02:28 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Statua Bila Klintona u Prištini

    Ključ za ZSO u Americi?

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 016

    Od posete premijera Vučića Vašingtonu može da zavisi dalje ponašanje Prištine u implementaciji Briselskog sporazuma. SAD imaju najsnažniji uticaj na ponašanje Prištine. Reč je o taktici i političkoj opstrukciji, jer Prištini nije u interesu da ZSO sada bude „top-tema“.

    Činjenica da Albanci juče nisu došli u Brisel na razgovore sa Beogradom o formiranju Zajednice srpskih opština, po rečima sagovornika Sputnjika, govori da Albanci žele da uspore čitav proces u vezi sa ovom za Srbe bitnom stavkom  iz Briselskog sporazuma.

    Da li Zajednica srpskih opština može da bude tema srpskog premijera Aleksandra Vučića tokom posete Americi planirane za jun, i koliko Amerika može da utiče na Prištinu da obaveze preuzete Briselskim sporazumom ispoštuje?

    Pavle Dimitrijević iz Biroa za društvena istraživanja ocenjuje da ova poseta može imati dosta uticaja na buduće razgovore Beograda i Prištine.

    „Može se očekivati da će se na nekoj agendi, koja neće biti javna, tokom posete premijera Vučića Americi naći i razgovori o napretku u vezi sa Briselskim sporazumom, pa se u okviru toga može očekivati da bude razgovora i o ZSO“, kaže Dimitrijević.

    Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun podseća da Vašington ima najsnažniji uticaj na ponašanje Prištine, ali ističe da je taj uticaj ograničen njihovim geopolitičkim interesima na Balkanu.

    „Oni sigurno neće da koriste maksimum svog uticaja. Sigurno je da mogu da urade mnogo i da će od posete premijera Vučića Vašingtonu zavisiti — ne samo dalje ponašanje Prištine, u smislu implementacije prvog Briselskog sporazuma — već i razvoj cele situacije u regionu“, objašnjava Drecun.

    Iako je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, i pored prazne stolice sagovornika iz Prištine, rekao da je rasprava s predstavnicima EU o ZSO bila kvalitetna i dobra, blaga reakcija EU upućena Prištini zbog nedolaska, prema Drecunovim rečima, mnogo govori i o samoj EU.

    „Ne mogu da razumem ponašanje Brisela, koji je dozvolio da albanska strana ne dođe na razgovor! Oni (Priština) moraju da snose političke sankcije zbog toga! Da smo to mi uradili ko zna kakva bi povika bila na nas“, ističe on.

    Prema njegovim rečima, ovako blaga reakcija EU i tolerisanje takvih nepolitičkih poteza dodatno motiviše Prištinu da nastavi da se neodgovorno ponaša i minira ceo proces.

    On ujedno dodaje da se Priština sada nalazi u teškoj socijalnoj situaciji i da na sve načine pokušava da izbegne priču o ZSO jer, kako kaže, ona neće biti onakva kakvu je oni hoće.

    „Priština vidi ZSO u okviru Kosovske asocijacije Opština i gradova, a ne kao pravi politički i ekonomski subjekat koji će da zaštiti i institualizuje specifičnost položaja srpskog stanovništva na Kosovu“, kaže on, dodajući da Albanci namerno prave problem jer žele da ukoče, marginalizuju, ili čak i drastično vrate unazad čitav proces normalizacije odnosa.

    Kako kaže, to rade, s jedne strane zbog sopstvene javnosti i teških odluka koje treba da donesu, kao što je Specijalni sud, a s druge strane pokušavaju da u procesu nastavka normalizacije izbegnu za njih teška pitanja kao što je pitanje imovine.

    „Ne može se implementirati prvi Briselski sporazum tako što će oni uzeti ono što njima odgovara, a ključni deo ovog sporazuma, formiranje ZSO, gurati pod  tepih“, navodi Drecun.

    Dimitrijević je takođe začuđen blagom reakcijom EU. Pogotovu što je to trebalo da bude prva ozbiljna debata dveju strana na temu ZSO.

    „Ono što čudi je da su posle sastanka predstavnika Beograda sa predstavnicima EU usledile izjave iz EU da će sa predstavnicima albanske strane razgovarati kasnije. Ispalo je da će se posebno voditi sastanci sa jednom i sa drugom stranom o ZSO. U tom kontekstu nije jasno u kom formatu i kontekstu će se uopšte dalje voditi pregovori oko ZSO. Nije jasno ni u kom kontekstu se razgovara“, kaže Dimitrijević.

    On je izrazio očekivanje da će pitanje ZSO ostati na dnevnom redu, iako, kako je rekao, izgleda da albanska strana želi da to pitanje bude jedno od poslednjih koje će se rešavati.

    Dimitrijević takođe smatra da Albanci neće moći da odustanu od ovog pitanja, ali ne veruje da ćemo pre jeseni imati jasniju sliku kako će ZSO uopšte da izgleda.

    „Mislim da je stav Prištine da taj proces treba maksimalno usporiti, i odložiti koliko je moguće, jer gledaju da reše njima bitne teme — telekomunikaciju, energetiku i severnu Mitrovicu“, navodi on.

    Prema njegovim rečima, moguće je da Priština želi i da ZSO veže uz neko pitanje koje je njima bitno, kao što je vojska ili nešto slično.

    „Ostaje da se vidi“, kaže on, dodajući da je očito reč o taktici i političkoj opstrukciji, jer njima nije u interesu da ZSO sada bude „top-tema“ o kojoj će se isključivo razgovarati.

    Albanska delegacija se pravda da je sa razgovora o ZSO u Briselu izostala, uprokos direktnom pozivu upućenim od EU,  zbog velikih obaveza oko formiranja Specijalnog suda za zločine OVK, jer je „teško raditi te dve stvari uporedo“.

    Tagovi:
    formiranje, Kosovo i Metohija, analitičari, Srbija, ZSO, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga