18:32 10 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Agent obaveštajne službe

    Kastro, Gadafi, Milošević — koga je CIA pokušala da smakne?

    © AP Photo /
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1026
    Pratite nas

    Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je od 1945. godine uspešno uklonila ili ubila niz lidera širom sveta.

    Međutim, od pokretanja istrage u Senatu sedamdesetih godina prošlog veka bila je primorana da ograniči takve operacije, piše „Gardijan“.

    Među najozloglašenije operacije CIA, koje su imale za cilj ubistva svetskih lidera, spadaju pokušaji ubistva kubanskog predsednika Fidela Kastra snajperima, ali i zavere koje mogu da se mere sa najmaštovijim špijunskim filmskim fantazijama, poput eksplodirajućih cigara i otrovnog ronilačkog odela, navodi list.

    Iako su pokušaji CIA u slučaju Fidela Kastra bili bezuspešni, američka obaveštajna agencija uspela je da ukloni kako direktno, tako i indirektno, čitav niz svetskih lidera.

    Prema podacima Ministarstva za državnu bezbednost Severne Koreje, CIA i dalje primenjuje stare metode.

    U saopštenju objavljenom u petak, Ministarstvo je optužilo CIA i južnokorejsku obaveštajnu službu da stoje iza nedavnog navodnog pokušaja ubistva severnokorejskog lidera Kim Džon Una.

    Pokušaj navodno obuhvata „primenu biohemijskih supstanci, uključujući i radioaktivnu supstancu i otrovnu nanosupstancu“, a prednost takvog napada je u tome „što ne zahteva približavanje meti napada, jer smrtne posledice nastupaju posle šest ili 12 meseci“.

    Za napad je navodno direktno odgovoran Severnokorejac koji radi za strane obaveštajne službe.

    Iako takve tvrdnje ne mogu da se odbace kao potpuno besmislene, imajući u vidu dugačak spisak umešanosti SAD u pučeve i ubistva širom sveta, agencija je morala da ograniči takva ubistva nakon što je istraga američkog Senata sedamdesetih godina prošlog veka obelodanila razmere takvih operacija, navodi „Gardijan“.

    Nakon istrage, tadašnji predsednik Džerald Ford potpisao je 1976. godine dekret u kojem piše: „Nijedan funkcioner vlasti SAD neće učestvovati, niti biti deo zavere u ostvarivanju političkog ubistva“.

    Uprkos tome, SAD nikada nisu u potpunosti napustile tu strategiju i samo su promenile terminologiju: umesto o atentatima, sada je reč o ciljanom ubijanju, a umesto o vazdušnom napadu na predsednika, radi se o napadu dronom na „terorističkog lidera“.

    Među svetskim vođama koji su bili žrtve pokušaja ubistva iz vazduha nalaze se libijski lider Muamer Gadafi, srpski predsednik Slobodan Milošević i irački predsednik Sadam Husein.

    Godine 1960. CIA je poslala naučnika da smrtonosnim virusom ubije kongoanskog prvog premijera Patrisa Lumumbu, za koga je Amerika procenila da je previše blizak Rusiji.

    Budući da je on iste godine smenjen drugim sredstvima, takav pokušaj je postao izlišan.

    Godine 1973. CIA je učestvovala u organizovanju svrgavanja čileanskog predsednika Salvadora Aljendea, koji je za Ameriku bio previše levo orijentisan: preminuo je dan nakon puča.

    Navodna zavera u Severnoj Koreji podseća na ubistvo ruskog disidenta Aleksandra Litvinjenka 2006, piše list i navodi da je britanska istraga okončana nakon što je zaključeno da ga je ubila ruska obaveštajna agencija koristeći polonijum u čaju.

    SAD su razvile sofisticiranije metode od ove, naročito u oblasti elektronskog i sajber ratovanja.

    Dokument koji je Vikiliks objavio ranije ove godine, otkriva da je CIA u oktobru 2014. pokušala da hakuje automobilske kontrolne sisteme, što bi agentima omogućilo izazivanje saobraćajnih nesreća.

    Nedavno neuspeli raketni testovi Severne Koreje, kao i veliki promašaji u iranskom nuklearnom programu, pripisuju se direktnom ili indirektnom ubacivanju virusa u njihove računarske sisteme.

    SAD je priznala osam pokušaja atentata na Kastra, mada je on tvrdio da ih je bilo mnogo više i da se mere stotinama.

    „Da je preživljavanje atentata olimpijska disciplina, ja bih osvojio zlatnu medalju“, rekao je jednom prilikom, naveo je „Gardijan“.

     

    Izvor: Tanjug

    Tagovi:
    CIA, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga