21:03 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Saudijski princ Muhamed bin Salman el Saud

    Uspon mladog princa: Šta se krije iza „hapšenja godine“ u Saudijskoj Arabiji

    © REUTERS / Bandar Algaloud/Courtesy of Saudi Royal Court
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 103
    Pratite nas

    Iznenadna smenjivanja i hapšenja desetina ministara, članova kraljevske porodice, zvaničnika i viših oficira u Saudijskoj Arabiji, nemaju presedana u istoriji te 85 godina stare tajanstvene kraljevine.

    Bez presedana je, međutim, i zasad nezaustavljivi uspon na vlast 32-godišnjeg princa, koji je pre samo tri godine bio malo uočljiv među starijim i iskusnijim prinčevima, konstatuje AP. 

    Saudijska Arabija, koju je 1932. godine osnovao kralj Abdulaziz bin Saud, dosad je imala šest kraljeva — svi naslednici su bili sinovi osnivača države, koji je preminuo 1953. godine.

    Nijedan od njih nije preuzeo vlast u naftom bogatoj kraljevini pre nego što je napunio 50 godina. 

    Sadašnji monarh, kralj Salman, imao je 79 godina kada je pre skoro tri godine stupio na tron.

    Krunisani princ Muhamed bin Salman (32) — čiji su šokantni koraci u subotu uveče ukazali na odvažan pokušaj da svoju moć konsoliduje kroz mere borbe protiv navodne korupcije — bio bi prvi iz svoje generacije koji je postao kralj, čime bi se vlast prebacila sa sinova osnivača države, kralja Abdulaziza, na njegove unuke.

    Decenijama je moć u Saudijskoj Arabiji prelazila sa brata na brata, ali princ Muhamed bin Salman bi trebalo da presto nasledi od svog oca. On već ima položaj ministra odbrane i kontroliše sve aspekte privrede, planiranja, reformi i bezbednosti u zemlji.

    Pre svega nekoliko meseci, njegove perspektive dolaska na tron bile su manje izvesne. Od aprila 2015. godine, imenovan je za zamenika krunisanog princa, odnosno drugog po redu u liniji nasleđivanja, što je iznenadilo mnoge starije i iskusnije članove vladajuće porodice.

    Prvi u nizu naslednika prestola bio je princ Muhamed bin Najef, iskusni član kraljevske porodice. Njega je, međutim, kralj Salman uklonio sa spiska naslednika i oduzeo mu funkcije šefa saveta za borbu protiv terorizma i ministra unutrašnjih poslova.

    Posle toga, kraljev sin, princ Muhamed bin Salman, ostao je sa malo rivala na putu do trona. On je juna ove godine i zvanično postao krunisani princ, odnosno prestolonaslednik.

    AP podseća da je kralj Salman na početku svoje vladavine uklonio svog polubrata princa Mukrina iz naslednog reda.

    Alvalid bin Talal
    © REUTERS / Neil Hall
    Alvalid bin Talal

    Teorijski, za izbor krunisanog princa bio je zadužen takozvani „Savet za vernost“, telo koje je 2007. godine formirao tadašnji kralj Abdulah, sastavljeno od sinova i istaknutih unuka osnivača zemlje.

    Uloga tog tela, međutim, kao i njegov značaj u promenama od 2015. godine, bili su ograničeni.

    Uprkos nekim naporima da se odlučuje konsenzusom, Saudijska Arabija ostaje apsolutistička monarhija, gde sve krupne odluke donosi kralj. 

    Saudijski kralj Salman
    © AP Photo / Yoan Valat, Pool,
    Saudijski kralj Salman

    Ali, čak i ako je bilo razmimoilaženja, kraljevska porodica je dugo sledila tradiciju da govori „jednim glasom“, posebno kada se radilo o pitanjima nasleđivanja, kako bi mogla da nastupi ujedinjeno pred moćnim saudijskim plemenima i sveštenstvom.

    Hapšenje istaknutih prinčeva izgleda preokreće način na koji kraljevska porodica pristupa unutrašnjim sporovima, ali takođe skreće pažnju na krunisanog princa kao na odvažnog reformatora koji je rešen da modernizuje konzervativno kraljevstvo, na čijem tlu se nalaze najsvetija islamska mesta. 

    Tagovi:
    princ, hapšenje, Alvalid Bin Talal, Saudijska Arabija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga