02:59 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Dan lažova

    Legenda o „Danu lažova“ u istoriji islama

    © Flickr/ Ludovic Bertron
    Svet
    Preuzmite kraći link
    103
    Pratite nas

    U mnogim zemljama sveta danas se obeležava „Dan budala“, „Dan smeha“ ili „Dan lažova“. Ovoj tradiciji, po svemu sudeći, manje je 400 godina, iako ga neki istraživači smatraju mnogo starijim.

    Mnogi smatraju da je „pronalazač“ „Dana budala“ engleski pisac Džon Obrija (1626–1697) — sakupljač anegdota i zabavnih glasina. Godine 1686. u jednom od svojih radova on je pisao o „Prazniku budala“. Poznat je slučaj kada je krajem 17. veka, 1. aprila, nekoliko stanovnika Londona pokušavalo da zabavi građane, pozivajući ih da učestvuju u „pranju lava“.

    Britancima prvenstvo u ovome osporavaju Francuzi i Flamanci koji tvrde da su njihovi preci obeležavali „Dan budala“ još u 16. veku. Međutim, dokumentarnih svedočanstava o tome nema.

    Postoje i oni koji smatraju da je „Dan smeha“ drevni jevrejski običaj, povezan sa veselim praznikom Purimom ili sa svečanim praznikom Pesahom. Ipak, te verzije su malo verovatne pošto je „Dan budala“, pre svega, nastao u hrišćanskom svetu.

    U Srednjem veku hrišćanski Uskrs u svim zemljama Evrope praćen je obaveznim misterijama zasnovanim na biblijskim temama u kojima se pominju prevara i laž, što će poslužiti kao osnov za stvaranje tradicije „Dana budala“.

    Muslimanski svet obično se negativno odnosi prema prazniku „Dana budala“, jer se u Kuranu više puta naglašava da laži nisu dopuštene i dozvoljene. Mnogi islamski duhovni učitelji govore o tom danu kao o „đavolskom pronalasku nevernika“, pozivajući muslimane da ne podražavaju nevernike i ne učestvuju u igrama 1. aprila, kao ni ostalim danima.

    Među muslimanima je raširena verzija da se 1. april u hrišćanskom svetu obeležava kao „dan podsmevanja islamu“ i da je povezan sa godišnjicom osvajanja Granadskog emirata od strane španskih katolika. Radi se o događajima iz 1492. godine. 

    Pad sultanata Nasridov dogodio se početkom januara 1492. godine i po datumu nije imao nikakve veze sa „Danom budala“. Prvi april 1492. godine u istoriji Španije povezan je, pre svega, sa drugim događajima — tog dana je počelo proterivanje Jevreja sa Pirinejskog poluostrva.

    Međutim, u muslimanskom svetu popularna legenda donosi drugačiju verziju: katolici su tražili puteve za osvajanje poslednjeg uporišta islama u Evropi i sa tim ciljem u Granadu su bili poslati špijuni, koji su potvrdili da su muslimani ogrezli u poroke. Prema legendi u Emiratu agenti španske krune su skoro besplatno prodavali vino i duvan što je i uništilo muslimane.

    Ta verzija ne može biti istinita, jer, ako ništa drugo, prvi duvan se pojavio u Evropi 1493. godine, godinu dana nakon pada Granadskog emirata. Što se tiče „iskvarenosti“ muslimana u Granadi, za to nema nikakve potvrde u dokumentima.

    U svakom slučaju, mnogi muslimani danas smatraju da je istorijski neopravdana legenda da su 1. aprila hrišćani „prevarom i porokom“ prognali pravovernike iz Evrope i da od tada obeležavaju taj dan kao „Dan budala“.

    Slično:

    Hapšenje po srpskim poternicama „mala šala“ EU?
    Predaja „Mistrala“, ali ne Rusiji, već EU – aprililili
    Voja Žanetić: Smešan život ukida potrebu za komedijom
    Balkanski špijun na japanski način (video)
    Tagovi:
    Dan lažova, legenda, muslimani
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga