23:15 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kopti na protestu

    Kopti — pravoslavni naslednici faraona

    © AFP 2019 / MAHMUD HAMS
    Svet
    Preuzmite kraći link
    4912
    Pratite nas

    Drevni Egipćani su preci Kopta, koji su nastavljači te drevne civilizacije. Kad neko ima tako dubok koren u identitetu, taj identitet se ne može lako narušiti, kaže istoričar Aleksandar Raković.

    Sinhronizovani teroristički napadi na koptske bogomolje skrenuli su pažnju svetske javnosti na hrišćansku zajednicu u Egiptu, najmnogoljudnijoj arapskoj zemlji.

    Kopti su narod hrišćanske vere koji naseljava dolinu Nila. Potomci su hamitskih Egipćana koji ni posle arapskog ni posle turskog osvajanja nisu promenili veru.

    Kopt je istovremeno i verska i etnička odrednica. Kopti imaju svoj koptski jezik, ali se njegova upotreba zadržala samo u bogosluženju Koptske pravoslavne crkve koja okuplja oko 90 odsto egipatskih hrišćana.

    Potomci apostola Marka i utemeljivači monaštva

    Egipćani pokušavaju da pomognu nastradalima u terorističkom napadu u Aleksandriji.
    © REUTERS / Fawzy Abdel Hamied

    Koptska pravoslavna crkva je jedna od najstarijih hrišćanskih. Prema predanju, crkvu egipatskih hrišćana osnovao je apostol Marko u Aleksandriji, sredinom prvog veka (oko 42. godine). Zbog apostolskog porekla crkve, poglavar nosi titulu „papa Aleksandrije i patrijarh prestola Svetog Marka“.

    Tokom 3. i 4. veka u okviru koptske crkve došlo je do nastanka hrišćanskog monaštva. Začetnici ili oci monaštva su Sveti Antonije Veliki, prepodobni Pavle Tivejski, Sveti Pahomije i Ava Amun u Nitrijskoj pustinji.

    Iz Egipta se monaštvo brzo proširilo u Palestinu, Siriju, Mesopotamiju, Malu Aziju i dalje u Italiju. Tokom cele istorije hrišćanstva koptsko monaštvo je imalo veliku i značajnu ulogu.

    Orijentalno-pravoslavna crkva

    Na Saboru u Halkidonu 451. godine, aleksandrijski patrijarh Dioskor Prvi podržao je monofizitsku hristološku poziciju i odvojio se od melitske grupe, koju su formirali Grci koji su prihvatili halkidonski dogmat.

    Istoričar Aleksandar Raković objašnjava za Sputnjik da se ne samo Koptska crkva, već i druge dohalkidonske crkve — Jermenska, Etiopska, Sirijska, Eritrejska i Indijska, razlikuju od pravoslavnih i katoličkih crkava zbog toga što veruju da su se u Hristu stopile božanska i ljudska priroda u jednu — božansku prirodu.

    „To je suštinsko, drugačije tumačenje Hristove prirode, jer ostali hrišćani smatraju da Isus Hristos ima i božansku i ljudsku prirodu. Te razlike do danas nisu prevaziđene iako se i pravoslavne i dohalkidonske crkve, koje smo ranije nazivali monofizitskim, nazivaju ortodoksnim crkvama. Pravoslavne su istočno-pravoslavne a dohalkidonske su orijentalno-pravoslavne“, kaže Raković.

    Uprkos brojnim sličnostima dohalkidonskih crkava sa pravoslavnima, razlike su nepremostive, ukoliko dohalkidonske crkve ne dovedu u pitanje svoje učenje.

    Vizantijsko carstvo

    „U poslednjim decenijama kod dohalkidonaca se pojavljuje neko tumačenje da je došlo do velikog nesporazuma u 5. veku i da ta tumačenja o Hristovoj prirodi nisu baš takva i mogu da se upodobe tako da bi se približili pravoslavnim hrišćanima. Međutim, nije mnogo urađeno na tom približavanju, iako su i pravoslavne i dohalkidonske crkve u stalnom dijalogu. A to je mnogo važno, jer, iako se u teološkom smislu jako razlikuju, dosta toga ih spaja zbog toga što se može reći da su pravoslavni deo vizantijskog sveta, a za dohalkidonce se može reći da su to u širem smislu“, kaže Raković.

    Ikone u crkvi Svete Varvare u Kairu.
    © Sputnik / Vladimir Sudar
    Ikone u crkvi Svete Varvare u Kairu.

    Arapi su u 7. veku okupirali Egipat ali ispočetka okupacija nije imala mnogo uticaja na život koptske zajednice. Tokom 9. veka u vreme rasta nacionalnog otpora, u znak odmazde dolazi do uništavanja brojnih ikona i fresaka koptske crkve. Progon Kopta dostigao je vrhunac kad je Egipat pao pod vlast Mameluka posle krstaških ratova.

    Uprkos viševekovnom životu pod muslimanskim zavojevačima, Kopti su uspeli da očuvaju svoj identitet na trusnom području. Prema Rakovićevom mišljenju, održali su se zato što je reč o narodu koji ima višemilenijumsko trajanje.

    Tetovirani naslednici faraona

    „Drevni Egipćani su preci Kopta, i Kopti su nastavljači te drevne civilizacije. Kad neko ima tako dubok koren u identitetu, taj identitet se ne može lako narušiti. Kod Kopta postoji svest da su potomci starih Egipćana iz vremena faraona, među prvima su primili hrišćanstvo, ali su uprkos tome nastavili da budu nosioci drevnog identiteta Egipta“, kaže Raković.

    On dodaje da se koptskoj deci, otkad su Arapi zagospodarili Egiptom, tetovira krst ispod dlana desne ruke, zbog čega im nije lako da pređu u drugu veru, što se, inače, retko događa.

    „Oni imaju vizuelnu oznaku svog hrišćanskog identiteta koji se ne može sakriti. To je vrlo važno, jer oni nisu imali mogućnost da naprave korak nazad i prihvate veru novih osvajača“, naglašava Raković.

    Njihovom održanju pomoglo je i to što su Kopti bili jako obrazovani, sposobni i bogati trgovci i kao takvi su često bili savetnici na dvorovima islamskih osvajača, isto kao i Grci.

    „Reč je o narodima koji imaju visoko obrazovanje, dug kontinuitet trajanja i adaptabilni su i mogu da sačuvaju svoj identitet čak i u najekstremnijim uslovima“, smatra Raković.

    Čuvari svete porodice

    Iako je sedište patrijarha prestola Svetog Marka u Aleksandriji, najznačajnije koptske bogomolje nalaze se u „starom Kairu“. Koptski Kairo leži u okrilju zidina rimske tvrđave „Vavilon“ iz trećeg veka.

    Najznačajnija pravoslavna bogomolja u „koptskoj četvrti“, koju su i pre „arapskog proleća“ štitili naoružani policajci, jeste takozvana viseća crkva posvećena Bogorodici. Sagrađena je u 4. veku između dva vodotornja i između dve kule stare rimske tvrđave. Nekoliko puta je razarana, a u 11. stoleću je obnovljena i poprimila je današnji izgled.

    Pećina u temeljima crkve Svetog Sergeja u kojoj se, po predanju, krila sveta porodica tokom prebega u Egipat.
    © Sputnik / Vladimir Sudar
    Pećina u temeljima crkve Svetog Sergeja u kojoj se, po predanju, krila sveta porodica tokom prebega u Egipat.

    U kairskoj „koptskoj četvrti“ nalazi se i crkva Svete Varvare, posvećena svetici koju je u 3. veku usmrtio rođeni otac jer je pokušala da ga preobrati u hrišćanstvo, koju krasi bogato izrezbaren ikonostas iz 13. veka, kao i niz izvanrednih ikona poznijeg datuma.

    Jedna od najpoznatijih i za hrišćanske vernike najznačajnijih bogomolja u Egiptu, svakako je crkva Svetog Sergeja, na čijem mestu se u jednoj pećini, po predanju, krila sveta porodica (Isus, Marija i Josif) tokom prebega u Egipat. Ova prostrana crkva je najstarija unutar zidina vavilonskog utvrđenja, sa temeljima iz 5. veka nove ere.

    Fudbal i identitet

    Proslava Božića u Jermeniji
    © Sputnik / Vladimir Astapkovič

    U Egiptu danas živi oko 12 miliona Kopta, od kojih više od 90 odsto, odnosno najmanje deset miliona, pripada Koptskoj, dohalkidonskoj crkvi. Ostatak u većoj meri pripada katoličkoj crkvi, a manji pravoslavnoj, Aleksandrijskoj patrijaršiji, koja je jedna od drevnih patrijaršija pravoslavne crkve i čiji patrijarh, kao i koptski, nosi titulu pape.

    „U nekoj meri, ranije je bilo mnogo pravoslavnih Grka koji su živeli u Egiptu, ali ima i mnogo Kopta koji su vezani za grčko pravoslavlje“, kaže Raković.

    Interesantno je, dodaje Raković, da Kopti, kad ne igra Egipat fudbalsku utakmicu, navijaju za Liban zato što je to jedina arapska zemlja koja nosi hrišćanski identitet.

    „To pokazuje koliko su Kopti vezani za hrišćanski identitet Bliskog istoka i Egipta i koliko osećaju bliskost sa drugim hrišćanima koji vode slično poreklo“, zaključio je Raković.

    Tagovi:
    drevni Egipat, faraoni, Kopti, islam, identitet, Pravoslavlje, Jermenska pravoslavna crkva, Koptska crkva, Etiopska pravoslavna crkva, Sveti Marko, apostol Marko, Vizantija, Bliski istok, Liban, Egipat, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga