20:42 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Mediji

    Zapadni novinari „padobranci“ šire dezinformacije

    © Foto: AP Photo/Boris Grdanoski
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 131
    Pratite nas

    Bivši dopisnik švajcarskog lista na nemačkom jeziku „Tages ancajger“ iz Moskve i Vašingtona Roman Berger dobro poznaje probleme sa kojima se susreću dopisnici medija koji rade u inostranstvu. Za kvalitetno izveštavanje sa lica mesta potrebno je imati dovoljno veliku ekipu, a dopisnici bi trebalo da budu ljudi koji dobro poznaju prilike.

    Taj švajcarski novinar smatra da ono što se danas dešava, a on to naziva „padobranskim novinarstvom“, šteti i profesiji i čitaocima. Nažalost, sve manje je onih medijskih kuća koje imaju novca za stalna dopisništva.

    „Medijske kuće, kako bi uštedele novac, šalju dopisnike na lice mesta koje bukvalno poput padobranaca izbacuju iz aviona, a sami ti novinari ne znaju ni jezik ni realne prilike u zemlji iz koje bi trebalo objektivno da izveštavaju. I kao rezultat imamo loše, neobjektivno i nekvalitetno izveštavanje, odnosno dovođenje čitalaca u zabludu“, objašnjava Berger.

    Švajcarski novinar navodi primer od pre tridesetak godina, odnosno iz vremena kada se raspadao SSSR i kada su u Jugoistočnoj Evropi ponovo crtane granice. U novembru 1991. godine Roman Berger je bio poslat u Moskvu kao stalni dopisnik. Ubrzo posle njegovog dolaska, od Sovjetskog Saveza nastalo je 15 država i svaki region od Baltika do Kavkaza je imao brojne sopstvene karakteristike. Prema Bergerovom mišljenju, zapadni mediji koji su u to vreme izveštavali iz tog regiona trebalo je da povećaju broj dopisnika, a došlo je do obrnute situacije.

    „Svake godine se smanjivao broj dopisnika iz Moskve. Zapad je smatrao da je pobedio u Hladnom ratu. Osim toga, ispostavilo se da je imati dopisništvo u brojnim novim državama veoma skupo, pa su rešili da ne otvaraju nova“, ističe švajcarski novinar.

    U slučaju nedavnih konflikata između, na primer Gruzije i Rusije ili tekućeg konflikta u Ukrajini, najveći problem je bio to što na licu mesta nije bilo novinara, odnosno dopisnika koji bi duboko poznavali problematiku i karakteristike svake zemlje, naroda, jezik, istoriju.

    „Često sam boravio u Ukrajini i video sam kako su odatle dopisnici predstavljali situaciju. Nakon izbijanja konflikta, na lice mesta bi dolazili novinari koji nisu imali gotovo ni osnovno znanje o zemlji. Reporteri uopšte nisu shvatali specifičnosti države ni konflikta, pa je bilo mnogo, previše dezinformacija“, rezigniran je Berger.

    Trebalo je da zapadni mediji uzmu u obzir i stav Moskve, a najveća greška je u tome što do toga nije došlo. Umesto toga, mnogi zapadni mediji, poput nemačkog „Špigla“, za sve su optuživali isključivo Putina.

    „Sećam se naslova ’Moramo da zaustavimo Putina‘. To personalizovanje i povezivanje Putina sa događajima je bila velika greška. Osim toga, veoma retko se uopšte govorilo o stavu druge strane, na primer nije se navodilo mišljenje ruskih eksperata. Trebalo je čitaocima pokazati da svet iz perspektive Moskve izgleda drugačije“, objašnjava Roman Berger.

    Problemi savremenih medija koji slabo stoje sa procenama realne situacije bili su očigledni nakon Trampove pobede. Sagovornik Sputnjika smatra da su upravo na drugoj strani okeana ti problemi još izraženiji, a da su vodeći listovi poput „Njujork tajmsa“, „Vašington posta“ i „Los Anđeles tajmsa“ bili zatečeni kada se ispostavilo da je Klintonova izgubila na predsedničkim izborima.

    „Tek kasnije, iako još šokirani, priznali su da zapravo ne poznaju prilike u sopstvenoj zemlji. Čitava oblast između zapadne i istočne obale je očigledno tajna i za američke novinare. Upravo u tim centralnim državama severnoameričkog kontinenta je Tramp osvojio većinu glasova, a njih mediji konstantno zapostavljaju“, ističe Berger.

    Nepravilna procena realne situacije, prema Bergerovim rečima, povezana je sa činjenicom da je na stotine malih lokalnih medija širom Amerike zatvoreno i zato je došlo do informativnog vakuuma. Objektivno novinarstvo koje pretpostavlja prikaz više različitih pristupa nekom problemu ili pitanju danas više ne postoji.

    „Ranije je postojalo pravilo da se u vezi sa nekom temom prikažu oba stava. Ronald Regan je promenio takav pristup u novinarstvu i sada na primer ’Foks njuz‘ prenosi celom svetu mišljenje ili stav koje uopšte nije zasnovano na činjenicama“, navodi Berger.

    Osim toga, dodaje Berger, zbog monopolista poput „Majkrosofta“, „Gugla“, „Fejsbuka“ i sličnih, konkurencija na internetu praktično ne postoji i razvijaju se samo veliki. Pa ipak, novinarstvo će, smatra Berger, preživeti. Postoji, doduše, opasnost da će ono raditi samo za manjinu koja će imati novac da finansira plasiranje informacija.

     

    Tagovi:
    manipulacije, mediji, Roman Berger, Donald Tramp, Hilari Klinton, Švajcarska, SAD, SSSR, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga