11:35 17 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 063
    Pratite nas

    Poslednjih meseci Sjedinjene Američke Države i Severnoatlantska alijansa založile su se za veću bezbednosnu saradnju sa nordijskim zemljama, uključujući Švedsku i tradicionalno neutralnu Finsku. Ova poslednja se u dužini od 1.300 kilometara graniči sa Rusijom, koju SAD i NATO posmatraju kao svog ključnog protivnika.

    U ponedeljak je finski ministar odbrane Jusi Niniste potvrdio da Helsinki planira da potpiše ugovor o bezbednosnoj saradnji sa SAD do kraja godine. Očekuje se da se ugovorom proširi saradnja u oblastima u kojima su obe zemlje već sarađivale, među kojima su i vojna obuka, razmena informacija i istraživanje.

    Varšavski samit pojačao je posvećenost Alijanse da poveća vojno prisustvo u Istočnoj i Srednjoj Evropi, kao i u baltičkim zemljama da bi obuzdala nepostojeću pretnju koja dolazi iz Rusije.

    Stručnjaci se slažu da Helsinki ne namerava da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi, ali da zadržava mogućnost da postane članica bloka u budućnosti.

    Lideri država-članica NATO-a na samitu u Varšavi.
    © REUTERS / Jonathan Ernst
    Lideri država-članica NATO-a na samitu u Varšavi.

    Stiven F. Koen, profesor emeritus ruskih studija na univerzitetima Njujork i Prinston, izjavio je u intervjuu u emisiji „Džon Bečelor šou“ da ovaj razvoj pruža osnov za pretpostavku da je novi hladni rat „postao opasniji“ nego prethodni.

    „Setite se da je Finska zajedno sa Austrijom bila klasičan slučaj neutralne zemlje tokom prethodnog hladnog rata. Finska je napredovala jer nije stala ni na stranu Sovjetskog Saveza, ni na stranu NATO-a. A bezbednosni dogovor bio je dobar za Rusiju“, rekao je profesor.

    Mnogi Finci dolaze u Rusiju u okviru 48-časovne vize, dodao je profesor Koen.

    „Mislim da je u Finskoj u to vreme bila prohibicija ili delimična prohibicija. Oni bi išli u tadašnji Lenjingrad (današnji Sankt Peterburg) na produženi vikend. Doneli bi devize. Sovjetske vlasti su to podržavale. Finci su teški pijanci. I ako su za vikend bili u Lenjingradu, videli biste ih“, objasnio je on.

    Koen je opisao finski odnos sa Sovjetskim Savezom kao „veoma dobar i veoma blizak“. Odnosi su ostali na tom nivou nakon završetka Hladnog rata, ali bi novi dogovor između Helsinkija i Vašingtona to mogao da promeni.

    Profesor aludira na sporazum o bezbednosnoj saradnji koji Finska i SAD nameravaju da potpišu kao „rezervni plan“, pošto NATO dosad nije uspeo da uvuče Helsinki u svoj vojni blok.

    Ovaj bilateralni bezbednosni sporazum sa SAD „mogao bi da dovede trupe do ruske granice“, dodao je on. „To je dokaz da je ovaj hladni rat gori od prethodnog, jer se Finska u prethodni nije mešala. To je bila tačka popuštanja zategnutosti. Sada je nema“.

    Ruski zvaničnici i stručnjaci su odavno insistirali da Moskva ne predstavlja pretnju svojim susedima i ostalima, kritikujući NATO za destabilizaciju Evrope svojim povećanim vojnim vežbama i razmeštanjima. U analizi koju je objavila „Polit Rusija“, Ana Gard iznosi mišljenje da je politička elita Skandinavije „postala poslednja žrtva antiruske propagande“.

    „Zaokret ka severu izazvan je neuspesima na istočnom krilu“, istakla je Gardova i dodala da se, s obzirom na to da situacija u Ukrajini više ne može da se upotrebi za opravdavanje dodatnog vojnog proširenja, blok očigledno okrenuo ka prenaglašavanju nepostojeće ruske pretnje u baltičkom regionu.

    Tagovi:
    ruska pretnja, Finska, Švedska, Skandinavija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga