15:39 14 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 621
    Pratite nas

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je u dokumentarnom filmu „Predsednik“ da se terorizam ne može koristiti za rešavanje političkih ili geopolitičkih zadataka.

    Televizijski kanal „Rusija 1“ prikazao je danas film „Predsednik“, u čijem je središtu dvočasovni intervju s Vladimirom Putinom, povodom 15. godišnjice njegovog stupanja na dužnost šefa države.

    Film obuhvata period od avgusta 1999. godine do današnjih dana i govori o putu koji je Rusija prošla zajedno s predsednikom — o najdramatičnijim momentima ruske istorije tog perioda — ratu u Čečeniji, pogibije posade podmornice „Kursk“, terorističkom aktu u Dubrovki, pripajanju Krima, kao i o budućnosti Rusije. 

    Putin je terorističke napade u pozorištu u Dubrovki 2002. i u školi u Beslanu 2004. godine nazvao najtežim momentima svog šefovanja državom.

    „To su, naravno, ti užasni teroristički napadi. To je Beslan, to je centar u Dubrovki“, rekao je on. 

    Film se bavi i odnosom predsednika prema oligarsima.

    „Predsednik govori o tome kako mu je, kada je tek stupio na dužnost, došla grupa oligarha i rekla: ’Razumete da vi niste nikakav predsednik? Mi ćemo upravljati zemljom‘, a on im kaže: ’Hm, videćemo‘“, ispričao je Vladimir Solovjov, novinar koji je intervjuisao Putina.

    Pored toga, u filmu se razmatraju teme ekonomskih kriza 2008. i 2014, Olimpijskih igara u Sočiju, formiranja opozicije i odnosa sa Zapadom. Putin je izjavio da se stiče utisak da Zapad voli Rusiju samo onda kada je ona slaba i kada joj treba slati humanitarnu pomoć. 

    Obamina prazna pretnja

    Putin je rekao da su ruske specijalne službe registrovale direktne kontakte boraca sa Severnog Kavkaza i predstavnika specijalnih službi SAD.

    „Jednom prilikom su naše specijalne službe registrovale direktan kontakt boraca sa Severnog Kavkaza i predstavnika specijalnih službi Sjedinjenih Država u Azerbejdžanu. Tamo su im pomagali čak i u transportu“, rekao je Putin.

    Putin je naveo da je o tome obavestio aktuelnog predsednika SAD.

    „I kada sam to rekao aktuelnom američkom predsedniku, on mi je odgovorio: ’Ja ću im…‘, izvinjavam se, preneću kako je rekao — ’Ja ću im isprašiti tur‘. A kroz deset dana moji potčinjeni, rukovodioci Federalne službe bezbednosti, dobili su od svojih kolega iz Vašingtona pismo: ’Mi smo podržavali i podržavaćemo odnose sa svim opozicionim snagama Rusije. I smatramo da imamo pravo to da radimo i nadalje‘“, prisetio se predsednik Ruske Federacije.

    Putin je takođe izjavio da se teroristi ne mogu koristiti za rešavanje političkih ili geopolitičkih zadataka.

    „Ni u kom slučaju, nikada i nigde. Ne treba čak ni pokušavati da se teroristi iskoriste za rešavanje trenutnih političkih ili čak geopolitičkih zadataka, jer ako im se da podrška na jednom mestu, oni će podići glavu na drugom i obavezno udariti na one koji su ih juče podržavali“, rekao je Putin.

    Ruski predsednik je podsetio i da je upozoravao zapadne partnere na moguće posledice.

    „Neko je tamo očigledno smatrao (potogovo specijalne službe zapadnih zemalja) da ako neko radi protiv njihovog glavnog geopolitičkog suparnika (što je Rusija, kako sada shvatamo, u njihovoj svesti bila i ostala), to je onda uvek u njihovu korist. Ispostavilo se da nije tako“, dodao je Putin.

    Zapad ipak nije žurio da „radosno dočeka Rusiju

    Od raspada SSSR-a ništa se kardinalno nije promenilo, rekao je Putin i dodao da su Sovjeti bili u iluziji o brisanju ideoloških razlika sa zapadnim zemljama, ali da Zapad ipak nije žurio da „radosno dočeka“ Rusiju.

    Zapadne zemlje posle raspada Sovjetskog Saveza trebalo je da shvate da Rusija ima svoje geopolitičke interese i da se prema tome treba odnositi s poštovanjem, tragati za ravnotežom, smatra on.

    „I nama se činilo da će s nestankom ideološke zaostavštine, koja je bivši Sovjetski Savez delila od ostatka civilizovanog sveta, ’spasti okovi i da će nas sloboda radosno dočekati na ulazu i da će nas braća srdačno dočekati i predati nam loptu‘. Ali ’braća‘ nisu toliko žurila. Ne samo da nam nisu predali nikakvu loptu, nego su sa zadovoljstvom uzeli sve ostatke one vojne moći koju je nekada imao Sovjetski Savez“, rekao je Putin.

    Ipak, kako je naveo predsednik Rusije, ništa se kardinalno nije promenilo.

    Ruski predsednik Vladimir Putin
    © Sputnik / Alekseй Družinin

    „Ja sam o tome već govorio. Gotovo dvadeset godina radio sam u KGB, u kontraobaveštajnoj službi. I čak se meni činilo da će se s padom te ideološke pregrade, u vidu monopola vladajuće komunističke partije, sve iz korena promeniti. Ali ništa se nije promenilo, jer i te proste stvari ne dolaze odjednom, a tu su još i geopolitički interesi, koji uopšte nisu povezani s ideologijom“, rekao je predsednik.

    „I tu je trebalo da naši partneri shvate da zemlja poput Rusije ne može da nema svoje geopolitičke interese. I potrebno je da se s poštovanjem odnosimo jedni prema drugima, da tragamo za ravnotežom, za rešenjima koja svima odgovaraju“, dodao je Putin. 

    Rusija će ići do kraja štiteći svoje interese

    Rusija nije mogla da odbaci ljude koji su želeli da se vrate Ruskoj Federaciji i nisu hteli da budu pod vlašću ekstremnih nacionalista i banderovaca, izjavio je Putin.

    Prema njegovim rečima, Rusija će ići do kraja štiteći svoje interese. Putin smatra da je u slučaju vraćanja Krima u sastav Ruske Federacije sve bilo učinjeno pravilno i ni zbog čega ne žali. 

    Predsednik Rusije je u filmu „Predsednik“ izjavio da je najvažnije bilo shvatiti šta žele ljudi koji žive na Krimu.

    „Ja sam im govorio da su za nas životno važno pitanje — ljudi. Ja ne znam kakve ćete vi interese štititi, ali mi ćemo, štiteći svoje, ići do kraja. I to je izuzetno važna stvar“, rekao je Putin, objašnjavajući da je reč o istorijskoj pravdi. 

    Republika Krim i grad Sevastopolj koji se nalazi na Krimskom poluostrvu postali su ruski regioni nakon referenduma 16. marta 2014. godine, kada se više od 90 odsto građana izjasnilo za istupanje tih regiona iz sastava Ukrajine i za pripajanje Rusiji. 

    Mnogi su dvehiljaditih bili uvereni da će Rusija prestati da postoji

    Putin je ispričao kako su mu šefovi i premijeri stranih država govorili o tome da su početkom dvehiljaditih smatrali da će Rusija prestati da postoji u dotadašnjem obliku, nakon zaoštravanja situacije na Severnom Kavkazu.

    „Ništa drugo nije bilo moguće učiniti osim ugušiti terorizam. Bilo je nemoguće dogovoriti se. Ja se odlično sećam i, čini mi se da sam već govorio o tome, budući da sam bio direktor Federalne službe bezbednosti u to vreme, čitao sam razne operativne dokumente među kojima su i izveštaji o hvatanju međunarodnih terorista, u kojima su jedni drugima pisali: ’Sada je jedinstvena istorijska prilika, imamo mogućnost da otcepimo Kavkaz od Rusije — sad ili nikad‘“, ispričao je Putin u dokumentarcu. 

    Prema rečima predsednika, rukovodstvu Ruske Federacije bilo je jasno da ako ne reši tadašnju situaciju neće biti šanse da se sačuva zemlja. 

    „Upravo su u tom momentu praktično svi u svetu shvatali šta se dešava, osim, možda, nas samih (jer običan građanin nije mnogo ulazio u detalje). Meni su kasnije mnoge moje kolege, predsednici, premijeri, govorili da su već odlučili da Rusija prestaje da postoji u svom sadašnjem obliku. Pitanje je samo bilo kada će se to desiti i kakve će biti posledice, imajući u vidu da je to velika nuklearna država“, rekao je Putin.

    Vladimir Putin je najvišu državnu poziciju prvi put zauzeo 2000. godine, kao vršilac dužnosti, nakon ostavke dotadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina. U martu iste godine izabran je za predsednika države, a četiri godine kasnije osvojio je novi mandat. Od 2008. do 2012. vodio je Vladu Ruske Federacije, a 2012. ponovo je pobedio na predsedničkim izborima. 

    Zapadna elita želi da Rusija prosi

    Rusija ne narušava nikakva pravila igre, međunarodno pravo i povelju Ujedinjenih nacija, rekao je Vladimir Putin i dodao da se to tiče i problema u oblasti globalne bezbednosti. 

    Predsednik Ruske Federacije smatra da Zapad Rusiju doživljava kao geopolitičkog suparnika i da nastoji da zaustavi njen razvoj.

    „Takozvani vladajući krugovi tih zemalja, elite – političke, ekonomske, vole nas kada smo siromašni, bedni i kada stojimo s ispruženom rukom. Kako počnemo da ispoljavamo neke svoje interese, oni osećaju nekakav element geopolitičkog suparništva“, izjavio je Putin. 

    „Duboko sam ubeđen da ne narušavamo nikakva pravila igre. Kada govorim o pravilima igre, imam u vidu pre svega međunarodno pravo, povelju Ujedinjenih nacija i sve što je s tim u vezi. To se tiče naših odnosa s Ukrajinom, to se tiče situacije na Krimu, to se tiče našeg pozicioniranja u drugim delovima sveta u borbi protiv međunarodnog terorizma“, naglasio je Putin. 

    „Imam u vidu i naš odnos prema istupanju Sjedinjenih Američkih Država iz sporazuma o ograničenju protivraketne odbrane. Kada mi počnemo da govorimo o tome da nam preti, recimo, širenje NATO-a na Istok, približavanje vojne infrastrukture našim granicama, tada se (na Zapadu) javlja želja da nam se suprotstavi. I to je danas dobilo formu takozvanih sankcija“, objasnio je Putin. 

    Sankcije, prema njegovim rečima, predstavljaju pokušaj da se zaustavi razvoj Rusije. 

    Moskva
    © Sputnik / Evgeniя Novoženina

    „A takve pokušaje mi gledamo tokom cele ruske istorije, počev od carskih vremena. Taj pokušaj zaustavljanja Rusije, ta politika je poznata odavno, vekovima. Ničeg novog tu nema. Ali mi ne treba o tome previše da mislimo“, dodao je Putin. 

    Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se u vezi sa situacijom u Ukrajini. Krajem jula 2014. godine Evropska unija i SAD su sa sankcija protiv pojedinaca i kompanija iz Rusije prešli na mere protiv celokupne ruske ekonomije. Rusija je kao odgovor ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su joj uvele sankcije: SAD, zemalja Evropske unije, Kanade, Australije i Norveške. Pod zabranom je uvoz govedine, svinjetine, živine, mesnih prerađevina, ribe, voća, povrća i mlečnih proizvoda. 

    Putin bi mogao da živi kao običan čovek

    Putin je rekao da može da zamisli svoj život izvan dužnosti šefa države.

    „Pravo govoreći, to i nije neko pitanje. To je, zapravo, neka vrsta lakmus papira. Ako čovek može da se vrati u običan stan i da tamo živi, umesto da bivstvuje u dvorskom enterijeru, smatram da onda nije izgubio vezu sa spoljašnjim svetom. Potpuno mogu da zamislim život izvan ove dužnosti", rekao je Putin.

    Predsednik se takođe prisetio vremena kada je bio šef kabineta ministra i priznao da mu se taj posao veoma dopadao. „To je konkretan, jasan posao, u svakom slučaju, usmeren je na konkretna pitanja. I odmah je jasno da li si u nečemu pogrešio“, ispričao je Putin.

    Prema rečima Vladimira Putina, čovek koji postane predsednik države lišava se „normalnog života“. „Ne možeš da ideš u bioskop, ne možeš tek tako da odeš u pozorište, ne možeš da se prošetaš po prodavnicama“, rekao je on. 

    Ipak, predsednički život, kako je rekao nije lišen određenog smisla i zadovoljstva.

    „To su mali gubici u poređenju s onim što sudbina i narod daju ljudima koji se nađu na mom mestu, a to je mogućnost da se maksimalno doprinese, da se učini sve što od mene, od nas, od onih koji rade na takvim pozicijama, zavisi, za svoju zemlju, za svoj narod“, smatra ruski predsednik. 

    Putin je na najvišu državnu poziciju prvi put dospeo 2000. godine, kao vršilac dužnosti, nakon ostavke tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. U martu iste godine Putin je izabran za predsednika države, a četiri godine kasnije na redovnim izborima ponovo je zauzeo tu poziciju. Od 2008. do 2012. bio je premijer Rusije, a u martu 2012. ponovo je pobedio na predsedničkim izborima. 

    Tagovi:
    oligarsi, ekonomska kriza, ukrajinska kriza, Vladimir Putin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga