01:03 27 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Deca sirijskih Kurda drže se za ogradu u izbegličkom kampu

    Dve „Oluje“ u Ukrajini — 600.000 izbeglica odlučilo da ostane u Rusiji

    © AFP 2019 / BULENT KILIC
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Valentina Bulatović
    0 014

    Dok se Evropa bori protiv krize proistekle iz dosad neviđenog priliva migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka, Rusija brine o izbeglicama iz Ukrajine. Od početka oružanih sukoba u Donbasu više od 600.000 izbeglica iz tog područja odučilo je da ostane da živi u Rusiji, izjavio je rukovodilac ruske Federalne migracione službe Konstantin Romodanovski.

    Rusija je primila više od milion građana Ukrajine koji su bili prinuđeni da napuste domove u oblastima u kojima se vode borbe, rekao je Romodanovski.

    „Više od 600.000 ljudi izrazilo je želju da svoj život veže za Rusiju i oni su dobili dokumente koji im daju dugotrajno pravo da žive u našoj zemlji“, rekao je Romodanovski. 

    Prema njegovim rečima, gotovo 114.000 ukrajinskih izbeglica učestvuje u državnom programu za dobrovoljno preseljenje, uz materijalnu podršku i dobijanje ruskog državljanstva u najkraćem mogućem roku. 

    Ruske mere za borbu protiv talasa imigranata

    Federalna migraciona služba preduzela je „aktivne mere“ kako ne bi dopustila ulazak nezakonitih migranata koji dolaze iz evropskih zemalja, naveo je Romodanovski. On je dodao da najveći broj njih u Rusiju može da uđe preko zapadne granice, pre svega preko Belorusije. Zbog toga Rusija i Belorusija planiraju da ratifikuju sporazum koji bi to onemogućio. 

    Fransoa Oland  i Angela Merkel
    © AFP 2019 / TOBIAS SCHWARZ

    Lideri zemalja Evropske unije muku muče da reše problem s migrantima, ali situacija se pogoršava iz dana u dan. Početkom ove sedmice hiljade izbeglica iz zemalja Azije, Afrike i sa Bliskog istoka pohrlile su u Srbiju u nadi da će se prebaciti u Mađarsku, a odatle u bogate evropske zemlje. 

    I dok premijer Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da zemlja ne namerava da zatvara granice, nego čeka pomoć od Evropske unije, vlasti Mađarske i Austrije već su najavile moguće angažovanje armije radi zaštite svojih granica od nelegalnih migranata. Rukovodstvo Bugarske uputilo je oklopnu tehniku na granicu sa Makedonijom radi suprotstavljanja reci migranata koji dolaze. 

    Predsednik Poljske Andžej Duda izjavio je, međutim, da Varšava nije spremna da primi migrante iz Afrike i sa Bliskog istoka zbog velikog priliva izbeglica iz Donbasa. Kada se ima u vidu ogroman broj ukrajinskih izbeglica koje je primila Rusija, ova izjava zvuči kao izgovor koji nema realno utemeljenje. 

    Austrija je predložila svoj plan za borbu s izbeglicama koji se sastoji iz pet tačaka i podrazumeva uništavanje organizacija koje trguju ljudima, ravnomerno raspoređivanje izbeglica po zemljama Evropske unije, širenje saradnje u sferi bezbednosti, ukazivanje pomoći zemljama iz kojih su migranti došli, kao i razradu „međuevropske strategije za pitanja izbeglica“. 

    Ukrajina  nova naseobina migranata?

    Tema ilegalnih migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka dotakla je i Ukrajinu, koju neki vide kao moguće tlo za prijem velikog broja izbeglica. 

    Situacija sa ilegalnim migrantima u Evropi odavno je izmakla kontroli, zbog čega sada sledi borba među zemljama Evropske unije za preusmeravanje migracionih tokova. Jedna od mogućih destinacija mogla bi da bude Ukrajina, smatra politikolog Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunarodne odnose pri kabinetu predsednika Ruske Federacije. 

    „Sada će među zemljama Evrope krenuti borba da se nekako preusmere migracioni tokovi. I ovde bi takav neočekivani klaster mogla da postane Ukrajina, od koje mogu da naprave naseobinu za te migracione tokove. Na tu ideju već su ukazivali pojedini evropski političari“, navodi sagovornik Sputnjika.

    „Političko rukovodstvo Ukrajine silno želi da se dopadne Evropskoj uniji, koja pak ima želju da spasi svoje najbogatije zemlje od masovne imigracije. Zbog toga bi deo tih izbeglica jednostavno mogla da preusmeri na teritoriju Ukrajine i da je primora da postane multikulturna zemlja, na osnovu dogovora o asocijaciji sa EU. A može i da joj da neko varljivo obećanje za budućnost, recimo, fetiš poput bezviznog režima koji je veoma privlačan ukrajinskom rukovodstvu i narodu“, zaključuje Bespaljko. 

    Tagovi:
    Interfaks, masovna migracija, borba protiv migranata, kriza, izbeglice, migranti, Federalna migraciona služba RF, Konstantin Romodanovski, Bliski istok, Severna Amerika, Evropska unija, Sirija, Ukrajina, Donbas, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga