21:15 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar za nacionalno pomirenje u Vladi Sirije Ali Hajdar

    Damask: Agresija na Siriju je pretnja za Rusiju

    © Sputnik / Mihail Alaeddin
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 620
    Pratite nas

    Preko 10.000 militanata je od početka sirijske krize predalo oružje i vratilo se svojim kućama, dok se deo njih pridružio vladinim snagama. Međutim, pored Sirijaca, u pregovorima sa oružanim grupacijama u zaraćenoj Siriji učestvuju i ruski oficiri, koji često igraju ključnu ulogu kada je reč o pronalasku rešenja za uspostavljanje primirja u zemlji.

    O tome je Sputnjik razgovarao sa sirijskim ministrom za nacionalno pomirenje Alijem Hajdarom.

    „Deo njih je doveden u zabludu još na samom početku konflikta, budući da oni nisu živeli u delovima zemlje gde su se nalazili naoružani ljudi. Oni nisu bili u potpunosti ubeđeni da su njihovi postupci ispravni, što je dovelo do toga da ubrzo polože oružje i vrate se svojim životima. Međutim, pravu opasnost predstavljaju oni borci koji su zaraženi džihadističkim idejama, odnosno strani teroristi i oni koji su dobro plaćeni. Neophodno je bilo ubediti deo tih ljudi da neće pobediti, već da postoji mogućnost za pomirenje. Zbog toga su mnogi i iskoristili mogućnost amnestije. Kada su se ti ljudi vratili svojim životima i uvideli kako se vlast ophodi prema njima, promenili su i način razmišljanja. Država se nije svetila, već je nastojala da reši njihove probleme“.

    Rusija već godinu dana boravi u Siriji, dok na ruskoj bazi u Hmejmimu funkcioniše i Centar za primirje. Hajdarija smo pitali kako ocenjuje rad ruskih oficira u pregovorima?

    „Rusi jesu stranci u našoj zemlji, ali su ujedno i naši prijatelji, samim tim se razlikuju od drugih stranaca – neprijatelja. Rusija je pomagala Siriji od samog početka krize, pa čak i pre nje. Kada je reč o pomirenju, Rusija u toj sferi ima puno iskustva, pre svega nakon situacije u Čečeniji. Pored toga, u mnogim slučajevima ruski specijalisti imaju daleko više mogućnosti da pregovaraju sa militantima nego mi, jer je češće slučaj da borci biraju saradnju sa Rusima, a ne sa nama. Istovremeno, Rusija je uspevala da dopremi veliku količinu humanitarne pomoći, što je doprinelo pomirenju.“

    Prema Hajdarovim rečima, predlog specijalnog izaslanika UN za Siriju Stafana de Misture da teroristi Nusra fronta napuste Alep i odu u Idlib, nije izvodljiv. Sirijski političar smatra da sam De Mistura nije ozbiljan po tom pitanju jer nije zastupao tu ideju na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti kada je trebalo da se izglasa rezolucija o Siriji. 

    „Da je želeo da tu ideju sprovede u delo, on bi podržao predlog ruske rezolucije, te da se usprotivi francuskoj varijanti. Nusra front je osnovna sila koja se bori u Alepu, iako pojedini tvrde da ih tamo i nema. Naravno da teroristi neće napustiti taj grad, budući da su svesni kakve će to gubitke naneti njihovoj organizaciji. Zbog toga jedino rešenje je borba, zbog čega će se naći u kritičnoj situaciji. Kada je reč o samom De Misturi, njegovi stavovi nisu neutralni, on više naginje ka zapadnom pogledu na celokupnu situaciju“.

    Hajdara smo pitali i da li je krizu u istočnom Alepu moguće rešiti mirnim putem?

    „Mi nismo protiv mirnog rešavanja konflikta, to mi stalno i pokušavamo da učinimo. Mi pozivamo na mir, otvaramo tačke prolaza, nudimo logističku podršku civilima da napuste grad i pružamo im zaštitu. Borcima, sa druge strane, nudimo garanciju da će bezbedno napustiti Alep kako bi otišli u druge delove zemlje. Ukratko, sirijska vlast je širom otvorila sva svoja vrata. Međutim, militanti i dalje zatvaraju oči na te predloge, dok im zemlje koje ih finansiraju i podržavaju govore da ne prihvate nijednu mogućnost za rešavanje situacije u Alepu“.

    Hajdar se dotakao i pitanja razdvajanja terorista Nusra fronta od Slobodne sirijske armije. Prema njegovom mišljenju, borci obe grupacije su se za protekle dve godine toliko zbližili da je njihovo razdvajanje praktično neizdvodljivo.

    „U početku su postojali pokušaji da se razdvoji Slobodna sirijska armija od Nusre fronta. Ne zato što je neko možda malo bolji, a neko malo gori, već zato da bi se razdelile uloge u vojnim operacijama. Međutim, u poslednje dve godine jedan deo armije pristupio je DAEŠ-u ili Nusri, dok je drugi pritekao Džaiš el islamu i ostalim džihadističkim organizacijama. Upravo zbog toga Slobodna sirijska armija kao takva ne postoji. Štaviše, postoje i dokazi da su pojedini odredi te armije bili čak daleko zverskiji nego sami odredi Nusre ili pak DAEŠ-a.“

    Hajdari je dodao da poboljšanje odnosa između Ankare i Moskve još uvek nije uticalo na to da Turska promeni svoju politiku prema Siriji. Štaviše, dodao je on, nakon pomirenja na relaciji Turska–Rusija, Ankara je poslala svoju vojsku na sirijsku zemlju i okupirala deo teritorije. Hajdari se dotakao i eventualnog napada Amerikanaca na sirijske vojne objekte i dodao da ne misli da bi do toga realno moglo i da dođe.

    „Razlog zbog čega je propao rusko-američki plan kad je reč o primirju u Siriji je upravo nesposobnost SAD da ga ispuni. Oni jednostavno nisu uspeli da ispune one tačke dogovora za koje su se obavezali. Razlog zbog čega je to tako veoma je jednostavan. Sa jedne strane, Amerika je u svojoj srži država-agresor, upravo zbog toga i ne želi da bude jedna od strana koja bi razrešila konflikt. Sa druge, SAD se nalaze u predizbornoj kampanji, te iz toga razloga američka vlast nije bila u mogućnosti da donosi strateški važne odluke. Zbog toga smatram da je sve to učinjeno kako bi se digla prašina u medijima. U realnosti, ja ne mislim da će Vašington započeti vojnu operaciju protiv Sirije čak i nakon izbora. Mi, doduše, imamo vremena, najmanje dva meseca od ovog trenutka kako bi se osigurali od eventualne američke pretnje, ali neophodno je uzeti u obzir i da je Rusija po tom pitanju bila izričito jasna. Predsednik Rusije Vladimir Putin je jasno dao do znanja svojom odlukom da u Siriji razmesti protivvazdušne sisteme S-300 i S-400. Reč je sada o tome da svaka agresija na Siriju može da se protumači i kao pretnja za samu Rusiju.“

    Tagovi:
    Alep, sirijski konflikt, borba protiv terorizma, pomirenje, Ali Hajdar, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga