16:17 24 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    7211
    Pratite nas

    Srbija danas obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

    Tom prilikom, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

    „Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija“, napisao je Nikolić u spomen knjizi.

    Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

    Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović — Karađorđe.

    Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

    Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

    Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

    Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

    Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

    Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

    Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

    Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

    Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazvalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

    Velike sile smatrale su ga previše liberalnim — u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

    Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

    Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

    To je prvi ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

    Obeležen Dan državnosti na Oplencu

    Zastave Srbije i EU
    © Tanjug / SRDJAN ILIC

    Dan državnosti Srbije obeležen je svečanom ceremonijom i polaganjem venaca u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, u prisustvu predstavnika Vlade Srbije, Republike Srpske, sveštenstva SPC, Vojske Srbije i diplomata.

    Delegaciju Vlade Srbije predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je naglasio da je bilo i da će biti teških vremena, ali da nije bilo i da neće biti generacija među Srbima koje se neće moći odazvati na poziv za slobodu i koje neće uspeti svoju slobodu da odbrane.

    „Ima planina viših nego Oplenac među Srbima, ali nema viših mesta nego što je grob velikog Karađorđa, osnivača Srbije. Ima viših planina nego što je brežuljak oplenački i u njemu crkva, u njoj grob, u grobu prah besmrtnog oca Srbije“, rekao je Vulin.

    On je naveo da svako ko zna Srbe, zna da se ništa brže ne stvori od naroda ratara, vinogradara, stočara, malinara, nego vojnik, kome samo treba da se kaže koje mesto da brani i šta svojim životom da čuva.

    Ministar je rekao da se ništa brže ne stvori od srpske vojske i da nema ništa upornije i čestitije od rešenosti srpskog seljaka da traje u miru zauvek, da svaku njivu uzore, svaki voćnjak oreže, svaku voćku ubere.

    Vulin je naveo da su Srbi drevan narod, koji ume da razlikuje laž od istine, i da je sloboda važna i da se ona ni od koga ne dobija i nikome ne daje nipošto.

    „Ako bi trebalo jednom rečju da opišem Srbe, to je reč sloboda“, rekao je Vulin, dodajući da je bilo vremena kada je Srbija očajna i iscrpljena dopuštala da joj drugi govore kuda će ići, ali da su ta vremena prošla zauvek.

    „Srbija je dobila svoje pravo da odlučuje ko su joj prijatelji i kuda će gledati, i svoje pravo da bude slobodna i da se razvija kako hoće je izborila i nikada to pravo nikome neće predati“, poručio je Vulin.    

    Vulin je prethodno u Crkvi Svetog Đorđa položio venac na grob Karađorđu, gde je služen i pomen.

    Tagovi:
    državnost, obeležavanje, Srbija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga