01:27 18 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Lutkar

    EU u Siriji igra kako Vašington svira

    © Flickr/ Jo Morcom
    Svet
    Preuzmite kraći link
    2221

    Pretnja EU da će se zbog situacije u Siriji obratiti Međunarodnom kriminalnom sudu da bi optužila Moskvu i Damask za ratne zločine, što je još jedan pokušaj SAD i njenih evropskih saradnika da sabotira rusko-sirijsku protivterorističku operaciju, navode stručnjaci.

     

    U ponedeljak su evropski ministri spoljnih poslova oštro kritikovali Rusiju za vazdušne operacije iznad Alepa i nagovestili mogućnost da se situacija u Siriji uputi pred Međunarodni krivični sud.

    „Blok je ukorio Moskvu za ’namerno ciljanje bolnica, medicinskog osoblja, škola i osnovnih infrastruktura‘, navodeći da gađanje civila  eksplozivnom buradi i hemijskim oružjem ’može da se računa u ratne zločine‘“, javila je agencija „Rojters“.

    Međutim, dok su Vašington i London u nedelju saopštili da razmatraju mere protiv Damaska i Moskve, većina država-članica EU pokazala je da nema želju za uvođenjem dodatnih sankcija Rusiji zbog njene uloge u Siriji, istakao je „Dojče vele“ istog dana.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik SAD Barak Obama
    © AFP 2019 / KREMLIN POOL / PRESIDENTIAL PRESS SERVICE

    List je dodao da su sankcije zbog Ukrajine, koje su podržale SAD i nametnule Rusiji zbog ujedinjenja Krima sa Rusijom 2014. „već pokazale pukotine unutar bloka“.

    Iako su se zapadne sankcije i kontrasankcije koje je uvela Moskva nanele značajni udar na neke evropske ekonomije, blok nastavlja da igra „sporednu ulogu u odnosu na Vašington“.

    „Dok se očekuje da neki evropski lideri nametnu nove sankcije zbog Sirije, zvaničnici priznaju da će biti praktično nemoguće da se postigne konsenzus o novim kaznenim merama. Umesto toga, lideri 28 država će morati da razmisle da li žele da Evropa nastavi da igraju sporednu ulogu u odnosu na Ameriku“, napisao je David M. Heršenhorn u svom članku za „Politiko“.

    Heršenhorn je naveo da su Austrija, Kipar, Italija, Grčka, Mađarska i Slovačka ranije izrazile svoje protivljenje antiruskim sankcijama.

    On je citirao ruskog ambasadora u EU Vladimira Čižova, koji je izrazio zabrinutost da će „odnosi Rusije i EU postati taoci još jedne međunarodne krize, ne samo ukrajinske, već i sirijske“.

    „Govoreći u ime moje zemlje, želeli bismo da Evropska unija bude jaka, ujedinjena i nezavisnija u donošenju odluka“, istakao je Čižov.

    Međutim, „u Vašingtonu su žalbe Rusije zbog nedostatka nezavisnosti EU odbačene kao sebično cmizdrenje, deo ne tako skrivenog plana da se EU podeli i zategnu transatlantski odnosi“, naglasio je Heršenhorn.

    Geopolitički analitičar i kolumnista „Svobodne prese“ Sergej Aksjonov smatra da je pokušaj EU da preti Rusiji Haškim tribunalom usmeren da sabotira rusko-sirijsku vazdušnu kampanju u Alepu i mu je poreklo u Vašingtonu.

    Aksjonov je citirao Franca Klinceviča, prvog zamenika predsedavajućeg Odbora za odbranu i bezbednost ruskog Saveta federacija, koji je naglasio da jezik ultimatuma koji je EU usvojila uz podršku Vašingtona isključuje mogućnost dijaloga.

    Klincevič je istakao da je neosnovanim optužbama Damaska i Moskve za bombardovanje civilnih objekata u Alepu EU još jednom pokazala da situaciju u Siriji vidi kroz oči Vašingtona.

    Štaviše, u odgovoru na optužbe britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona da je Rusija izvršila „namerne napade na civile“ u Siriji, ruska ambasada u Londonu podnela je zvaničan zahtev Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije u vezi sa dokazima za potvrđivanje tvrdnji.

    „Pre deset dana ruska ambasada podnela je zvaničan zahtev Ministarstvu spoljnih poslova o dokazima koji podržavaju izjave Borisa Džonsona. U suprotnom, smatraćemo ove izjave nesumnjivim lažima, čiji je cilj da se osigura bezbednost Nusra fronta i, verovatno, britanskih vojnika u Siriji. Suština odgovora koji smo dobili svodi se na to da britanska strana nema takve dokaze“, rekao je u otvorenom pismu ruskom ambasador u Velikoj Britaniji Aleksandar Jakovenko.

    Aksjonov je takođe citirao profesora Aleksandra Volevodza sa moskovskog državnog Instituta za međunarodne odnose, koji je rekao da pokušaj SAD i EU da izvedu Rusiju pred sud nemaju pravni osnov.

    Volevodz je objasnio da bi Međunarodni kriminalni sud mogao da se umeša ako sirijski državni organi ne budu voljni ili u mogućnosti da istraže slučajeve navodnih ratnih zločina u Siriji. Međutim, uprkos preprekama izazvanim ratom, pravosudni organi Sirije prate situaciju i registruju zločine počinjene na terenu.

    Treba napomenuti i da je rusko Ministarstvo odbrane najavilo uvođenje humanitarne pauze u Siriji 20. oktobra da bi omogućilo civilima i militantima da napuste istočni Alep preko koridora Kastelo i Suk el Haj.

     

    Tagovi:
    optužbe, Međunarodni krivični sud, EU, Sirija, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga