00:05 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Čovek kači zastavu EU

    Srpski put ka EU — u Brisel preko Rače

    © AFP 2019 / John Macdougall
    Srbija
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    1041

    Odluka Velike Britanije da napusti Evropsku uniju ojačala je evroskepticizam svuda, pa i u Srbiji, slažu se analitičari, ali se razilaze u oceni perspektiva daljeg evropskog puta naše zemlje i oko toga ima li smisla težiti članstvu u bloku koji napušta jedna od njegovih najuticajnijih članica.

    Prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, Britanija nije jedna od zemalja koja je predstavlja noseći stub EU, samim tim će Evropa nastaviti da funkcioniše i bez nje. Svakako će EU u okruženju Nemačke i Francuske funkcionisati, ali treba sačekati određeno vreme kako bi se videlo kako će Evropa ubuduće strukturalno izgledati.

    „Glavno pitanje je da li će opstati pristupni fondovi za razvoj nerazvijenih zemalja, s obzirom da je Britanija u tim fondovima učestvovala u velikoj meri. Ukoliko ti fondovi zamru, ulazak Srbije u EU gubi smisao jer neće moći da uživa sredstva kao što je to bio slučaj sa Bugarskom i Rumunijom“, rekao je Anđelković.

    On takođe ističe da bi Srbiji bilo bolje da se vodi švajcarskim modelom, a ne da po svaku cenu trpi pritiske i uslovljavanje — najvažnije je da Srbija ne daje ustupke, da se ne postavlja tako kao da je spremna da uradi sve kako bi se našla u Uniji.

    Sličnog mišljenja je i politički analitičar Branko Radun koji smatra da Srbija i bez „bregzita“ nikada neće ući u Evropsku uniju, a izlazak Velike Britanije treba da posluži kao dodatni argument protiv evrointegracija.

    „Ključni razlog zašto Srbija nastavlja proces evrointegracija, upozorava Radun, jeste taj zato što je ucenjena. Ukoliko srpske vlasti obustave proces ulaska u EU, Brisel bi to shvatio kao šamar i pronašao bi način da destabilizuje Srbiju i dovede je do bankrotstva“, istakao je on.

    Zbog tog straha, dodaje, mnoge zemlje nastavljaju evrointegracije, iako u tome ne vide svoj nacionalni interes.

    „Izlazak Britanije svakako menja priču, s obzirom da je London jedini geopolitički igrač, dok Nemačka to nije. Bez Velike Britanije dobijamo EU sa dominacijom Berlina, međutim, Nemci nemaju potencijal da od EU naprave bitnijeg geopolitičkog igrača“, rekao je on za Sputnjik.

    Istovremeno, vojno-politički komentator lista „Politika“ Miroslav Lazanski ne misli da treba obustaviti evrointegracije, jer je još uvek neizvesno kako će Evropa izgledati za nekih šest godina kada bi Srbija trebalo da dođe u priliku da pristupi Uniji.

    „Nije samo članstvo cilj, već da se na taj način dovede država i sistem državnog uređenja do nivoa kako bi bio kompatibilan sa evropskim standardima. Niko još nema jasnu viziju šta će biti sa Evropom, međutim, Srbija bi trebalo da nastavi da ide svojim putem i koristi pretpristupna sredstva“, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, mnogo faktora utiče na budućnost Evropske unije — još uvek je neizvesno šta će se dogoditi u Ukrajini, kakve će biti posledice odlaska Velike Britanije kada je reč o NATO-u, a nije poznato ni šta će se dogoditi u Nemačkoj, pogotovu kada se uzmu u obzir ozbiljne primedbe na račun rada kancelarke Angele Merkel.

    „Amerikanci, kao što vidimo, nisu previše zabrinuti zbog odlaska Velike Britanije iz Unije, jer taj potez slabi Evropu, pogotovu kada je reč o finansijskoj strukturi, s obzirom da je Engleska punila evropski budžet sa 15 odsto ukupnih sredstava“, dodao je Lazanski.

    Razgovarali smo i sa našim sugrađanima, a njihova mišljenja su takođe podeljena. Dok jedni misle da nam je Evropa okrenula leđa, pogotovu nakon bombardovanja 1999. godine, drugi smatraju da je Evropa jedini put za Srbiju, upravo zbog prihvatanja normi koje Evropa donosi.

    „Ja nisam pristalica Evropske unije još od 1996/97. godine, kada nas je Evropska unija ostavila na cedilu. Apsolutno sam protiv toga i smatram da su Britanci pravedno odlučili“, smatra Ljubivoje Tadić iz Beograda.

    „Ja sam protiv ulaska u EU bio i ranije, pre ovog referenduma, prosto zato što je nefunkcionalna, zato što je kasno. Bilo bi dobro da se bivša SFRJ učlanila u Evropsku ekonomsku zajednicu u to vreme, ali sada praktično dolazimo na fajront“, zaključuje Siniš Ćopić, takođe iz Beograda.

    I književnik Dragan Velikić kaže da su Srbiji potrebne instance poput Strazbura kako bi se izbavila ove „kriminalne zone“ u kojoj se nalazi.

    „Jasno je da će proces evrointegracija trajati dugo, imajući u vidu da to svima odgovara — i Evropskoj uniji koja je oslabljena, ali i našoj zemlji, u kojoj i dalje postoje oni koji žele da profitiraju iz privatizacija. Međutim, glavni razlog zbog čega treba nastaviti evrointegracije jeste taj kako bi se uspostavila vladavina prava, iako taj put izgleda kao da se u Brisel ide preko Rače“, dodao je on.

    Tagovi:
    Bregzit, evroskepticizam, evrointegracije, Branko Radun, Dragan Velikić, Miroslav Lazanski, Dragomir Anđelković, EU, Velika Britanija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga