08:12 25 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    3522
    Pratite nas

    Vikiliksovo objavljivanje mejlova Demokratske partije pokrenulo je u kampanji za američkog predsednika pravu hajku na Rusiju, a Hilari Klinton tvrdi da je Rusija glavna američka pretnja. Sagovornici emisije #SvetSaSputnjikom kažu da je reč o predizbornoj igri, ali i da se u svetskoj politici više ništa ne može desiti bez Rusije.

    Tim kandidatkinje Demokratske partije Hilari Klinton kao glavnu američku pretnju predstavlja Rusiju. Istovremeno, kandidat republikanaca Donald Tramp obećava da će ako pobedi uspostaviti nove, daleko bolje američko-ruske odnose. Milan Mišić, dugogodišnjeg dopisnika Politike iz Amerike, i Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica srpske redakcije Sputnjika, slažu se u oceni da je reč o prenaglašenoj predizbornoj retorici. Osvrti na spoljnu politiku tek su počeli, jer ulazimo u finiš predizborne trke, kaže Mišić.

    Ljubinka Milinčić - glavna i odgovorna urednica Sputnjika
    © Sputnik /
    Ljubinka Milinčić - glavna i odgovorna urednica Sputnjika

    „Tek sada počinje glavni dvoboj, ovo do sada bile su interne partijske utakmice u kojima je najveće iznenađenje tzv. pobuna protiv establišmenta u obe partije. Kad kažemo da je Rusija danas glavna tema, treba da to stavimo u određeni kontekst, ona u ovom momentu to jest, sutra će biti neka druga, ali siguran sam da će se Rusija pominjati u narednih 100 dana koliko je ostalo do izbora“, kaže Mišić.

    Glavna i odgovorna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić smatra da Rusija nije glavna tema američkih izbora, ali da je interesantna činjenica da su Amerikanci po prvi put u kampanji akcenat stavili na spoljnu politiku. 

    „Treba se zapitati kako to da se ’najjača sila na svetu‘, koja neprekidno dokazuje da je najveća, odjednom toliko uplašila Rusije. Govorilo se da Amerikance ne zanima spoljna politika i oni su se u kampanjama borili za druge vrednosti svog društva. Ne mislim da im je Rusija najvažnija tema, ali to je predizborna priča na koju se pecaju glasači“, ocenjuje Milinčićeva.

    Komentarišući izjave kandidata republikanaca Donalda Trampa koji obećava nove američko-ruske odnose, zajedničku borbu protiv terorizma, pa čak i priznanje da je Krim deo Rusije, dugogodišnji dopisnik Politike iz SAD Milan Mišić je rekao da ne veruje u velike zaokrete američke spoljne politike, ali i da ga zabrinjava mogućnost da Tramp postane predsednik.

    „Pre svega zbog činjenice jer je reč o političkom amateru koji danas govori jedno, a sutra drugo. Spekuliše se da je on ’moskovski kandidat‘ da bi Rusija i predsednik Putin bili zainteresovani da on postane predsednik. Podsećam da se kao argumenti koriste njegove izjave da Krim pripada Rusiji i da neće poštovati osnovni postulat NATO-a da je napad na jednu članicu napad na sve zemlje. Očigledno je da je NATO poligon američkog uticaja u Evropi. Ne bi bilo u ruskom interesu da Tramp pobedi, pre svega zbog njegovog kompletnog neznanja i velike nepoznanice ko će biti u njegovom timu“, tvrdi Mišić.

    Iako se slaže da su odluke Donalda Trampa nepredvidive, Ljubinka Milinčić smatra da su njegove izjave o boljoj saradnji dve najveće svetske sile logika svakog normalnog čoveka, jer je mnogo bolje biti u prijateljskim odnosima, nego u večitom ratu, makar i hladnom. Ipak, sumnjam da se stvari mogu značajnije promeniti, ni Obama, ni budući predsednik SAD ne mogu da prave nagle zaokrete i iz korena menjanju politiku, kaže Milinčićeva. 

    „Mislim da će po inerciji ova politika još neko vreme ovako izgledati, ali se nadam da će prevladati zdrav razum. Ni za koga, pa ni za nas, ne bi bilo dobro da Rusija i Amerika ratuju. Verujem da Rusija čeka da vidi ko će biti predsednik Amerike i da će od tog trenutka početi novi odnosi. Od sednice SB UN na kojoj je govorio Putin, drastično su se izmenili odnosi Rusije i Amerike. U oblastima gde to odgovara i jednima i drugima, oni savršeno sarađuju. Rusi su ušli u Siriju nakon što su se prethodno Rusija i Amerika dogovorile da to može da se desi. Ništa se više u svetu ne može desiti bez Rusije u spoljnoj politici“, zaključila je Milinčićeva.

    O stavu zvanične Moskve o napadima na Rusiju u kampanji za predsedničke izbore u Americi govorio je i profesor Moskovskog fakulteta za međunarodne odnose Artjan Maljgin. On smatra da treba ozbiljno uzeti u razmatranje predlog republikanskog kandidata Donalda Trampa o savezu Rusije i SAD u borbi protiv DAEŠ-a.

    „Istu ideju pred javnost mnogo puta do sada izneli su i ruski političari i predstavnici ruskih specijalnih službi, bez obzira na sve rusko-američke političke nesuglasice i probleme. Ipak Rusija i SAD ostaju na globalnoj sceni dva najveća igrača u antiterorističkoj koaliciji. Možemo da se ne slažemo sa Amerikancima u taktici i strategiji, ali jedine realne snage koje zaista mogu da se suprotstave međunarodnom terorizmu jesu Rusija i SAD. To je uostalom postalo jasno svima posle 11. septembra 2001. godine. Ako bi novo rukovodstvo SAD učinilo još neke dodatne korake ka približavanju stavova, odgovor Moskve bi svakako mogao biti samo pozitivan“, tvrdi profesor Maljgin. 

    On dodaje da i pitanje priznanja Krima, o kojem govori kandidat republikanaca, rađa određeni optimizam, ali da treba imati na umu da je moguće razmatranje tog pitanja zapravo daleko od faktičkog priznanja da je poluostrvo deo Rusije.

     

    Tagovi:
    američka spoljna politika, pretnje, kampanja, predsednički izbori, NATO, Ljubinka Milinčić, Milan Mišić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga