05:13 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vojni brod

    Rusija i Kina vraćaju u modu velike ratne brodove

    © Sputnik / Igor Zarembo
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 740
    Pratite nas

    Američki naučnik i profesor na Fakultetu za diplomatiju i međunarodnu trgovinu u Patersonu, američkoj državi Nju Džersi, Robert Farli očekuje povratak doba velikih ratnih brodova. Potvrda za to su, prema njegovim rečima, najnoviji projekti Rusije i Kine.

    Iako veliki brodovi već nekoliko decenija nisu u modi, izgleda da je došlo vreme za njihov povratak, smatra Farli.

    On je ukazao i na činjenicu da Rusija i Kina odvojeno prave projekte kojima je cilj izgradnju velikih ratnih brodova.

    „Decenijama unazad, arhitekte u mornarici koncentrisane su na izgradnju brodova koji su, u odnosu na standarde iz dva svetska rata, izuzetno krhki. Današnji brodovi, u poređenju sa njihovim precima iz 20. veka, mogu naneti mnogo više štete protivniku, ali, za razliku od njih, nisu mnogo izdržljivi“, navodi profesor u svom članku „Nacionalna strategija“ i dodaje da je vreme da se na to obrati pažnja i da se ponovo počne sa izgradnjom čvrstih brodova.

    Farli je kao primer naveo britanski ratni brod iz klase „britiš rojal sovern“ iz 1890. godine.

    Ovi brodovi  opremljeni su teškom artiljerijom u prednjem i zadnjem delu i ojačani su čeličnom armaturom, teškom 15.000 tona. Interesantno je to da su svetske mornarice rado usvojile taj dizajn, koji omogućava efikasnost u napadu, ali i u odbrani.

    „Do 1915. godine tonaža ratnih brodova iz Kraljevske mornarice iznosila je 27.000 tona. Od 1920. godine najveći svetski brodovi težili su 45.000 tona, da bi 1921. godine međunarodnim sporazumima bila ograničena veličina broda, iako su nemački i japanski brodovi bili neverovatnih razmera“, rekao je američki naučnik.

    Brod Ivan Gren na brodogradilištu Jantar
    © Sputnik / Viktor Gusejnov

    Međutim, pomorske bitke u Drugom svetskom ratu pokazale su da veliki ratni brodovi nisu funkcionalni i da, ne samo da ne mogu da se odupru jakim vazdušnim i podmorničkim napadima, već i da ne mogu da uzvrate udarac.

    „Posle rata veliki ratni brodovi su malo-pomalo padali u zaborav“, kaže on.

    Međutim, 1970. godine SSSR počinje izgradnju teške raketne krstarice klase „kirov“, a kao odgovor na to Amerika renovira četiri svoja ratna broda klase „ajova“, koja su bila u službi samo nekoliko godina.

    „U poslednje vreme, Rusija, SAD i Kina ponovo razmatraju izgradnju velikih brodova“, kaže Farli, i dodaje da američka mornarica priprema projekat izgradnje ratnog broda na nuklearni pogon sa deplasmanom od 25.000 tona.

    U međuvremenu, prema njegovim rečima,  Kina testira ratni brod „tipa 055“, najveći azijski vojni brod, dok ruska mornarica planira da počne izgradnju novog razarača klase „lider“.

    Prema dizajnerima, novi ruski brodovi će težiti oko 17.500 tona i moći će da nose 60 protivbrodskih raketa, 128 krstarećih protivavionskih raketa, kao i 16 protivbrodskih  projektila. Očekuje se da će brodovi dostizati brzinu od 30 čvorova i da će moći, bez podrške, da ostanu na moru do 90 dana.

    Komentarišući sve ovo, profesor Farli kaže da su veliki brodovi, ipak, u prednosti.

    „Veći brodovi mogu nositi više raketa koje se mogu koristiti u ofanzivne i u defanzivne svrhe, dok napredak u artiljeriji omogućava do sada najveću preciznost“, zaključuje on.

    Tagovi:
    vojni brodovi, Kina, Rusija, izgradnja, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga