04:44 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3885
    Pratite nas

    Iran nema nameru da zamrzava proizvodnju nafte, pravdajući se da nije kriv za probleme na svetskom tržištu crnog zlata. Iranski ministar za naftu Bidžan Zanganeh kaže da njegova zemlja prvo želi da poveća proizvodnju do nivoa na kojem je ona bila pre sankcija, a da će onda „razraditi strategiju za budućnost“.

    Pre sankcija, do 2012. godine, Iran je proizvodio do 4,3 miliona barela dnevno, od toga je polovinu izvozio. Nakon što su uvedene sankcije, prodaja je opala na milion barela dnevno, pa je opala i proizvodnja.

    Vladimir Sažin, profesor Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka kaže za Sputnjik da je zemlja zbog toga trpela velike gubitke, pogotovo što je Iranu bio onemogućen pristup kreditima i investicijama. Trenutno Iran koristi zastarele tehnologije i, prema proceni ministra nafte, državi je potrebno 200 milijardi dolara za modernizaciju naftne industrije.

    „Posle ukidanja sankcija Iran je odmah počeo da isporučuje naftu u velikim količinama. Obnavljanje saradnje sa starim kupcima i traženje novih partnera sada spada u prioritet ove zemlje“, ističe Sažin i dodaje da, iako zvuči čudno, Teheran sledi primer Saudijske Arabije, koja smanjuje cenu nafte.

    On smatra da, da bez obzira na trendove na svetskom tržištu nafte, Iran pokušava da ojača svoje pozicije u svetu.

    „Drugo je pitanje šta će Teheran preduzeti nakon toga, jer za sada nema naznaka da bi se cena nafte mogla povećati u dogledno vreme. Ali su za Iran investicije i krediti u ovom trenutku važniji od cena nafte“, kaže Sažin.

    Saradnja Moskve i Teherana pre svega

    Iranu su potrebna ulaganja ne samo u naftnu industriju nego u skoro sve branše ekonomije. Osim toga, Teheranu su neophodne visoke tehnologije. Naravno da bi sve to Iran mogao da dobije u zapadnoj Evropi, Japanu, čak i SAD, objašnjava ovaj stručnjak.

    Teheran
    © Sputnik / Sergeй Mamontov

    „Kao što vidimo, iranski parlament podržava politiku za koju se zalaže predsednik Hasan Rohani, a to je politika zbližavanja sa Zapadom. Da se ne lažemo, Rusiji će biti teško da konkuriše zapadnim zemljama, naročito što je Iran poznat po veoma pragmatičnom pristupu. Teheran neće davati povlastice Rusiji samo zato što ga je Moskva podržavala za vreme sankcija. Biznis je biznis: Teheran će birati najbolje ponude. Ali stvarno postoje određene branše u kojima je Rusija bez rivala. To se pre svega tiče nuklearne i toplotne energije. Rusija će graditi dva dodatna energetska bloka za nuklearku u Bušeru i dve toplane“, navodi on.

    Sažin naglašava da bi Moskva i Teheran mogli da imaju i dobru saradnju u sferi transporta, pogotovo što to iskustvo već postoji.

    „Iranskim železnicama je potrebna modernizacija i elektrifikacija. Perspektivna oblast za saradnju je Kosmos — Rusija i Iran imaju potpisani sporazum o obuci budućih iranskih kosmonauta u ruskom Zvezdanom gradu, jer Teheran planira da pošalje svog čoveka u kosmos sredinom sledeće decenije.“

    Ipak, Sažin dodaje da je kao ključna oblast ipak prepoznata vojno-tehnička saradnja.

    „Iran bi hteo da kupi rusko naoružanje u vrednosti od osam milijardi dolara. Druga je stvar što za tako nešto zemlja nema para, pa za sada nije jasno ko bi mogao da joj da kredit“, kaže on i dodaje da postoji mogućnost isporuka iranskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, kao i da, za razliku od već pomenutih sfera, tu postoji mogućnost za uspostavljanje saradnje na nivou malog i srednjeg biznisa, na nivou regiona.

    Kako kaže što se tiče energetike, Rusija bi mogla da pomogne Iranu u istraživanju nalazišta nafte i gasa, jer su ruske kompanije već to radile pre sankcija i sada žele da se vrate na to tržište.

    Može li Iran da postane konkurent Rusiji kada je reč o gasnom tržištu

    „Za modernizaciju iranske naftne infrastrukture potrebno je od tri do pet godina, procenjuje sagovornik Sputnjika.  Što se tiče gasa, situacija je nešto komplikovanija“, kaže Sažin, jer Iran ima velika nalazišta gasa koje je uglavnom namenjeno unutrašnjem tržištu.

    „Zemlja mora da uloži velike napore kako bi počela da isporučuje gas u Evropu, mislim da je za to potrebno 7—10 godina.“

    Prema njegovim rečima, Evropa želi da Iran postane konkurent Rusiji i da sada čini sve kako bi diversifikovala izvore dobijanja gasa.

    Odgovarajući na pitanje na koji način bi plavo gorivo iz Irana moglo stići u Evropu, Sažin kaže da bi to bilo preko cevovoda Baku—Tbilisi—Džejhan ili preko gasovoda „Nabuko“.

    Ipak, Sažin kaže da postoje i druge opcije.

    „Osim toga, Teheran se aktivno bavi tečnim gasom: Iranci su naučili da grade tankere i terminale i sada pokušavaju da stvore uslove za izvoz tog gasa“, zaključuje profesor Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka.

    Tagovi:
    iran, nafta, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga