22:57 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Miting demokratske stranke

    Građanima dozlogrdile političke stranke

    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Piše Nenad Zorić
    0 237
    Pratite nas

    Istraživači rejtinga političkih partija u Srbiji konstatuju kako je trenutno primetan trend povećanja broja neopredeljenih glasača, odnosno, da postoji zasićenje politikom. Prema njihovim istraživanjima, godinu dana posle republičkih izbora, poverenje u partije i odnosi među njima su gotovo isti kao u martu prošle godine.

    Poverenje u Srpsku naprednu stranku je neprikosnoveno i, ako bi u ovom trenutku bili održani izbori na bilo kom nivou, naprednjaci bi osvojili ubedljivu većinu.

    Srđan Bogosavljević ističe da, kad se izuzmu stranke vlasti, praktično nema političke partije kojoj izborni cenzus nije problem.
    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Srđan Bogosavljević ističe da, kad se izuzmu stranke vlasti, praktično nema političke partije kojoj izborni cenzus nije problem.
    Rezultati istraživanja pokazuju i povećanje podrške Savezu vojvođanskih Mađara; blagi pad podrške socijaldemokratama Borisa Tadića; prvo rast, pa pad, te opet neznatan rast i trenutnu stagnaciju podrške Srpskoj radikalnoj stranci; ali i, prema nekima od njih, znake oporavka Demokratske stranke. 

    Većina istraživača konstatuje da je trend povećanja broja političkih apstinenanta normalan za period bez izbornog procesa, dok Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, tvrdi kako je ovakav trend posledica specifičnosti baš ovog političkog trenutka.

    Razjedinjenost oba bloka alternative vlasti

    Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, kaže za Sputnjik da prema istraživanjima od početka marta ove godine nema većih promena u odnosima političkih stranaka, ne samo upoređujući sa januarom ove godine, već i martom prošle godine.

    Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga, ističe da, kad se izuzmu stranke vlasti, praktično nema političke partije kojoj izborni cenzus nije problem.

    Prema njemu, blok stranaka gde su DSS, radikali i pokret Dveri imaju ogromne probleme međusobne saradnje.

    Sve stranke iz ovog bloka su, gledano pojedinačno, ispod cenzusa, tako da bez obzira što bi možda postojalo neko biračko telo kojem su ove partije interesantne, ti birači veoma teško mogu da se odluče kako racionalno da iskoriste svoj glas.

    S druge strane je blok koji Bogosavljević naziva antimiloševićevskim i koji, prema njemu, deluje veoma usitnjeno, pa je saradnja među njima skoro nemoguća.

    On napominje da je primetan rast podrške Savezu vojvođanskih Mađara jer, precizira, očigledno Mađari napuštaju srpske stranke i idu ka SVM. Takođe, dodaje, primetan je blagi pad SDS Borisa Tadića.

    DSS, radikali i pokret Dveri sa ogromnim problemima međusobne saradnje
    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC
    DSS, radikali i pokret Dveri sa ogromnim problemima međusobne saradnje

    Glasači više prate ljude nego programe

    Kad preračunate te procente u broj ljudi koji bi glasali za neku stranku, preko 200.000 ljudi nije više za naprednjake. Ali, SNS je i uprkos tome, daleko, daleko ispred ostalih, jer su svi ostali izgubili još više zajedno, nego tih 200.000, prezicizira Bogosavljević za Sputnjik dodajući kako ovaj broj ljudi obično ode u neopredeljene.

    Generalno su naprednjaci ubedljivo prvi, tu nema tu nikakve dileme. Ali je činjenica da je došlo do određenog pada podrške SNS-u, ne u smislu da je nešto dramatično porasla opozicija, već u smislu da raste broj neopredeljenih, konstatuje Đorđe Vukadinović.

    On dodaje kako je sa stanovišta naprednjaka to i dalje fantastičan i neprikosnoven rezultat koji garantuje ubedljivu pobedu na nekim izborima koji bi bili na primer sutra, ali isto tako opoziciji daje nadu.

    Ono što je zanimljivo jeste da problem koje ima sama SNS, u manjoj meri ima njen lider. Manji je njegov pad. Drugo, kad one koji kažu kako Srbija ide u dobrom pravcu pitate ko je zaslužan, onda je odgovor kako je zaslužan Aleksandar Vučić. Ali, ako pitate ko je kriv, onda su krivci raspodeljeni na mnogo njih, pojašnjava Bogosavljević.

    On dodaje kako je SNS jedna od retkih stranaka koja u ovom trenutku nema nikakv liderski problem.

    Stranke koje su tradicionalno bile relativno jake imaju, prema Bogosavljeviću, problem liderstva, a narod, kako kaže,  ipak gleda u ljude i poverenje u te ljude, a ne u programe i programske odrednice stranaka. Jer, sve stranke obećavaju bolju ekonomiju, samo je pitanje kome verovati.

    Šešelj bolje kotiran od SRS

    Istraživači sa kojima je Sputnjik razgovarao kažu da je posle posle povratka Vojislava Šešelja iz Haga došlo do povećanja broja onih koji kažu da podržavaju radikale, koji se trenutno nalaze oko izbornog cenzusa.

    Najava povratka Vojislava Šešelja u Hag može pozitivno uticati na rejting samog Šešelja
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Najava povratka Vojislava Šešelja u Hag može pozitivno uticati na rejting samog Šešelja
    Prema Srđanu Bogosavljeviću, njihov lider se bolje kotira od same stranke, jer sakuplja neke pozitivne poene iz drugih stranaka desnice, ali i levice.

    „Na primer SPS. Mislim da je sama poseta na godišnjicu smrti Miloševićevom grobu verovatno bila nekakav okidač za jedan deo birača SPS-a da imaju lepo mišljenje o Šešelju, dodaje Bogosavljević.

    On još kaže kako će najava povratka u Hag verovatno pozitivno uticati na rejting samog Šešelja, ali i dodaje kako nije sasvim siguran da će se njegov rejting lako preslikati na rejting stranke.

    „Do sad nam se nije pokazalo da postoji čista korelacija. Vrlo često on iskoči, a stranka ostane, jer to je nekako i postavljano kao nekakva njegova lična borba, a ne kao stranačka, zaključuje Bogosavljević.

    Povećanje neopredeljenih normalna praksa ili specifičnost

    I Đorđe Vuković iz Cesida kaže za Sputnjik da broj onih koji se izborno opredeljuju, odnosno onih koji su spremni da u istraživanjima kažu za koga će glasati, opada, to jest, da nivo potencijalne apstinencije raste.

    „U suštini, van svakog izbornog perioda se povećava broj apstinenata, odnosno broj onih koji ne mogu da se izborno opredele u istraživanjima. To je normalna praksa i kada su izbori blizu ili su raspisani. Tako raste spremnost ljudi da se izjasne za koju će stranku glasati, smatra Vuković.

    On precizira kako je jako teško proceniti da je to promena raspoloženja ili je u pitanju standardni proces.

    S druge strane, urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović podseća kako je prošlo jedva godinu dana od poslednjih izbora, i kako to uopšte nije neki dug period bez izbora.

    „Nema drugog objašnjenja nego zasićenje preforsiranošću propagandom i marketingom vlasti. A i raskoraka između neprestanih priča i obećanja i realnosti, zaključuje Vukadinović.

    Tagovi:
    rejtinške agencije, rejting, politika, Demokratska stranka Srbija, Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Srpska napredna stranka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga