalskih napada – navodi se u saopštenju Eparhije koja će u delimično obnovljenom hramu Sv. Nikole u Prištini služiti parastos žrtvama pogroma.

    Eparhija raško-prizrenska obeležiće danas molitvama 11 godina od Martovskog pogroma 2004. godine, u kome je, kako se navodi u saopštenju, u rušilačkim napadima albanskih ekstremista život izgubilo 19 osoba, a više stotina lica pretrpelo fizičke povrede.

    „U toku dvodnevnih organizovanih napada na srpske enklave i svetinje zapaljeno je i oštećeno više od 900 domova, dok je još 4.000 Srba koji su preživeli najteže godine posle oružanog konflikta 1999. godine bilo prinuđeno da napusti svoja ognjišta. Ekstremisti su uništili 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživela osmansku okupaciju i svetske ratove, piše u saopštenju Eparhije.

    Iz Eparhije navode da je 17. mart 2004. posebno bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga Kfora, Kosovske policije i Unmika, od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.

    „Najteže od svega jeste činjenica da već evo 11 godina nije sprovedena ozbiljna istraga povodom ovog nasilja i da nisu pronađeni organizatori masovnih i koordinisanih vandalskih napada, iako su svi međunarodni predstavnici koji su tada posetili Kosovo i Metohiju veoma eksplicitno ukazali da je reč o dobro organizovanim akcijama uz aktivnu podršku kosovskih medija na albanskom jeziku, kaže se u saopštenju.

    Odsustvo istrage, navodi se dalje, posebno je kritikovao i OEBS u svom izveštaju povodom ovog nasilja. Simbolično mali broj lica kažnjen je lakšim i uslovnim kaznama, kao na primer za paljenje drevne Bogorodice Ljeviške, UNESKO spomenika iz 14. veka, za čije su skrnavljenje fresaka kažnjena četiri kosovska Albanca uslovnom kaznom od četiri meseca.

    „Nažalost, nasilje koje se sporadično nastavlja protiv srpskih svetinja i povratničkih domova do danas nije zaustavljeno. Ovo pokazuje da bez obzira na sve što je učinjeno kako bi se stvorili bolji uslovi za život Srba, i dalje postoji veoma visok stepen rizika da se slični napadi ponove, a sve sa ciljem sistematskog uništavanja baštine srpskog naroda na ovom prostoru, koje za današnje lokalne ultranacionaliste i dalje predstavlja bolan podsetnik srpske istorije koja se jeftinim falsifikatima ne može izbrisati iz istorijske nauke i istorije umetnosti ovog dela Balkana, navode oni.

    Prema podacima koje su dostavili u saopštenju, u procesu obnove od 2005. godine obnovljeno je ili donekle popravljeno oko 70 odsto objekata oštećenih ili uništenih 2004. godine i po međunarodnim zahtevima u obnovi su učestovale i kosovske institucije pod nadzorom i organizacijom Saveta Evrope.

    Pogrom Srba na Kosovu 17. marta 2004. god
    Ekstremisti su uništili 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove", saopštila je Eparhija
    „Eparhija raško-prizrenska nastaviće sa procesom obnove koliko god to mogućnosti dozvoljavaju, ali isključivo na principima posebnog položaja koji je dat SPC međunarodnim dokumentima i kosovskim zakonima. Zbog dugoročne ugroženosti hrišćanskih svetinja u vremenu etničkog i verskog radikalizma na Kosovu, posebna vrsta zaštite srpske baštine i iznad svega njenog naroda na KiM je i te kako dugoročno potrebna.

    Pre ili kasnije, tema srpske baštine mora da dođe na dnevni red dijaloga između Beograda i Prištine, pogotovo usled sve agresivnijih najava pojedinih političara u Prištini da dosadašnje mere zaštite srpske baštine treba revidirati i našu baštinu lišiti njenog istorijskog i duhovnog identiteta, piše u saopštenju.

    Poseban uspeh je obnova prizrenske Bogoslovije koja se nastavlja obnovom dve najveće zgrade koje finansira Evropska komisija. Takođe su obnovljene i privremeno zapustele parohije u Prizrenu, Prištini, Peći, Uroševcu, Vučitrnu i Istoku, iako do očekivanog masovnijeg povratka prognanika u ove gradove nije došlo zbog opšteg nedostatka bezbednosti i etničke netolerancije. Martovski pogrom je bio velika tragedija za SPC, ali je još veća tragedija i sramota za kosovske institucije koje nikada nisu prihvatili ni najmanji stepen svoje odgovornosti za nasilje 2004. godine.

    Povodom 11. godišnjice u delimično obnovljenom hramu Sv. Nikole u Prištini biće služen parastos žrtvama pogroma uz nadu da se ovakvi nemili događaji više nikada neće ponoviti.

     

    Tagovi:
    Srbi, pogrom, Eparhija raško-prizrenska, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga