11:08 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    0 01
    Pratite nas

    Skupština Kosova čeka da Vlada ponovo stavi u proceduru zakon o ustavnim amandmanima koji otvaraju put za Specijalni sud, rekao je u poslednjem obraćanju medijima predsednik Skupštine Kosova Kadri Veseli.

    Opozicija na Kosovu glasno pokušava da stavi do znanja Vladi i koaliciji na vlasti da nemaju pravo da ponovo procesuiraju jedan zakon koji nije prošao u skupštini, ocenivši da se time degradiraju i uništavaju demokratske vrednosti i samo postojanje Skupštine Kosova.

    U prvom pokušaju, naime, zakon o ustavnim amandmanima koji otvaraju put Specijalnom sudu nije prošao jer 13 poslanika DPK Hašima Tačija nije glasalo, tačnije neki nisu glasali, neki su bili protiv, a neki nisu ni došli na glasanje.

    Mediji u Prištini prenose da međunarodni faktor, posebno američko-britansko-nemačka diplomatija, vrši pritisak na lidera DPK, kojeg vide kao glavnog krivca za neuspeh usvajanja zakona o Specijalnom sudu.

    Naime, nedavna iznenadna poseta premijera Albanije Edija Rame Prištini koja je bila zatvorena za medije implicira da je premijer Albanije preneo poruku nemačke kancelarke Merkel da zakon o Specijalnom sudu mora biti usvojen, u suprotnom će se Kosovo suočiti sa potpunom izolacijom.

    Kako su preneli mediji, kancelarka je premijeru Kosova Isi Mustafi u nedavnoj poseti Berlinu takođe jasno dala do znanja da je izuzetno zabrinuta zbog neizglasavanja zakona o Specijalnom sudu i ne baš korektnog pristupa Prištine dijalogu s Beogradom o normalizaciji odnosa.

    Zvaničnici kosovske Vlade su pokušali vešto da prikriju poruke kancelarke Merkel i posete Edija Rame, objavljujući u medijima i putem Fejsbuka da je susret između Mustafe i Merkelove prošao veoma dobro i da je to istorijski momenat, te da je premijer Rama došao u Prištinu da koordiniše projekte za samit u Beču.

    Kako Tanjug saznaje iz izvora bliskih ovim susretima, tokom posete premijera Mustafe Berlinu bilo je reči i o ekonomskoj saradnji između Nemačke i Kosova, ali su glavne teme razgovora bili Specijalni sud i dijalog s Beogradom.

    „U Berlinu Merkelova nije dala ni da se razgovara o Specijalnom sudu, poručivši delegaciji iz Prištine da tu nema šta više da se priča, nego da čekamo usvajanje zakona. Takođe, Edi Rama je rekao Isi Mustafi da je Merkelova veoma ljuta što se odlaže usvajanje zakona“, rekao je Tanjugu dobro obavešten izvor blizak ovim susretima.

    Dolazak raznih međunarodnih emisara u Prištinu, kao što su američki senator Eliot Engel, bivši posrednik u dijalogu Kosovo-Srbija Išinger, zatim izjave ambasadora zemalja Kvinte i specijalnog izaslanika EU na Kosovu Samuela Žbogara, kao i šefa Unmika da će neizglasavanje zakona o sudu imati posledice za zvaničnu Prištinu, naterale su lidera DPK na opštu mobilizaciju partije, sa ciljem da ubedi svoje poslanike da glasaju za Specijalni sud.

    Šef parlamentarne grupe DPK Adem Grabovci je za medije juče izjavio da očekuje da će poslanici koji su glasali protiv Suda na ponovnom glasanju glasati za usvajanje zakona, dodavši da je ostalo samo troje poslanika DPK koji neće glasati.

    Tanjug je kontaktirao nekoliko poslanika koji su u prvom pokušaju glasali protiv Specijalnog suda i od njih nije dobio nikakav odgovor.

    Smatrajući situaciju sa zakonom alarmantnom, međunarodni su posrednici putem svojih izaslanika pokušali da ubede čak i lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja da promeni stav i glasa za Specijalni sud.

    Haradinaj je imao jasan stav da Specijalni sud može da se formira, ali da sedište bude na Kosovu, da zaštićeni svedoci budu pod obezbeđenjem Kfora i da ne bude selektivan sud.

    „Mi jesmo za sud, ali ne na način kako je to predloženo“, rekao Haradinaj, a u medijima se spekulisalo da je on čak dobio ponudu da bude deo Vlade Kosova ako glasa za Specijalni sud.

    To je, međutim, ostalo samo u domenu spekulacija, ali i jasne poruke Haradinaja da ne želi da bude deo „ove korumpirane vlade“.

    Opozicija na Kosovu („Samoopredeljenje“, ABK, Inicijativa za Kosovo) ali i jedan deo poslanika vladajuće koalicije vide kao „blefiranje“ pretnje međunarodnog faktora da će, ako Skupština Kosova ne usvoji zakon o Specijalnom sudu to učiniti Savet Bezbednosti UN, argumentujući da Kosovo nije članica UN i da to SB ne može učiniti.

    Međutim, poslanici DSK Ise Mustafe demantovali su takvu tvrdnju opozicije i dela poslanika DPK, smatrajući da SB UN ima pravo da formira Specijalni sud, s obzirom na to da je na Kosovu i dalje na snazi Rezolucija 1244 koja ga tretira kao teritoriju pod administracijom UN.

    SB UN bi tako, tvrde, mogao da formira Specijalni sud, a Kosovo će biti vraćeno u 1999. godinu, a Unmik će ponovo oživeti.

    I politički analitičari podeljenog su mišljenja u vezi sa Specijalnim sudom.

    Tako Halil Matoši smatra da je neizglasavanje zakona u Skupštini Kosova „trik i manevar“ Hašima Tačija da navodno pokaže kako i kod njega mogu biti poslanici koji ne glasaju za taj sud, ali ako se neko od optuženih može amnestirati, onda će on činiti sve da ubedi poslanike da glasaju.

    Matoši smatra da Specijalni sud mora da bude formiran, preneli su mediji u Prištini.

    Fatmir Šeholi smatra da je Kosovo preuzelo međunarodnu obavezu (potpisivanje razmene dokumenta Jahjage i Eštona) da formira Specijalni sud, ali kaže da su pojedini lideri iz straha da se njihovo ime nalazi na optužnici Vilijamsona svoj lični interes stavili iznad interesa kosovskog društva.

    Stoga Šeholi veruje da je „Kosovo na raskrsnici“ — ili da nastavi procese integracija u EU i okonča dijalog sa Srbijom ili da bude totalno izolovano.

    Mediji tim povodom prenose (uglavnom neimenovane zvaničnike Vlade i Skupštine Kosova) da je u slučaju ponovnog neuspeha glasanja sigurno da će Kosovo morati da ide na vanredne izbore, te da bi u toj situaciji sigurno došlo do zastoja u dijalogu Beograda i Prištine.

    Zato se može očekivati da poslanici, odnosno koalicioni partneri koji imaju dovoljan broj poslanika (86 poslanika) za usvajanje ustavnih amandmana koji će otvoriti put Specijalnom sudu, ipak do kraja jula izglasaju ustavne amandmane i nastave dijalog s Beogradom sa ciljem zatvaranja mnogobrojnih otvorenih pitanja koja čekaju i Prištinu i Beograd.

    Tagovi:
    formiranje, OVK, specijalni sud, Edi Rama, Albanija, Priština, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga