03:10 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    0 71
    Pratite nas

    Jovanka Mitić i četiri člana njene porodice, zajedno sa petnaest drugih Srba, nestali su u junu 1999. godine nakon što je njihovo selo napala OVK. Od svedoka koji su preživeli napad njihova porodica je saznala da su oteti i prijavila je njihov nestanak Kforu, Unmiku i kancelariji međunarodnih tužilaca u Prištini.

    Nijedna od ovih organizacija ništa nije preduzela, kao ni u slučaju nestanka dvadesetak drugih osoba iz sela Mušutište.

    Unmik nije sproveo istragu ni u slučaju R. D, čiji su muž i sin nestali u julu 1999. godine, iako je raspolagao podacima obaveštajnih službi o tome da se sin nalazi u tajnom zatvoru OVK u Srbici.

    Ništa nije preduzeto ni u slučaju Zlatka Antića, iako je misija UN na Kosovu imala informacije očevidaca, bivših pripadnika OVK, da ga drže na severu Albanije. O tome je znao i Haški tribunal, kom je Unmik još 2003. godine poslao izveštaj o trgovini ljudima, koju je OVK organizovala između Kosova i Albanije u cilju prinudne prostitucije i vađenja organa.

    Policija UN nije otišla ni na uviđaj kada je u septembru 2000. godine u Prištini usred dana nestao Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio-televizije Kosova.

    Grupa stručnjaka za međunarodno pravo, sa bivšim ombudsmanom Marekom Novickim na čelu, od 2006. godine se bavi tužbama kosovskih Srba, Roma i Albanaca protiv misije Ujedinjenih nacija. Smatraju je odgovornom zato što nije zaštitila članove njihovih porodica koji su nestali ili ubijeni u pogromima OVK.
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Grupa stručnjaka za međunarodno pravo, sa bivšim ombudsmanom Marekom Novickim na čelu, od 2006. godine se bavi tužbama kosovskih Srba, Roma i Albanaca protiv misije Ujedinjenih nacija. Smatraju je odgovornom zato što nije zaštitila članove njihovih porodica koji su nestali ili ubijeni u pogromima OVK.

    Ovo su samo neki od slučajeva o kojima je reč u tek objavljenom godišnjem izveštaju Savetodavnog panela za ljudska prava.

    Grupa stručnjaka za međunarodno pravo, sa bivšim ombudsmanom Marekom Novickim na čelu, od 2006. godine se bavi tužbama kosovskih Srba, Roma i Albanaca protiv misije Ujedinjenih nacija. Smatraju je odgovornom zato što nije zaštitila članove njihovih porodica koji su nestali ili ubijeni u pogromima OVK.

    Misija UN odgovorna za najteže oblike kršenja ljudskih prava

    Rad Panela nije poznat široj javnosti, uprkos poražavajućim zaključcima do kojih su došli. U više od 90 odsto slučajeva u kojima je doneo savetodavno mišljenje ustanovljeno je da policija i istražitelji Unmika nisu sprečili najteže oblike kršenja ljudskih prava, uključujući pravo na život, zaštitu od mučenja, nehumanih i degradirajućih postupaka i pravo na sudsku istragu u slučajevima nestalih i ubijenih.

    Slučaj N289/09 je dobra ilustracija opstrukcije Unmika u istragama o sudbini otetih i ubijenih.

    Tužbu je podnela majka Dragana S, koji je nestao u avgustu 1999. godine. Policija UN je o tome obaveštena 2001. godine. Unmik nije sproveo istragu, jer je doneta odluka da se bavi samo slučajevima „sa velikim izgledom da se identifikuje osumnjičeni“.

    Panel je utvrdio da su takvu odluku doneli Pol Kofi, tadašnji šef odseka za pravosuđe Unmika, inače običan službenik, a ne tužilac, i američki oficir, koji je predstavljen kao „pravni savetnik Unmika/Kfora“, što je dužnost koja nije postojala.

    „Njihova odluka zatvorila je 450 istraga o nestalima i ubijenima“, kaže izvor Sputnjika iz misije UN na Kosovu.

    Nešto pre ove odluke Unmika, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan podneo je Savetu bezbednosti UN izveštaj u kom je naveo da policijski i pravosudni sistem na Kosovu „dobro funkcioniše“.

    Od kada je pre dve godine prvi put ustanovio da je misija Ujedinjenih nacija prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima — član 2 (pravo na život) i član 3 (pravo na zaštitu od mučenja i neljudskog i degradirajućeg tretmana), mišljenje Panela se ne pominje u izveštajima koje Savetu bezbednosti podnosi Ananov naslednik, Ban Ki Mun.

    Pošto Ujedinjene nacije na podležu međunarodnom pravu, članovi njihovih misija ne mogu da se pozovu na odgovornost. Zato se preporuke Savetodavnog panela, upućene specijalnom izaslaniku UN za Kosovo Faridu Zarifu, ignorišu.

    „Unmik nije ispunio nijednu od mera koje je Panel predložio, a koje se odnose na odštetu porodicama ubijenih i nestalih u slučajevima u kojima je ustanovljena odgovornost Misije, niti se javno izvinio žrtvama“, navodi se u izveštaju.

    Apel Ujedinjenim nacijama

    Zaključci savetodavnog tela su gorko priznanje nemoći međunarodnih stručnjaka da nateraju Unmik da omogući pravdu za žrtve.

    „Panel sa žaljenjem konstatuje da mnogi podnosioci tužbi nastavljaju da se obraćaju njegovom sekretarijatu i nakon što su donete preporuke da im Ujedinjene nacije ponude odštetu zbog kršenja njihovih ljudskih prava“, piše u izveštaju.

    Apel Ujedinjenim nacijama i predstavnicima Unmika predstavlja izraz bojazni stručnjaka Panela da će njihov dugogodišnji rad biti obesmišljen, a sa njim i izgledi da se žrtvama OVK omogući pravda.
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Apel Ujedinjenim nacijama i predstavnicima Unmika predstavlja izraz bojazni stručnjaka Panela da će njihov dugogodišnji rad biti obesmišljen, a sa njim i izgledi da se žrtvama OVK omogući pravda.

    Međutim, od specijalnog izaslanika Ban Ki Muna dobijaju samo nejasan odgovor da „je otvoren za razgovor o mogućnosti uspostavljanja mehanizma koji bi se bavio ovim pitanjima sa odgovarajućim vlastima“, odnosno vlastima Kosova.

    „Čak ni ovaj slabašni korak se ne preduzima“, konstatuje Panel.

    Umesto javnog izvinjenja, Unmik je žrtvama poslao pismo u kom se „duboko izvinjava“ zbog toga što je ova organizacija prekršila njihova ljudska prava.

    „Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija ostaje pri tome da je ovaj izraz izvinjenja dovoljan. Panel se ne slaže, jer smatra da pojedinačna pisma upućena žaliocima ne predstavljaju javno izvinjenje“, navodi se u otvorenoj kritici koju su misiji Ujedinjenih nacija uputili međunarodni eksperti.

    Njihova preporuka Zarifu bila je da se „izvini javno, što uključuje i izvinjenje u medijima, zbog neuspeha Unmika da sprovede istrage“. Preporuka koju nije ispunio. Generalna skupština UN inače ohrabruje ovakav oblik odštete i ona se koristi u Interameričkom sudu za ljudska prava u odlukama o nestalim i ubijenim licima.

    Apel Ujedinjenim nacijama i predstavnicima Unmika predstavlja izraz bojazni stručnjaka Panela da će njihov dugogodišnji rad biti obesmišljen, a sa njim i izgledi da se žrtvama OVK omogući pravda.

    „Panel je ozbiljno zabrinut zbog neuspeha Unmika da omogući bilo kakvu praktičnu odštetu žaliocima. Kako bi ponudili neku utehu ovim ljudima koji su već toliko izgubili i kako bi se priznao rad Panela kao tela čiji je cilj da ispita odgovornost Unmika u kršenju ljudskih prava, Panel poziva Unmik i Ujedinjene nacije da pronađu metod za (plaćanje) odštete žrtvama kojima su prekršena ljudska prava“, zaključuje Panel, čiji mandat ističe do kraja godine.

    Tagovi:
    ratni zločini, Panel, OVK, UNMIK, UN, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga