10:59 02 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 118
    Pratite nas

    Evroentuzijazam građana Srbije je u stalnom blagom padu, ali podršku evropskim integracijama i dalje daje oko 50 odsto stanovnika naše zemlje, pokazuju najsvežija istraživanja javnog mnjenja.

    Bez obzira na to što evrointegracije počivaju na idejama ukidanja granica, mogućnosti putovanja i otvaranja perspektiva za nove generacije, procenat mladih pobornika evropske ideje uglavnom dosledno prati raspoloženje u opštoj populaciji.

    Marko Uljarević iz ISPOS Stratedžik marketinga za Sputnjik kaže da je, prema istraživanjima koja ta agencija redovno sprovodi, broj mladih ljudi koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju gotovo jednak ukupnom broju domaćih evroentuzijasta.

    „U prethodnom mesecu, tačnije u maju 2015, gotovo polovina građana bi glasala na eventualnom referendumu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. U poređenju s prethodnim periodom, imamo blagi pad podrške Evropskoj uniji, to su oni koji se protive evropskim integracijama. Kada posmatramo to u odnosu na mlade, recimo starosnu grupu od 18 do 29 godina, ne vidimo značajnu razliku njihovih preferencija prema evropskim integracijama u odnosu na ukupnu populaciju“, navodi Uljarević.

    Odnos mladih prema EU - grafikon
    © Foto : IPSOS
    Odnos mladih prema EU - grafikon

    Prema statističkim podacima iz maja ove godine, ukupan broj građana koji podržavaju evropske integracije Srbije jeste 48 odsto, dok je u kategoriji stanovnika starosne dobi od 18 do 29 godina taj procenat tek za jedan veći — dakle, 49 odsto. Protiv Evropske unije izjasnilo se 36 odsto učesnika istraživanja, uključujući i mlade.

    Procenat mladih ljudi koji podržavaju evrointegracije uglavnom je za nekoliko procenata veći u poređenju s ukupnom populacijom. Najveća razlika, bar kada je reč o analizama rađenim tokom proteklih godinu i po dana, uočljiva je u martu prošle godine — procenat mladih pristalica Srbije u Evropskoj uniji bio je 72 odsto, čak za 11 procenata veći nego u ukupnoj populaciji.

    Ukoliko zanemarimo statistiku i oslonimo se na razgovor s mladim ljudima, možemo da primetimo da je među njima mnogo onih koji bi voleli da budu građani evropske zajednice naroda, ali su izuzetno skeptični u vezi s datumom ulaska Srbije u Evropsku uniju.

    Mladi sagovornici Sputnjika bili su učenici beogradskih srednjih škola i fakulteta, budući pravnici, diplomate, politikolozi i novinari, koji su bili gosti na prijemu u ambasadi Italije u Beogradu. 

    Slede neki od odgovora mladih na pitanje da li bi voleli da Srbija postane članica Evropske unije i kakva su njihova očekivanja od evrointegracija Srbije:

    „Kada ćemo ući u EU, to je na dugom štapu… I neke procene naših stručnjaka govore o tome da taj proces neće početi bar do 2020. godine, a ja mislim da na to treba da dodamo makar još pet ili deset godina“, kaže student prava i dodaje da treba videti kakva će tada biti Evropska unija: „Evo sada se govori o Evropskoj uniji u dve brzine. Ako mi budemo u klubu manje razvijenih, siromašnih zemalja, onda ne znam koliko je dobro za Srbiju da uđe u EU“. 

    Njegova koleginica kaže da bi volela da Srbija postane članica Evropske unije jer će to pozitivno uticati na ukupni razvoj zemlje, ali s nedoumicom dodaje: „Ne znam da li će to biti tako brzo kao što je predviđeno, već 2020. godine“.

    „Volela bih da Srbija postane članica EU jer će biti mnogo lakše po pitanju granica, biće nam jednostavnije putovanje, saradnja sa čitavim regionom i sa čitavom Evropom… Ne sviđa mi se to što od nas zahtevaju da se maksimalno prilagodimo svim standardima Evrope, a mi možda to jednostavno nikada nećemo uspeti jer smo različiti“, navodi studentkinja međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka.

    Slično razmišlja i jedna učenica Treće beogradske gimnazije, koja kaže: „Od Evropske unije očekujem da razume naše potrebe i zbog čega je naš proces ulaska u EU malo sporiji. Očekujem da imaju u vidu sve odlike naše zemlje, da se oni prilagode nama, isto kao što mi treba da se prilagodimo njima“. 

    Iako je prijem bio priređen s idejom da mladi ljudi s osobljem italijanske ambasade razgovaraju o Evropskoj uniji i onome što mlade generacije Srba očekuju od evrointegracija, srednjoškolci i studenti su u tom susretu uglavnom videli priliku da se informišu prevashodno o mogućnosti učenja italijanskog jezika i studiranja u Italiji. 

    Tagovi:
    mladi, Srbija, Evropska unija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga