21:24 20 April 2019
Slušajte Sputnik
    Donald Tramp i Si Đinpin
    © REUTERS / Jonathan Ernst/Aly Song

    Tramp i Si Đinping — golf sa zemaljskom kuglom

    Svet
    Preuzmite kraći link
    Ekipa Sputnjika
    0 30

    Predsednik Kine Si Đinping dolazi u dvodnevnu posetu SAD, gde će se sastati sa američkim kolegom u odmaralištu Donalda Trampa u Floridi. O susretu smo u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ razgovarali sa dr Srđom Trifkovićem, urednikom američkog mesečnika „Hronika“, i dr Jovanom Čavoškim sa Instituta za noviju istoriju Srbije.

    Tokom kampanje Tramp je oštro kritikovao Kinu, pa će se susret odvijati u prilično zategnutim odnosima dveju zemalja, između kojih je i inače mnogo nesuglasica, pre svega u sporu oko ostrva u Južnom kineskom moru, a ne treba zaboraviti da se Tramp obavezao da će smanjiti veliki spoljnotrgovinski deficit koji SAD imaju u razmeni s Kinom, te da će vratiti proizvodne kapacitete koji su izvezeni u tu zemlju u protekle dve decenije.

    Čovek stoji pored znaka dolara
    © AP Photo / Kin Cheung

    Gosti emisije „Svet sa Sputnjikom“ smatraju da američka administracija Kini očigledno daje veliku geopolitičku težinu, čemu u prilog ide činjenica da je do ovog susreta došlo pre nego do razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina.

    Oni ne veruju da će Kinezi na Floridi nastupiti sa predlozima, već da će sačekati da čuju šta domaćin, SAD, ima da saopšti. Ne treba zaboraviti da je Kina najznačajniji trgovinski partner SAD, najveći vlasnik američkih hartija od vrednosti, a građani sa zabrinutošću prate rastući deficit, pa će prevladavati pitanja ekonomske saradnje. Ipak, ne treba zaboraviti veoma zainteresovane finansijske i poslovne krugove koji žele status kvo, kaže dr Srđa Trifković.

    „Njih apsolutno ne interesuje to što su gradovi na Srednjem Zapadu, u Ohaju ili Mičigenu opusteli zato što su fabrike izvezene u Kinu, njih je baš briga što visoko kvalifikovani američki radnik, koji je zarađivao 25 dolara na sat, sada okreće hamburgere za 9 dolara. Oni ne vole Trampovu inicijativu zato što nemaju nikakav osećaj lojalnosti i bliskosti sa onim što zovu ’zemlja preleta‘, jer po njima sav pristojan svet živi u Kaliforniji i Njujorku, a između je virtuelna zemlja morona koji piju pivo i glasaju za Trampa. Tramp s druge strane veruje u konkretnu, opipljivu ekonomiju“, kaže Trifković.

    I dr Jovan Čavoški sa Instituta za noviju istoriju Srbije veruje da će na stolu biti pre svega ekonomska pitanja, ali da će se i na polju otvorenih pitanja u sporu oko Južnog kineskog mora tražiti rešenje.

    „Pošto ovo, ipak, nije samit na kome treba očekivati neke velike prodore, mislim da je ono što je najvažnije da se zaista uspostavi jedan modalitet konstruktivnog dijaloga da obe strane jasno iznesu svoje primedbe na sto i da se na neki način uspostavi jedan mehanizam da se postepeno, uz uzajamne ustupke i kompromis, zajednički pronađe održivo rešenje za stabilne kinesko-američke odnose. Sve drugo može biti pogubno i za jednu i za drugu stranu“, kaže Čavoški.

    Američko-kineski konflikt ne bi bio katastrofa samo za ove dve zemlje, već za ceo svet, ocenjuju gosti emisije „Svet sa Sputnjikom“. Oni, međutim, smatraju da ovakav scenario nije moguć. Ako bi i došlo do sukoba, u njega ne bi bio uvučen ceo svet, kaže dr Srđa Trifković. 

    „Sve ostale sile ili grupacije gledale bi da ostanu van toga, uključujući Evropsku uniju, Indiju i Rusiju, bez obzira na njene tesne veze i partnerstvo sa Kinezima. Dve strane imaju radikalno različite percepcije sopstvene uloge u svetu i regiji. SAD i dalje na bazi svoje ideologije izuzetnosti vide čitav svet kao legitimnu sferu, ne samo interesa već i intervencije, uključujući zonu Južnog kineskog mora. Kina teži da se afirmiše kao regionalna sila prvog reda, što bi iziskivalo i proširenje za projektovanje njene pomorske moći van takozvanog prvog ostrvskog lanca. To bi značilo prilagođavanje određenih geostrateških parametara njenoj objektivno rastućoj ekonomskoj, političkoj i vojnoj moći“, kaže Trifković.

    On, međutim, dodaje da Kinezi nemaju koncept globalne hegemonije ugrađen u njihov genetsko-politički i idejni kod. On podseća da konfučijanska tradicija, koja je stara preko dva milenijuma, teži nebeskom mandatu, harmoničnom društvu koje se prostire „po svom guberu“, za razliku od evropskih kolonijalnih sila i njihovih potomaka na severu SAD.

    „Kinezi zapravo zagovaraju stvaranje inkluzivnog, a ne ekskluzivnog svetskog poretka, pokušavaju da izgrade pravedniji međunarodni poredak kroz saradnju i uzajamnu podršku. Obe strane su prilično svesne da moraju da očuvaju jedan fundament. Tramp može da vrši pritisak na Kinu, ali ni po koju cenu ne sme da dira fundament američko-kineskih odnosa, jer to može biti katastrofalno po SAD“, zaključuje dr Jovanom Čavoški.

    Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ pretpostavljaju da će sastanak Donalda Trampa i Si Đinpinga u odmaralištu Mar-a-Lago, gde je američki predsednik u februaru igrao golf s japanskim premijerom Šinzom Abeom, pre imati pozitivan nego loš ishod.

    Slično:

    SAD istražuju: Mogu li Rusija i Kina da prežive nuklearni napad
    Kina srušila SAD sa mesta vodećeg partnera Nemačke
    Kina: Moguć trgovinski rat sa SAD
    Tagovi:
    susret, sukob, ekonomija, saradnja, rat, Si Đinping, Donald Tramp, Indijana, SAD, Kina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga