11:33 13 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    0 04
    Pratite nas

    Srbija se po broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj u junu našla na trećem mestu iza Sirije i Albanije, saopštilo je danas nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova podatke Savezne službe za migracije i izbeglice. Radi se uglavnom o lažnim azilantima kojima odgovara da prime mesečni iznos od 140 evra tokom procesa dobijanja azilantskog statusa.

    Imigranti
    © REUTERS / Marko Đurić

    Građani Srbije su u junu podneli 2.240 zahteva, što je više nego u maju ove godine kada su podneli 1.990 zahteva, pokazuju podaci, prema kojima se Srbija, međutim, u prvoj polovini ove godine sa 13.822 zahteva, nalazi na četvrtom mestu, iza Sirije, Kosova i Albanije.

    U prvoj polovini ove godine je u Nemačkoj 179.037 osoba podnelo zahtev za azil (159.927 po prvi put i 19.110 ponovljeno), što je za 132,2 odsto više nego u istom periodu lane.

    Kada je reč o zemljama iz kojih je u prvoj polovini ove godine stiglo najviše zahteva za azil, statistika kaže da su to Sirija, Kosovo, Albanija, Srbija, Irak, Avganistan, Makedonija, Bosna, Eritreja i Nigerija.

    Migranti čekaju na granici između Italije i Francuske u gradu Vintimiglia juna, 12, 2015
    © AFP 2020 / JEAN-CHRISTOPHE MAGNENET

    Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je povodom talasa izbeglica rekao da je važno razgraničiti kome je potrebna zaista pomoć i onih koji ni pod jednim uslovom nemaju mogućnost da dođu u obzir da u Nemačoj dobiju pravo na ostanak.

    "…oni, kojima je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi ubuduće da budu brže i bolje integrisani, a sa druge strane oni, koji imaju obavezu da napuste zemlju i nemaju nikakvu perspektivu za ostanak, trebalo da bi da se u buduće njihov boravak u Nemačkoj konsekventnije i delotvornije okonča…", rekao je De Mezijer danas, povodom predstavljanja ovog izveštaja o azilantima.

    Kada je reč o građanima Kosova, oni su početkom ove godine, u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke diskusije.

    Srbija je, međutim, lane u Nemačkoj proglašena sigurnom zemljom, odnosno, zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.

    Pored Srbije, takvim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

    Migranti u Mađarskoj
    © AP Photo / Zoltan Gergely Kelemen

    Azilanti sa Balkana, uglavnom lažni, tema su političkih diskusija u Nemačkoj.

    Ministar finansija Bavarske Markus Zeder iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) založio se pre nekoliko dana za ukidanje takozvanog "džeparca" za izbeglice koji iznosi 140 evra mesečno tokom trajanja procesa dobijanja azilantskog statusa i rekao da je taj novac za mnoge ljude sa Balkana motivacija da dođu u Nemačku.

    "To je toliko puno kao jedna mesečna zarada u Srbiji ili na Kosovu. Za mnoge ljude sa Balkana to je motivacija da dođu kod nas", rekao je Zeder i upozorio da aktuelni talas izbeglica u Bavarskoj mora biti smanjen.

    Tagovi:
    emigranti, imigranti, migranti, azilanti, Tomas de Mezijer, Srbija, Sirija, Nemačka, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga