03:47 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    4419
    Pratite nas

    U razvijenim zemljama Evrope i u SAD sve su učestalije pojave lokalnih epidemija malih boginja i drugih zaraznih bolesti za koje postoje vakcine. Ovaj fenomen se javlja ruku podruku sa globalnim povećanjem broja protivnika vakcinacije.

    U Evropi i SAD je pojava malih boginja u direktnoj vezi sa smanjenim brojem vakcinisane dece. Ova bolest se može sprečiti ako se osobe na vreme vakcinišu.

    „Malo je šta u istoriji čovečanstva bilo tako efikasno kao vakcinacija. Danas praktično nema vakcine koja izaziva bilo kakav neželjeni efekat, osim možda vakcine protiv tuberkuloze. U celini gledano, sve vakcine su bezbedne, efikasne i nemaju ozbiljnije nuspojave“, objašnjava za Sputnjik meksički imunolog i pedijatar Fransisko Espinoza.

    Upravo je vakcinacija omogućila mnogim regionima sveta da se izbore sa ozbiljnim i masovnim opasnostima po zdravlje stanovništva, poput difterije ili tetanusa. Male boginje, ali i ovčije boginje mogu biti sprečene ako se vakcinacija obavi na vreme. Čak se i obolevanje od gripa može sprečiti blagovremenom vakcinacijom, a imunolozi primenom stručnih metoda mogu da predvide koji će sojevi virusa harati u narednom periodu. Zašto onda dolazi do pojave lokalnih epidemija, odnosno zašto opada broj roditelja koji svoju decu blagovremeno vakcinišu?

    Espinoza podseća na sada već čuveni članak koji je objavio medicinski časopis „Lanset“ devedesetih godina prošlog veka, u kom autor nadugačko piše o tome kako postoji direktna veza između pojave autizma kod dece i vakcinacije. Kasnije se ispostavilo da je sva argumentacija bila falsifikovana, a sam autor je postao persona non grata u stručnim naučnim krugovima.

    „​Ovaj članak je doveo do toga da sve veći broj ljudi počne da izbegava vakcinisanje dece, posebno u SAD. Vremenom je ovaj pokret, nažalost, zapljusnuo i Južnu Ameriku“, podvlači pedijatar.

    Aktivisti pokreta koji se zalaže protiv vakcinacije insistiraju i dalje na tome da postoji veza između vakcinacije i razvoja autizma. Oni smatraju i da bi ljudski organizam trebalo samostalno da se bori protiv infekcija uz pomoć sopstvene imunološke reakcije.

    „Zbog ovakvih stavova smanjuje se broj stanovnika koji su obuhvaćeni programom obavezne vakcinacije, a bez ključne kvote vakcinisanih raste opasnost od izbijanja većih epidemija. Tako se među onima koji nisu vakcinisani u Južnoj Americi sve više širi veliki kašalj, bolest koju izaziva bakterija bordetella pertussis. Nažalost, argumenti pristalica pokreta protiv vakcinacije nisu potkrepljeni naučnim dokazima“, ističe meksički imunolog.

    Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, društvo se smatra zaštićenim od pojave velikih smrtonosnih epidemija ako je kvota vakcinisanih 95 odsto ukupnog broja stanovništva. Problem predstavlja i to što za neke od ovih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom nema leka ako do obolevanja ipak dođe.

    Neke evropske zemlje poput Rumunije i Italije nemaju dovoljan broj vakcinisanih. U Italiji postoji politički pokret, koji čak ima svoje predstavnike u parlamentu, a koji se intenzivno bori protiv vakcinacije.

    Neki će reći da vakcine imaju neželjene efekte. Međutim, ti efekti nisu ozbiljni (koliko posledice od obolevanja), jer se, na primer, radi o povišenoj temperaturi ili crvenilu i lokalnom zapaljenju na koži u oblasti gde je izvršena vakcinacija.

    „Ponekad se javlja i prolazna alergijska reakcija na neke od komponenti vakcine, ali to je zaista retko. Neke reakcije se tiču nervnog sistema, na primer pojava Gijen-Bareovog sindroma. Ali to se dešava zaista vanredno retko (jedan slučaj u milion) i sa medicinske tačke gledišta, postoje mnogo ozbiljniji problemi“, ističe Espinoza.

    Postoje mehanizmi kojima se kontroliše sistem vakcinisanja. Ciljna grupa je se „razbija“ na manje grupe od 50.000 ljudi, odnosno dece. Ne samo zdravstvene ustanove, već i druge nadležne službe nadgledaju i kontrolišu sprovođenje obavezne vakcinacije. Kontrola bi trebalo da se sprovodi konstantno.

    Postoji mnogo protivnika farmaceutske industrije uopšte. Međutim, prema rečima meksičkog imunologa, „iako farmaceuti zaista veoma intenzivno lobiraju za sve svoje proizvode, uvek postoji protivteža u vidu nadležnih službi u svakoj državi“.

    Interesantno je čak da je danas više ljudi vakcinisano u Južnoj Americi nego u SAD. U mnogim južnoameričkim državama vakcinacija je obavezna, za razliku od, na primer, Španije, gde se ova mera sprovodi na dobrovoljnoj osnovi. Upravo zato i ne čudi što je Madrid u poslednje vreme imao posla sa nekoliko slučajeva epidemija bolesti za koje se verovalo da su iskorenjene.

    „Govorkanja i širenje netačnih informacija su uzeli maha. Kasnije se ispostavlja da je mlade roditelje isprepadao neki tamo komšija raznim pričama. Pošto je vakcinacija kod nas dobrovoljna, a ne obavezna, nije ni čudo što imamo problem“, objašnjava Rut Figeroa, predstavnica grupe za izučavanje problema vakcinacije Španskog društva kliničke mikrobiologije i infektologije.

    „Smatramo da je dečja paraliza iskorenjena. Do toga je došlo zahvaljujući vakcinaciji, a ne zato što je bolest sama od sebe iščezla. Bolesti će uvek postojati, ali zašto bolovati ako to možemo izbeći“, zaključuje Figeroa.

    Tagovi:
    vakcine, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga