12:15 10 April 2020
Slušajte Sputnik
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 110
    Pratite nas

    U septembru će se, posle dve godine pauze, konačno održati ročište u ostavinskoj raspravi Jovanke Broz, koje će pomeriti sa mrtve tačke ne samo podelu imovine ostale iza Titove udovice, već i ostavinu iza — Tita. Ako se na tom ili sledećem ročištu okonča rasprava, znaće se šta pripada Jovankinim naslednicima (sestrama Nadi i Zori), a šta državi.

    Ostavinska rasprava iza doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita „napunila“ je 32 godine i u januaru ove godine ušla u trideset treću, bez nade da će se ubrzo okončati.

    Šta je ostalo posle Tita

    Odgovor na ovo pitanje ne bi trebalo da bude težak. Dovoljno je samo se osvrnuti oko sebe. Ali šta je sa Titovom imovinom, koja mu nije pripadala, ali kojom se tokom predsednikovanja Jugoslavijom služio?

    Ispostavlja se da Tito od imovine nije imao ništa. Kuće u kojima je živeo kao vođa druge Jugoslavije, automobili u kojima se vozio, pokloni koje je dobijao, oružje, satovi, sve je to danas vlasništvo države, odnosno država u kojima su se objekti i predmeti zatekli.

    Njegova porodica nasledila je tek mali deo svega toga. Šta je danas sa kućama i predmetima koje je Tito koristio i gde se nalaze?

    Kuće

    Tito je imao vilu u svakoj republici, ponegde i po nekoliko. U neke nije nikada ni kročio zato što su izgrađene neposredno pred njegovu smrt. Zvanična rezidencija u Užičkoj 15 u Beogradu bila je Titov dom od kraja rata do smrti. U kompleksu vile nalazi se i Kuća cveća.

    Brioni su bili omiljena Titova rezidencija. Na ostrvu Vanga nalazila se kuća koju je Tito koristio za privatne i neformalne sastanke. Kompleks je vremenom dograđivan, pa sadrži vinski podrum, radionicu i foto-laboratoriju u kojima je pokojni predsednik Jugoslavije voleo da se odmara. Vanga je poznata i po mandarinama koje je Tito slao jugoslovenskim sirotištima.

    Jedna od poslednjih Titovih rezidencija izgrađena je u Igalu 1978. godine i u njoj je Tito boravio četiri puta. Vila je možda najluksuznija rezidencija bivšeg predsednika. U Vili se nalazi bazen sa mineralnom vodom, blatne i biserne kade, deo za hidro, elektro i kinezi terapiju, kao i trim sala.

    Ostale poznate rezidencije su bile Brdo kod Kranja, „nasleđeni“ dvorac koji je kralj Aleksandar Karađorđević kupio od jednog nemačkog plemića i Karađorđevo u kome je Tito priređivao svoje čuvene lovove. Pored njih postojao je čitav niz vila.

    Automobili

    Tito je posedovao priličnu kolekciju luksuznih automobila. Među njima ističu se „rols rojs fantom“ pete generacije, šesti primerak iz prve serije napravljenih. Iako u javnosti važi priča da je ovaj model Titu poklonila kraljica Elizabeta, ona se samo u njemu vozila kao poslednji državnik 1972. Uvoznik ovog automobila bila je „Auto Srbija“ i on je iz Engleske dopremljen brodom „Sloboda“.

    Oduševljen nemačkom tehnikom Tito je između 1965. i 1978. naručio pet „Mercedesovih“ modela „pulman 600“, koja su krasila sedišta od velura, mini-barovi, radio-aparati i klima-uređaji, ali i pribor za brijanje sa zglobnim ogledalom i kolonjskom vodom. Poslednji strani državnik koji je sedeo na zadnjem sedištu jednog od ovih automobila je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

    Deo Titove kolekcije automobila poslat je na izložbu u Sloveniju 1986, i od tada se, zbog raspada države nalaze u Tehničkom muzeju Slovenije u Bistri kod Vrhnike. Tamo se nalaze, između ostalog, i vredni primerci kao što su „horh 951“ iz 1938, „rols rojs silver vreit“ iz 1936, „kadilak V12“ iz 1939.

    Pokloni, satovi i ostali sitniš

    Ne zna se koliko je toga ostalo za „najvećim sinom naroda i narodnosti“. Većina stvari čuva se u Istorijskom muzeju Jugoslavije u Beogradu u osam velikih depoa.

    U njima se nalaze raznorazne stvari, od poklona državnika, preko poklona „radnih ljudi i građana“, firmi do Titovih odela, rukavica (sačuvano je 38 pari belih rukavica) do veoma vrednih umetničkih dela.

    Mnoga od njih nepovratno su nestala zahvaljujući vihoru istorije i nebrizi. Tako je izložba Titovih satova opljačkana 2005, kada je nestao „Patek Filip“, izrađen u seriji od pet primeraka. Tito ga je kupio za 2.000 švajcarskih franaka 1954, a pre nekoliko godina pronela se vest da je prodat na jednoj aukciji u Švajcarskoj za tri miliona evra.

    1 / 4
    © Ruptly . Ramón
    Brdo kod Kranja, Slovenija
    Tagovi:
    muzeji, zaostavština, arhiva, imovina, Josip Broz Tito, Jugoslavija, SFRJ
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga