11:44 21 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    41113
    Pratite nas

    Prošle nedelje na sajtu CIA pojavio se dokument prema kojem je Adolf Hitler 1955. bio još uvek živ i skrivao se u Južnoj Americi. Abel Basti, autor mnogih knjiga o nacističkom diktatoru, u intervjuu sa Sputnjik izneo je svoja saznanja o tom pitanju.

    Izveštaj CIA

    Deklarisani dokument je izveštaj agenta pod pseudonimom CIMELODY 3. U njemu piše da je njegov prijatelj komunicirao sa bivšim esesovcem Filipom Sitroenom, koji je, navodno, nakon rata video Hitlera na putu iz Venecuele u Kolumbiju. Takođe je govorio o tome da se godinu dana kasnije Hitler preselio iz Kolumbije u Argentinu.

    Sitroen je pokazao fotografiju na kojoj je firer sedeo pored njega, a snimak je napravljen, navodno, u kolumbijskom gradu Tunji. Fotografija je došla do CIA nakon što je prijatelj agenta CIMELODY 3 ukrao sliku od Sitroena i predao mu je. Agencija je napravila kopiju fotografije, nakon čega je original vraćen vlasniku.

    Navodna Hitlerova fotografija napravljena u kolumbijskom gradu Tonja
    Navodna Hitlerova fotografija napravljena u kolumbijskom gradu Tonja

    Bastijeva teorija

    Abel Basti veruje da se Hitler 1954. godine zaputio iz argentinskog grada Bariločea u Kolumbiju preko teritorije Perua. „Na političkoj karti tog vremena može se videti da su 1954. godine vojne diktature bile na snazi u Argentini, Čileu, Peruu, Ekvadoru, Kolumbiji i Venecueli, a u zemljama u kojima nije bilo sličnih vlada, pojavile su se kasnije, i da su svetske ultradesne snage u to vreme formirale režime lojalne nacističkoj ideologiji, pa su nacisti mogli da se neometano kreću po Latinskoj Americi“, kaže on.

    Prema njegovim rečima, Hitler je koristio pseudonim Adolf Šritelmajer, a grad Tunju, u kojem je navodno bio fotografisan, Basti naziva „intelektualnim centrom nacista u Kolumbiji“.

    Takođe se poziva na šefa Istorijske akademije kolumbijskog univerziteta Bojaka, dr Havijera Okampa Lopeza, koji „ne sumnja“ u autentičnost fotografije CIA, i tvrdi da je 1957. godine, kada je stigao u Tunju, njemu rečeno da je Hitler bio u ovom gradu.

    Prva stranica deklasifikovanog izveštaja CIA o prisustvu Adolfa Hitlera u Kolumbiji
    © CC0
    Prva stranica deklasifikovanog izveštaja CIA o prisustvu Adolfa Hitlera u Kolumbiji

    „Upoznati smo samo sa vrlo površnim delom svetske istorije, jer samo taj deo i zanima svetske lobije. U stvari, Hitlerovo bekstvo je apsolutno poznato svim tajnim službama na svetu“, kaže Basti.

    Službena verzija

    Basti je podelio sa Sputnjikom i svoje mišljenje o opšteprihvaćenoj verziji da je Hitlera, opkoljenog sovjetskim trupama, smrt stigla u bunkeru u Berlinu.

    Prema njegovim rečima, prema zvaničnoj istorijskoj teoriji, posle rata, Nemačka „najmanje 10 godina“ Hitlera nije smatrala mrtvim. „Izjava o smrti firera, koju je dala Nemačka 1955. godine, zapravo je pretpostavka smrti, ali ne i činjenica“, rekao je pisac, dodajući da je 1952. godine američki predsednik Dvajt Ajzenhauer tvrdio da ’nema dokaza‘ o Hitlerovoj smrti u berlinskom bunkeru“.

    Još jedna insinuacija

    Ruski pisac i radijski voditelj Armen Gasparjan u razgovoru za RIA Novosti podsetio je da postoje takvi dokazi — i da su trenutno uskladišteni u arhivi ruske Federalne službe bezbednosti.

    „Arhiva FSB ne poseduje samo sve dokumente o ovom pitanju, već i lobanju Adolfa Hitlera i fragmente vilice. Mnogo puta su sprovođene ekspertize, i kada god bi započela sledeća runda insinuacija na Zapadu da je Hitler pobegao, Federalna služba bezbednosti bi pokazala sve ove dokumente i dokaze“, rekao je on.

    Gasparjan se prisetio da je bilo mnogo „svedočenja“ po kojima je Hitler pobegao u Južnu Ameriku, a na Zapadu se iz ovoga rodila jedna „prilično interesantna industrija“.

    „Ako prelistate zapadnu štampu iz ′50-ih i ′60-ih, stalno ćete nailaziti na tvrdnje da je Hitler viđen u Sao Paolu, Hitler je u Karakasu, Hitler je šetao zamišljeno ulicama Buenos Ajresa, i tako dalje“, napominje on.

    „Međutim, samo u nekim slučajevima novinski članak bi bio praćen i fotografijama — na osnovu kojih nije bilo moguće govoriti o bilo kakvoj sličnosti. Obično bi, zbog nedostatka dokaza, sva govorkanja o ovakvim pričama utihnula posle oko nedelju dana“, rekao je Gasparjan.

    Bez dokaza

    Sa stanovišta Gasparjana, CIA je objavila „još jedan neverovatan dokument“ iz svoje arhive, bez davanja bilo kakvog dokaza o autentičnosti materijala na koji se priča odnosi.

    Druga strana deklasifikovanog izveštaja CIA o prisustvu Adolfa Hitlera u Kolumbiji
    © CC0
    Druga strana deklasifikovanog izveštaja CIA o prisustvu Adolfa Hitlera u Kolumbiji

    „Ako je ovde stvarno bilo nešto ozbiljno, možda bi bilo dobro da se još jednom prouče okolnosti oko otkrivanja posmrtnih ostataka Hitlera ili da se sprovedu neka dodatna ispitivanja, ali sa obzirom sve ovo nedostaje, razloge za nepotrebno uzbuđenje koje obično prate ovakve vesti — ne vidim“, smatra pisac.

    Takođe je napomenuo da CIA, kao i svaka druga specijalna služba, ima određeni program za deklasifikaciju dokumenata, a da su ovaj dokument jednostavno objavili „u paketu“ sa informacijama da je ubica predsednika Kenedija, Li Harvi Osvald, navodno bio vrbovan od strane KGB-a.

    Tagovi:
    Adolf Hitler, Južna Amerika, Kolumbija, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga