14:23 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Grb i zastava  repzblike Srbije

    Promena Ustava Srbije – da se političari manje pitaju

    © Sputnik / Nenad Zorić
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 94
    Pratite nas

    Kritičari važećeg Ustava posebno ističu status autonomnih pokrajina, potrebu za decentralizacijom, nedostatke izbornog sistema, ovlašćenja predsednika države, neadekvatno regulisana ljudska prava, zaštitu podataka. Stručnjaci napominju važnost i neophodnost širokog konsenzusa prilikom eventualnog donošenja novog najvišeg pravnog akta.

    Priče o potrebi i opravdanosti promene Ustava Srbije počele su već sledećeg dana posle njegovog donošenja 2006. Poslednjih godina gotovo sve političke stranke, neke nevladine organizacije, ali i pojedini intelektualci, pa čak i oni koji se mogu nazvati ustavobraniteljima, imaju jedino sporenje oko toga koje delove najvišeg pravnog akta bi trebalo promeniti. 

    Glavne zamerke i nedostaci

    Problemi ili nedostaci koje napominju kritičari važećeg Ustava polaze od statusa autonomnih pokrajina Kosovo i Metohija i Vojvodina, prevelike centralizacije, odnosno potrebe za decentralizacijom kako države tako i izbornog sistema, ovlašćenja predsednika države, tipa upravljanja u vladi, pominju veću ulogu nacionalnih saveta, neadekvatno regulisana ljudska prava, zaštitu podataka, zloupotrebe interneta…

    Pojedini pravni stručnjaci zalažu se i za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu.

    Takođe, jedan od uslova za članstvo u Evropskoj uniji su i izmene ustavnog i zakonskog okvira, koji bi garantovali nezavisnost sudija i tužilaca.

    Radna grupa, koju je pre godinu dana formirala Komisija za reformu pravosuđa, napravila je nedavno prvu verziju sugestija rešenja koja bi trebalo da umanji politički uticaj u procesu izbora predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, kao i članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

    Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević kaže za Sputnjik da, iako u Ustavu piše da je sudska vlast nezavisna, a ne samo samostalna, u politički osetljivim predmetima se vrše pritisci.

    I to nije od juče. Od Brozovog vremena, pa do današnjih dana to traje. Zato bi Ustav tu morao da bude mnogo precizniji i privrženiji sistemu podele vlasti, precizira Ivošević.

    Milan Jovanović, profesor Političkog sistema na Fakultetu političkih nauka, konstatuje kako su važeći Ustav pisali pravnici, ali pod pritiskom političara, te da mora da pretrpi temeljnu ustavno-pravnu redakciju kako se ne bi događalo da postoje nelogičnosti poput nedoumice kome odgovara ministar: predsedniku vlade ili skupštini, jer se to na dva mesta u Ustavu različito uređuje.

    Sledeći element koji će sigurno pretrpeti promenu jeste pozicija narodnog poslanika. Čuveni član 102, stav 2 kaže da poslanik može pod uslovima utvrđenim zakonom preneti svoj mandat stranci sa čije liste je izabran, što se tumači kao ukidanje slobodnog mandata, dodaje Jovanović.

    Položaj autonomnih pokrajina i pitanje preambule

    Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, tvrdi za Sputnjik da nije pristalica ni svakodnevne priče o promeni ustava, a kamoli čestog menjanja ustava.

    On dodaje da važećem Ustavu nije data šansa da zaživi i da proba da uredi društvene uslove.  

    Ono što najviše boli one koji pričaju o promeni Ustava jeste teritorijalni integritet Srbije. Navodno, Ustav ne odgovara realnom stvarnom životu, pa treba menjati i odredbe normativnog dela i odredbe preambule koje se tiču autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, konstatuje Orlović.

    Skupština Republike Srbije
    © Sputnik / Nenad Zorić
    Skupština Republike Srbije

    On podseća da se govori i o tome da Ustav treba menjati s obzirom na nepostojanje tzv. integrativne klauzule, gde bi se prihvatio primat međunarodnog prava u odnosu na domaće pravo.

    Dakle, ustav ne bi bio najviši akt u domaćem sistemu, već bi tu bili međunarodni, konkretno propisi EU, i to bi bila obavezna faza na putu ka EU, precizira Orlović.

    Ovlašćenja predsednika Srbije i uvođenje kancelarskog tipa vlade

    Profesor Orlović smatra da bi izbor predsednika trebalo da ostane na neposrednim izborima jer, po njemu, predstavlja jedinstvo države i na neki način građani mogu da se poistovete, bar delom, sa jednom ličnošću.

    „Predsednik izabran u parlamentu je zapravo samo bleda politička figura ili senka koja je u potpunosti iza vlade, smatra Orlović.

    S druge strane, prema profesoru Milanu Jovanoviću, novim ustavnim promenama trebalo bi izmeniti poziciju šefa države. Ili je pretvoriti u jaku figuru u izvršnoj vlasti i dati joj ingerencije, ili ga ne birati neposredno, već u parlamentu.

    Jovanović ističe i da bi ustavnim promenama mogao da se uvede kancelarski princip rada vlade, odnosno da kada se jednom vlada konstituiše, predsednik vlade ima pravo da bira ministre i ne ide ponovo pred parlament, nego samo obavesti parlament kada je zamenio nekog ministra.

    Regionalizacijacija države i decentralizacija vlasti

    Mladen Jovanović iz nevladine organizacije „Nacionalna koalicija za decentralizaciju kaže za Sputnjik kako je neophodno da Srbija razmotri svoju teritorijalnu organizaciju i ponovo pristupi reorganizaciji, prvenstveno iz  ekonomskog i razloga prave, održive eksploatacije prirodnih resursa.

    S druge strane, Milan Jovanović ističe kako regionalizacija zvuči demokratski, ali da ona može da se izvrne u svoju suprotnost i naglasi nezavisnost pojedinih delova, podstakne separatizam ali i da dovede do zaduženosti.

    „Imate studije koje upozoravaju da su decentralizovane države koje su davale regijama pravo da uzimaju međunarodne kredite, zadužene upravo na taj način, precizira Jovanović.

    Promena izbornog sistema

    Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave Kori Udovički predložila je da bi najbolje bilo da građani direktno glasaju za pojedince, a da se mandati proporcionalno raspoređuju.

    Mladen Jovanović iz nevladine organizacije „Nacionalna koalicija za decentralizaciju podseća da je ogromna razlika u kvalitetu života između najrazvijenih i najnerazvijenih mesta u Srbiji.

    „Nažalost, u parlamentu već godinama imamo prisustvo poslanika iz većih, razvijenih sredina, tako da i politike koje se donose i poslanici u parlamentu nisu baš u stanju da prepoznaju realne potrebe najugroženijih mesta. Na taj način, u ovom trenutku, u sadašnjem sazivu parlamenta, nedostaju predstavnici 96 opština i gradova, odnosno milion i po stanovnika, precizira Mladen Jovanović za Sputnjik.

    Prema Đorđu Vukoviću iz CESID-a problem izbornog sistema u Srbiji je nepostojanje reprezentativnosti, odgovornosti poslanika, ali i pogrešan izbor političke elite. On konstatuje kako je ključni problem u tome što građani ne biraju svoje poslanike, već to radi politička stranka.

    „Naša ideja je da proces glasanja bude većinski, da građani znaju tačno ime i prezime čoveka za koga glasaju, a da obračunska formula na kraju, ukupno zbrajanje glasova, bude na isti način kao što je sada, u modelu proporcionalne izborne formule. Dakle, da stranka koja osvoji približno 50 odsto glasova, ima približno 50 odsto mandata, precizira Vuković.

    Razlozi promene i široki konsenzus

    Stručnjaci su saglasni da razlozi promene Ustava moraju biti temeljno i pažljivo proučeni jer je on bazični dokument koji državu čini političkom zajednicom, te zbog toga mora biti zasnovan na principima koji su prihvatljivi za sve.

    Zbog toga, ističu, veoma je važno da se čuje glas svih stranaka, čak i vanparlamentarnih, jer je to jedini način da se dobije kvalitetan ustav i široka podrška.

    Tagovi:
    ljudska prava, pravosuđe, pravo, izmene, vlada, predsednik, Ustav, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga